Anemijaili narodski rečeno malokrvnost, defmiše se kao manjak eritrocita (crvena krvna zrnca) u perifernoj krvi.Taj deficit obično znači i neuravnotežen odnos važnih sastojaka krvi. Uobičajeno je da smanjen broj eritrocita prozrokuje i nestabilnost hemoglobina, što je ozbiljan poremećaj jer hemoglobin pomaže da se kiseonik iz krvi distribuira u sve organe.
Malokrvnost je poremećaj ravnoteže u proizvodnji važnih krvnih faktora. Može biti uzrokovana naglim smanjenjem broja eritrocita ili nedovoljnom produkcijom eritrocita koji se stvaraju u koštanoj srži. I mada neki smatraju daje anemija nekakvo logično stanje, uglavnom kod dece i trudnica, reč je o ozbiljnoj bolesti kojoj valja posvetiti pažnju.
Najčešći oblik anemije je gotovo sigurno vezan za nedostatak određenih vitamina i minerala u telu. Najčešće vitamina C i gvožde, ali to nisu jedini elementi koji su važni za funkcionisanje krvi u organizmu.Krvarenje u većem obimu (obično nepoznatog porekla, može lako da bude vezano za hroničrie bolesti, recimo čir na želucu ili hemoroide) izaziva pravi haos u krvotoku. Organizam ne luči dovoljno gvozda, pa se nagla potreba tela za crvenim krvnim zrncima odlikuje veoma niskim kvalitetom krvi, što za posledicu ima mnoge druge teškoće i komplikacije. Skoro svi poremećaji u razmnožavanju novih ćelija u organizmu, uključujući i eritrocite, vezani su za podhranjenost ili pogrešan način ishrane.
Budući da od broja crvenih krvnih zrnaca zavisi i nivo razmene kiseonika u organizmu, posledice malokrvnosti mogu da budu: hronične glavobolje (ne bi trebalo mešati sa migrenom), opšta malaksalost, bolova u stomaku (nije čir na želucu). Naglo opadanje kose takode može da bude jedan od simptoma anemije, naročito ako je ona teška i dugotrajna.
Veoma neprijatne posledice anemije su i opšta psihofizička nesigurnost. Drugim recima, telo postaje nestabilno, a na mentalnom planu osoba postaje nesigurna i teško donosi bilo kakve odluke. Nisu retke i povremene vrtoglavice, a lako zamaranje je stalno stanje. Mnogi lekari će ustvrditi da je anemija jedan od razloga za možda najrašireniju bolest na svetu depresiju. U težim slučajevima, anemična osoba postepeno gubi libido.Nedostatak transfera kiseonika, kao osnovna posledica anemije, ako dovoljno dugo potraje, utiče na rad srca i mozga a kompletno telo se zamara i od najmanjeg napora.
Opšte prihvaćeno je da je neopozivi znak anemije, smanjenje crvenih krvnih zrnaca, ali mnogo važnija je uloga rada HEMOGLOBINA jer on u krvi obavlja izuzetno važnu ulogu razmene kiseonika.Od zemlje do zemlje, pa čak i od laboratorije do laboratorije, postoje razlike u „normalnim” vrednostima hemoglobina u krvi, uobičajene su 120-160 g/L za žene, i 130-180 za muškarce.
ISHRANA
Najčešće malokrvnost zavisi direktno od načina ishrane. Nije čudo što neki lekari anemiju smatraju „tihim pratiocem dijeta”! Takode i moda vegeterijanstva veoma pogoduje razvoju anemije, jer gvozda neophodnog za nesmetan rad krvi, nema u prehrambenim proizvodima biljnog porekla, ili ga ima veoma malo. Slično je i sa folnom kiselinom, koja je takode odgovorna za određeni broj malokrvnosti.
Lekari će se složiti da je lokalna isharana, sa mesom i zelenom salatom, najbolja preventiva anemiji. Meso i jaja pomažu razgradnju gvozda, pri varenju i sintezi u krvi, pa je sasvim normalno da je to gotovo idealna ishrana.
VITAMIN A
Lekari su utvrdili da i vitamin A igra važnu ulogu u razvoju i lečenju anemije. Međutim, uzimanje vitamina A ne pomaže samo od sebe. Neophodno je unositi ga u sadejstvu sa gvožđem, vitaminom B 12 i vitaminom C.
HEMOGLOBIN
Hemoglobin, protein koji nosi kiseonik u crvenim krvnim ćelijama, mora da bude prisutan da bi se osigurala adekvatna oksidacija svih telesnih ćelija, tkiva i organa. Granične vrednosti hemoglobina (g/L)
Deca < 5 godina - 110 Deca 6-14 godina - 120 Trudnice -110 Muškarci -130 Stepen težine anemije teška anemija < 70 g/L I umerena anemija 70 do109 g/L Malokrvnost je stanje snižene koncentracije hemoglobina, uz smanjenje broja eritrocita i hematokrita u krvi. Uzroci anemije su mnogobrojni i mogu se podeliti u nekoliko većih grupa: od poremećaja stvaranja crvenih krvnih zrnaca i njihovog razaranja, do gubitaka krvi iz organizma. Putokaz u dijagnostikovanju tipa anemije su odgovori na sledeća pitanja:
– da li je uzrok nedostatak gvožđa
– da li je ona rezultat hroničnog oboljenja
– da li je posledica hematološkog oboljenja (bolesti matične ćelije, autoimune bolesti ili urođenog hematološkog oboljenja)
– Najčešći razlog anemije je nedostatak gvozda, takozvana hipohromna anemija, koja je svakako najraširenija bolest na planeti.Računa se da 40-70% stanovništva zemalja u razvoju pati od nekog oblika nedostatka gvozda. Dok i u ekonomski najrazvijenijoj zemlji SAD,čak svaka treća žena ima gotovo potpuno iscrpljene rezerve gvožđa. Tačni podaci o raširenosti anemije u Srbiji nisu poznati, ali je sigurno da je i kod nas ovo jedna od najčešćih bolesti.
Takozvani narodni lekovi uglavnom nemaju uticaja na većinu vrsta anemija, sem u minimalnoj meri na anemiju zbog nedostatka gvozda. Na druge vrste anemija, kao što je perniciozna anemija usled nedostatka vitamina B12, zatim na hemolitičku anemiju gde postoji skraćen vek eritrocita, kao i na anemije u hematološkim malignitetima, ovi lekovi nemaju baš nikakvog uticaja.
Vegetarijanski način ishrane je predisponirajući faktor za nastanak anemije zbog nedostatka gvožđa, jer fosfati i fitati smanjuju apsorpciju gvožđa.
Anemija je složena bolest kod koje, ukoliko nije u najblažoj fazi, ne pomažu narodni recepti. Ukoliko hemoglobin padne ispod 65 g/l i „glava je u torbi” 50 odsto. Kada se uporedi procenat apsorbovanog gvozda iz jedne vrste hrane, sa procentom apsorpcije feri-soli (oblik gvozda koji se nalazi u tabeltama gvozda) gvožde iz povrća je iskoristljivo u proporciji 1/20; gvožde iz jaja 1/8, a iz iznutrica jedna polovina. Sve to ukazuje da oni kod kojih su potrebe za gvoždem inače visoke, kao što su deca, adolescenti, trudnice, dojilje i žene u generativnom dobu, nisu pogodni za vegetarijanski način ishrane.
Ukojoj meri je anemija opasna po život, pre svega zavisi od vrste anemije, stepena težine, kao i brzine kojom je nastala. Pad hemoglobina i od nekoliko desetina grama po litru, ako nastaje postepeno tokom više nedelja, može se relativno dobro tolerisati. Dok stariji bolesnici sa pridruženim bolestima, daleko teže podnose ovu bolest. U svakom slučaju, ukoliko hemoglobin padne ispod 80 g/l, neophodno je da pacijent primi transfuziju eritrocita. Dok je anemija od 65 g/l opasna i po život.
