Angina pektoris i infarkt ,bolesti srca, i konkretnije, koronarnih arterija su jedne od onih čiji se broj najviše povećao u skladu sa poboljšanjem stila života, utemeljenja hedonističkog društva i vladavine novca. Stopa smrtnosti usled infarkta miokarda je bila praktično nepoznata u Londonu početkom XX veka, prema podacima medicinskih registara tog perioda. Medjutim, istovremeno sa industrijalizacijom javlja se sve veći broj obolelih, sve dok infarkt nije postao jedan od vodećih uzročnika smrtnog ishoda. Infarkt pripada grupi od tri glavna uzročnika smrti u našem društvu, zajedno sa rakom i saobraćajnim nesrećama. Infarkt se događa kada je arterija opstruisana i ne dozvoljava protok krvi ka tkivima, uzrokujući smrt ćelija asfikcijom usled nedostatka kiseonika. Infarkt se ne odnosi uvek samo na srce, s obzirom na to da postoje infarkti pluća, mozga ili abdomena, između ostalih, iako je, bez sumnje, infarkt miokarda najpoznatiji među njima.
Reč ‘miokard’ dolazi od ‘mio’ (mišić) i ‘kardio’ (srce). Naziv nam ukazuje da infarkt ne obuhvata celo srce, već samo mišić, njegov najveći deo. Infarkt se ne razvija iz dana u dan, već pre začepljenja dolazi do progresivnog sužavanja prečnika koronarnih arterija. Ovo sužavanje prouzrokuje da se u slučajevima preopterećenja, prilikom obavljanja telesnih vežbi, usled teških emocija ili pušenja (čime se vrši pritisak na arterije), nedovoljna količina krvi doprema do srca, te dolazi do bolne senzacije, slične infarktu, mada je prolaznog karaktera. Takve slučajeve nazivamo anginom pektoris ili angor pektoris. Reč ‘angor’ znači ‘teskoba’ i odnosi se na životnu ugroženost, osećaj smrti koji je praćen bolom. U više od sedamdeset odsto slučajeva, angina pektoris je posledica začepljenja jedne od koronarnih arterija.
FAKTORI RIZIKA
Mogućnost oboljenja od ateroskleroze, infarkta miokarda ili angine pektoris se obično meri takozvanim faktorima rizika, to jest, okolnostima koje se preklapaju i dovode do uslovnog ishoda oboljenjeni. Štaviše, ne može se unapred potvrdili da li će osoba doživeti infarkt miokarda jer postoje nepredviđeni slučajevi koji izmiču računici verovatnoće od javljanja ove bolesti.Rizični faktori su kao lutrija: što se kupi više brojeva, veća je verovatnoća da će neko dobiti glavnu premiju. Najčešći faktori rizika su:
Holesterol
Holesterol je neophodni elemenat u životu, ali kada se povisi njegov nivo iznad normalnih vrednosti, nastaju problemi. Holesterol se nagomilava u obliku lipoproteina, to jest, mešavine masti (lipo) i proteina. Holesterol slobodno cirkuliše, stvarajući loptice u čije se središte smešta mast, dok je periferija, ili omotač, sastavljena od proteina.Sličnost loptica nam omogućava da razlikujemo dobar od lošeg holesterola.Normalne količine holesterola nisu u svim slučajevima i idealne. Kod osoba koje su vegetarijanci normalna vrednost iznosi između 150 i 200 (što bi bile idealne brojke), dok je kod ostale populacije ova vrednost normalna ukoliko ne prelazi cifru od 220 do 240.
Povišeni pritisak
Povišeni arterijski pritisak je sve češći problem koji se javlja u razvijenim zemljama. Smatra se da je jedan od njegovih glavnih uzročnika prekomerno unošenje soli, te se preporučuje njegova sistematska redukcija u ishrani. Računa se da u proseku unosimo između pet i šest puta više soli od potrebne količine. Međutim, povišeni pritisak, kao i mnogi kardiovaskularni rizični faktori, može imati veoma različite uzroke i predstavljati teško rešiv problem koga ne otklanja samo jedan lek. Povišeni pritisak je u velikom broju slučajeva odgovor organizma na arteriosklerozu, s obzirom na to da na očvršćavanje i gubljenje elastičnosti arterija srce može reagovati povećanjem svoje snage da bi se postigao lakši dolazak krvi u različite delove tela.
Zavisnost od duvana
Duvan ima različita loša dejstva na srce. Nesumnjivo, najvažnija je vazokonstrikcija (smanjenje obima arterija) koju izaziva nikotin. Osim toga, pušenje je zapravo udisanje zagađivača koje za posledicu ima nastajanje brojnih slobodnih radikala. Oni stvaraju lezije na arterijama i otvaraju put za stvaranje tromba i proteinskog matriksa, što je ranije u tekstu izloženo. Očigledno je da je rizik koji donosi zavisnost od duvana direktno proporcionalan broju popušenih cigareta tokom dana. Prema nedavno izvršenim analizama, duvan je najvažniji faktor rizika od infarkta kod mlađih osoba, odnosno kod onih koji imaju između 40 i 45 godina. Ovom studijom je dokazano da je među 250 osoba mlađih od 45 godina bilo samo dva nepušača.
Naviknutost na sedenje
Manjak telesnih vežbi je veoma štetan po kardiovaskularni sistem, s obzirom na to da za organizam nije dovoljno da ulogu eliminisanja razgradenih materija i dostavljanja kiseonika organima vrše creva, bubrezi, koža i pluća; mogućnost da će doći do fenomena prouzrokovanih hiperaciditetom povećava se, naročito onda kada su organi preopterećeni iz nekog razloga. Očigledno je i da ni preterano fizičko naprezanje nije preporučljivo kod osoba koje pate od angine pektoris ili su doživele infarkt, s obzirom na to da se izaziva višak potražnje za krvlju od strane srčanog mišića. Kod osoba koje već pate od neke bolesti srca, važno je svakodnevno umereno vežbanje da bi se srce održalo u formi. Neophodno je da sami poznajemo svoje granice u fizičkom smislu, jer bi njihovo prelaženje dovelo do suprotnog efekta od željenog.
Gojaznost
Očigledna je činjenica da proporcionalno većoj telesnoj težini srce utoliko više radi da bi održalo adekvatan protok krvi. Prekomerni rad srca povećava aciditet srca i olakšava razvijanje promena na srcu. Višak telesne težine, uopšteno govoreći, podrazumeva višak masnoće u telu i veći protok masti čime se rizik od angine pektoris ili oboljenja srca povećava.
Nasledni faktori
Slabost ili krtost koronarnih arterija takođe se može i naslediti.Češće dolazi do ovog oboljenja ukoliko ona postoje i kod krvnih srodnika. Moglo bi se diskutovati da li se nasleđuje samo fizička predispozicija ili se prenose i karakterne osobine koje su proizvod kako nasledstva, tako i kulture i stečenog obrazovanja.
Ishrana
Bilo je pokušaja da se upotrebi masti pripiše krivica za bolesti srca, ali ona nije i jedini faktor. Poslednjih decenija značajno se povećala upotreba masti životinjskog porekla, ali isto tako soli i proteina.Interesantni su radovi na ovu temu doktora Venta sa Univerziteta u Frankfurtu kojima je potvrđeno da ishrana preterano bogata proteinima uzrokuje da zid kapilara (veoma mali krvni sudovi) poveća svoju debljinu.Preko zidova kapilara dolazi do razmene kiseonika i hranljivih elemenata izmedu krvi i ćelija tkiva. Prema jednom od osnovnih zakona fizike, ukoliko se zid kapilara udvostruči, brzina razmene navedenih elemenata se otežava četiri puta, izazivajući da se telesne ćelije uguše i izgladne dok u krvi postoji preterano izobilje hranljivih elemenata.
Stres
Stres je još jedan od faktora visokog rizika po kardiovaskularni sistem; ne kaže se uzalud da je srce centar gde prebivaju osećanja.Jednom doživljeni strah, jaka emocija, psihičko uzbudenje, prouzrokuju da srce preskoči jedan otkucaj, usled čega dolazi do značajnog pritiska na koronarne arterije. Stalno psihičko opterećenje, hiperaktivnost nervnog sistema dovodi do preopterećenja srca i na taj način do dodatnih komplikacija. U poslednje vreme se uspostavlja nesumnjiva veza izmedu holesterola i stresa. Da bi organizam proizveo adrenalin (supstanca koja nam pomaže da zadržimo stanje uzbune) potreban mu je holesterol. S tim u vezi, moguće je da je osobama kojima je potrebna velika količina adrenalina da bi pravilno funkcionisale u svakodnevnom životu takođe potrebna i velika količina holesterola; iz tog razloga se izvodi zaktjučak da stres utiče na povećanje nivoa holesterola u krvi.
