Manje unošenje štetnih masti životinjskog porekla, više umerenog vežbanja, fitoterapija (terapija lekovitim biljem)… sve od navedenog je veoma važno radi sprečavanja nastanka srčanih oboljenja a posebno angine pektoris i infarkta.
TERAPIJA KLASIČNE MEDICINE
Klasična ili alopatska medicina jedva da se bavi prevencijom infarkta, već se stara o samoj terapiji lekovima ili hirurškim intervencijama.
Lekovi
Jedan od sintetičkih lekova koji se najviše koristi u terapiji srčanih oboljenja je nitroglicerin. Njegov pronalazač, Alfred Nobel, koji je i sam patio od angine pektoris, komentarisao je svojim bližnjima paradoksalnu igru koju mu je sudbina nametnula: on koji je otkrio ovu supstancu izuzetne razorne snage, morao je da je koristi redovno da bi sebi spasio život i olakšao tegobe. Nitroglicerin može biti korišćen u različitim oblicima, kao na primer u formi poznatih tableta ili aerosola koji se stavljaju ispod jezika usled krize izazvane anginom pektoris, ili u obliku flastera koji se lepe na telo tako da bi lek mogao delovati tokom celog dana. Drugi lekovi su nitrati i betablokatori, koje nećemo pobliže objašnjavati jer je reč o lekovima koji se koriste isključivo pod nadzorom lekara. U svakom slučaju, treba imati na umu da su ovo lekovi koje ne bi trebalo koristiti tokom celog života. Ne smatra se promišljenim prestanak uzimanja ovih lekova bez naloga lekara, jer je rizik koji podrazumeva njihovo povlačenje iz upotrebe pacijenta izuzetno visok. Ipak, popravljanje loših navika i upotreba izvesnog lekovitog bilja može dovesti do smanjene potrebe za uzimanjem ovih lekova.
Hirurške operacije
Bajpas je hirurška intervencija koja se sastoji iz uzimanja delića vene sa drugog mesta iz tela (obično se radi o safenskoj veni, koja se nalazi u nozi) i pravljenja mosta između koronarnih arterija da bi se prebrodilo začepljenje i poboljšala reperfuzija tkiva srčanog mišića. Uprkos tome što se radi o komplikovanoj operaciji, ona se uvreženo praktikuje zbog pozitivnih rezultata ishoda.Kao i sve operacije koje se vrše na srcu, snosi određeni rizik, te se smatra da bi je trebalo vršiti samo ukoliko je reč o zaista ozbiljnim srčanim začepljenjima. U težim slučajevima, neophodno je izvršiti čak četiri ili pet bajpasova da bi se prebrodile različite prepreke nastale u srčanim arterijama. Koronarni bajpas je veoma delotvorna hirurška intervencija koja se izvodi na pacijentima kod kojih je došlo do ozbiljnog srčanog začepljenja, ali nije dala rezultate u produžavanju života u slučajevima srednjih ili blagih blokada.
PREVENTIVNA PRIRODNA TERAPIJA
Brojne su lekovite biljke koje imaju preventivno dejstvo na pojavljivanje srčanih bolesti. Kada je već jednom došlo do bolesti, kao što su teži slučajevi angine pektoris ili infarkta miokarda, neophodna je redovna kontrola kardiologa, zajedno sa upotrebom fabričkih lekova, kao što su nitrati, nitroglicerin ili srčani dilatatori; lekovitim biljkama još uvek nisu postignuti rezultati koji bi se mogli porediti sa sintetičkim lekovima. Nesumnjivo je, ipak, da je upotreba lekovitog bilja izuzetna dopuna koja nam omogućava da osetno poboljšamo stanje svog zdravlja i da u mnogim slučajevima smanjimo prepisanu dozu konvencionalnih lekova. Činjenica je da se mnoge od lekovitih biljaka ne mogu tako nazvati u klasičnom smislu tog pojma (čajevi, ekstrakti), jer je reč o namirnicama ili začinima veoma često upotrebljavanim, zbog čega bi se pre moglo reći da je reč o dijetetskoj i nutritivnoj terapiji nego o klasičnoj terapiji biljkama (fitoterapiji). Promena izvesnih navika u režimu ishrane ne podrazumeva samo izbegavanje unošenja masti, mesa i slično, već i uvođenje prikladnijih namirnica.
Beli luk
Beli luk nesumnjivo ima najistaknutiju važnost u prevenciji ateroskleroze i oboljenja srca. Analize koje su izvršene sa njegovim sokom, uljem, tinkturom ili dehidriranim prahom su brojne i dokazano je da su mnoge blagodeti postignute takozvanom mediteranskom dijetom, u manjoj ili većoj meri uzrokovane redovnom upotrebom belog luka stanovništva koje živi na obalama mora. Efekti belog luka su primetni kod praktično svih poremećaja koji podstiču oboljenje od ateroskleroze. Supstanca koja ima glavnu ulogu je alicin, koga stvara aliin putem transformacije proizvedene od strane enzima oslobođenih kada se beli luk samelje i izloži vazduhu; zbog toga se maksimalni efekti postižu konzumiranjem sirovog ili zdrobljenog belog luka (ili u vidu soka), pri čemu se širi veoma jak miris, koji je znak prisustva alicina.
Artičoka
Listići artičoke (koji nisu njen jestivi deo, nerazvijeni cvetni pupoljci) sadrže derivate cinarina, za koje je dokazano da osetno smanjuju nivoe holesterola i triglicerida (otprilike petnaest odsto). Način pripreme je veoma jednostavan: sastoji se u tome da se nekoliko listića (oni koji obavijaju cvetne glavice jestivog dela artičoke)
stave u vodu da ključaju pet minuta na tihoj vatri, a zatim se skuvani sok pije u redovnim razmacima. Preporučuje se da se pije hladan, s obzirom na to da je izuzetno gorkog ukusa.
Lucerka
Veoma su važne analize koje su sprovodili doktor Malinov i njegovi saradnici u SAD-u. Objavljene su u prestižnim časopisima, kao što su American Journal of Clinical Nutrition i Atherosclerosis. Prah koji se dobija od klica lucerke znatno smanjuje nivo holesterola (čak nekih dvadeset posto), usled prisustva supstanci, takozvanih saponina koje se sjedinjuju sa holesterolom i onemogućavaju da bude reapsorbovan u crevima, olakšavajući eliminaciju fekalija.
Brusnica
Upotrebljavaju se različiti proizvodi dobijeni od ekstrakta brusnice ili borovnice, da bi se poboljšala cirkulacija u venama. Brusnica stimuliše stvaranje prostaciklina, supstance koja ne samo da rasteže krvne sudove, već ujedno i smanjuje sposobnost sakupljanja aterosklerotičnih pločica. Brusnica je crnomodre boje zbog pigmenata nazvanih antocijani (naziv cijani ima koren u reči cianos koja znači plavo); druge biljke (naročito šumske bobice) ove boje koje sadrže antocijane, kao što su na primer crna ribizla ili kupina, takođe poboljšavaju cirkulaciju krvi.
Pirinač
Ne može se izričito potvrditi da pirinač ima blagodetan uticaj u slučajevima bolesti srca, ali postoje izvesne studije japanskog doktora Jošina, sprovedene sa gama orizanolom, derivatom ferulinske kiseline koji se nalazi u pirinčanim mekinjama, kojima je dokazano da pirinač reguliše visoke nivoe holesterola (smanjuje ga za otprilike četrnaest odsto). S obzirom na to da se gama orizanol nalazi samo u mekinjama, pozitivna dejstva se javljaju upotrebom integralnog, ali ne i belog pirinča.
Plavi patlidžan
Studijom doktora Mičeka sa Univerziteta Hena u Nemačkoj, dokazano je da labora-torijske životinje kojima su davane velike ,količine plavog patlidžana imaju manji rizik od razvoja aterosklerotičnih pločica. Zanimljivo je primetiti da ovakav efekat ima samo plavi patlidžan, i to zahvaljujući tome što sadrži antocijane. Iz tog razloga se osobama koje su predisponirane angini pektoris preporučuje unošenje plavog patlidžana, dobro opranog i zajedno sa korom.
Crni luk
Studije o uticaju crnog luka u velikoj meri se poklapaju sa onima u kojima se ispitivalo dejstvo belog luka. Ipak se čini da crni luk ima specifičnije dejstvo na viskoznost krvi (smanjujući agregaciju trombocita) nego na nivo holesterola ili elastičnost krvnih sudova.
Glog
Efekat smanjenja arterijskog pritiska i zaštite srca postiže se zahvaljujući supstancama nazvanim ‘antocijanski heterozidi’ (složena mešavina različitih supstanci). Studijama izvršenim u Nemačkoj pokazalo se da glog takođe ima uticaja i na protok krvi kroz koronarne arterije. Upotrebljavaju se njegovi cvetovi i listići koji ga okružuju, za pripremu čaja ili, još bolje, tinkture.
Piskavica
Piskavica je semenka koja se koristi od davnina. Problem sa prahom ove semenke je blago gorki ukus, uprkos tome što je dobar za ishranu ljudi jer je veoma bogat biljnim uljima.
Ginko biloba
Ginko biloba je drvo poreklom iz Kine, mada raste i na severu Amerike i Evrope od pre više od trista godina. Zbog svojih botaničkih obeležja, veoma sličnih sa biljkama koje naseljavaju našu planetu već više miliona godina, smatra se istinskim živim fosilom.
