Prosečan čovek se za zdravu ishranu počinje zanimati tek u 40 – im godinama života kada je već prisiljen potražiti pomoć lekara . No , hrana može igrati presudnu ulogu u prevenciji mnogih bolesti , posebno raka i bolesti srca i krvnih sudova , dve grupe oboljenja koje ubiju najviše ljudi na svetu .
Kada bi ljudi više jeli zdrave namirnice , te bi se brojke mogle prepoloviti . Zdravlje u biljkama ne leži samo u mineralima i vitaminima , nego iu hiljadama fitohemijskih sastojaka koji imaju snažna antikancerogena svojstva . Povišena količina fitohemijskih supstanci u hrani omogućava da ona deluje protiv ćelija raka i zato se neke namirnice zovu i – terapijske namirnice .
Među terapijske namirnice spadaju , na primer , kupus i sve njegove vrste : kelj pupčar , brokoli , karfiol , raštika ; beli i crveni luk , paradajz , agrumi , malina , jagoda , borovnica i brusnica . Tri namirnice koje imaju najviši procenat antikancerogenih sastojaka koji se može pronaći u prirodi su zeleni čaj , kurkuma ( zacin karija ) i soja . Ne čudi stoga da najmanje ljudi oboleva od raka upravo u azijskim zemljama gde stanovništvo puno konzumira te namirnice .
Zeleni caj se treba piti na ovaj način : 2-3 šolje sat vremena nakon kuvanja . No ne pre nego prođe 09:55 minuta u toku kojih se ispuštaju katehini u vodu . Nakon sat ili dva čaj gubi polifenole .
No nije ni svako voće ili povrće jednako zdravo . Krompir i šargarepa , na primer , imaju mnogo manje fitohemijskih sastojaka od brokolija ili kupusa . Isto važi za bananu u poređenju sa brusnicama ili grožđem . Ali ono što je sasvim sigurno je da ćelije raka mrze kupus – tvrde doktori Beliveau i Gingras . Kada bi ljudi jeli više kupusa , luka , vlasca , soje , kurkume , paradajz ili više pili zeleni čaj , broj obolelih od raka mogao bi se značajno smanjiti .
Kupus spada među najvažnije biljke sa antikancerogenim svojstvima . Posebno je delotvoran u prevenciji raka bešike , prostate , digestivnog trakta i raka dojke . Preporučljivo je brzo dinstanje u voku , jer se tako najbolje sačuvaju antikancerogene molekuli iz kupusa . Zaleđeni proizvodi manje su efikasni , jer u fabrici prolaze proces brzog iskuhavanjem na povišenim temperaturama , pa su zato lošiji izvor antikancerogenih molekula . Bitno je i dobro sažvakati povrće , jer se tako oslobađaju aktivne molekule .
Povećanje unosa omega – 3 masnih kiselina ( sardina , skuša , losos , semenke lana , soja , orasi ) i manja konzumacija omega – 6 masnih kiselina ( suncokretovo ulje ) može da smanji rizik od raka i kardiovaskularnih bolesti .
Agrumi takođe obiluju antikancerogenim materijama . Jedna ( žene ) ili dve ( muškarci ) čaše crnog vina dnevno blagotvorno je za zdravlje , jer crno vino ima snažno antikancerogeno delovanje , a dobro je i za prevenciju kardiovaskularnih bolesti . Isto je is tamnom čokoladom , pa se preporučuje uzimanje 20 grama crne čokolade ( kakao 70% ) dnevno .
Neke namirnice deluju protivupalno , a druge ubijaju ćelije raka . Osim toga , postoje namirnice koje izvlače toksine koji izazivaju rak ili namirnice koje nas štite od slobodnih radikala . Ipak , najveći broj namirnica ne napada bolest samo na jedan već na niz različitih načina .
Lekovitost pojedinih namirnica
Ananas – deluje antibakterijski i protiv upala , pomaže varenje , pomaže rastvaranju krvnih ugrušaka , smanjuje pojavu osteoporoze i lomova kostiju .
Banana – smiruje želudac , smanjuje pojavu čira u želucu smanjenjem lučenja kiseline .
Beli luk – smatraju ga čudom od leka . Deluje kako antibiotik ( smatra se da pomaže u sprečavanju i lečenju raka ) , snižava krvni pritisak i holesterol , smanjuje pojavu srčanih napada , prehlada i upala .
Borovnica – leči proliv , deluje kao antibiotik kod upale mokraćnih puteva .
Brokoli – vrlo bogata antioksidansima ( kvercetin , glutation , beta karotin , vitamin C , indoli , lutein , glukarat , sulforafan ) . Smatra se antikancerogenom i koristi se protiv čira . Reguliše holesterol i šećer u krvi . Kuvanjem se neki antioksidansi uništavaju .
Bundeva – vrlo bogata beta karotinom , antioksidansom koji sprečava srčane napade i kataraktu .
Celer – vrlo bogat antioksidansima koji neutrališu kancerogene u duvanskom dimu . Deluje diuretično i protiv visokog pritiska .
Crni luk – najbogatiji najsnažnijim antioksidansom kvercetinom zahvaljujući kome smanjuje pojavu raka želuca . Povećava korisni holesterol ( HDL – high densiti lipoprotein – lipoprotein visoke gustine ) , a smanjuje štetni ( LDL – lov – densitii lipoprotein – lipoprotein niske gustine ) . Deluje protiv krvnih ugrušaka , astme , hroničnog bronhitisa , polenske kijavice itd , dijabetesa , arterioskleroze , dijabetesa i infekcija . Deluje antibiotski .
Dinja – sadrži antioksidans beta karotin i ima antikoabulantno dejstvo .
Gljiva šiitake – odavno se u Aziji koristi kao lek za srce , protiv raka dojke i leukemije . Leči i gripu , dječiju paralizu , visoki holesterol i krvni pritisak . Sastojak lentinan pokazao je antivirusno delovanje širokog spektra . Sastojak B glukan je navodno efikasan i protiv side .
Pasulj – snižava holesterol i šećer u krvi . Odlična je hrana za dijabetičare .
Grejpfrut – ( cela pulpa ili meso , ne samo sok ) bogat vitaminom C. Snižava holesterol i smanjuje arteriosklerozu . Pripisuju mu se i antibiotska svojstva .
Jabuka – smanjuje štetni holesterol . Ima blago antibiotičko i antiinflamatorno delovanje .
Jezgrasto voće – ( orah , badem , lješnik ) sadrži antioksidantnu oleinsku kiselinu i vitamin E koji smanjuju štetni holesterol i štite srce . Orah je bogat vrlo korisnim uljem omega – 3.
Brazilski orah – verovatno najbogatiji prirodni izvor mikroelementa selena , koji je bitan antioksidans , koji deluje preventivno protiv malignih oboljenja . ( 2 brazilska oraha zadovoljavaju dnevnu potrebu )
Jogurt – deluje antibiotski . Stimuliše stvaranje gama interferona – . Smanjuje proliv , prehladu i upalu grla . Zbog bogatstva kalcijumom koristan je protiv osteoporoze .
Kafa – podstiče mentalnu aktivnost . Ublažava astmu . Veća količina kafe može izazvati nesanicu , stanje straha , povećano lučenje kiseline u želucu i proliv . Izaziva zavisnost .
Karfiol – kao i ostale kupusnjače ( iz porodice krstašica ) ima antivirusno dejstvo , navodno i protiv raka .
Kelj – bogat karotinom i drugim antioksidansima . Deluje antibiotickom .
Kivi – vrlo bogat vitaminom C , pa leči ili sprečava razne bolesti .
Krompir – bogat kalcijumom , pa smanjuje krvni pritisak i pojavu moždanog udara . ( Napomena : kuvani krompir )
Kupus – sadrži mnoge antioksidanse i neke antikancerogene materije . Sok od kupusa leči čir na želucu . Pošto se neki korisni sastojci kupusa uništavaju kuvanjem , bolji je svež ili kiseli kupus .
Lubenica – vrlo bogata antioksidansima likopin i glutacionom . Deluje blago antibakterijski i antikoagulantno .
Malina – deluje antivirusno . Ima u sebi prirodan aspirin .
Maslinovo ulje – smanjuje štetni holesterol i štiti arterije . Sprečava pretvaranje korisnog holesterola u štetni . Reguliše krvni pritisak i šećer .
Med – ima antibiotske osobine . Koristan je protiv mnogih bolesti . Deluje umirujuće .
Mleko – sa malom količinom masti snižava holesterol i krvni pritisak . Mlečna masnoća može da uzrokuje razne zdravstvene smetnje .
Šargarepa – veoma bogata beta karotinom , štiti arterije i oči , pojačava imunitet , smanjuje infekcije , pojavu angine pektoris , raka i moždanog udara . Smanjuje holesterol u krvi . Kuvanjem se beta karotin ne uništava , a organizam ga lakše apsorbuje .
Narandža – sadrži veoma značajne karotinoide , terpene i flavonide , zbog čega se smatra da pomaže u sprečavanju i lečenju raka pankreasa , želuca i dojke . Bogata je vitaminom C i beta karotinom . Smanjuje napade astme , bronhitisa i pojavu oboljenja desni .
Paprika ( babura ) – veoma bogata antioksidansom vitaminom C. Korisna je protiv prehlade , bronhitisa , astme , respiratornih infekcija , katarakte , arterioskleroze i angine pektoris .
Paradajz – vrlo bogat antioksidansom likopin , kojem se pripisuju antikancerogena svojstva .
Patlidžan – snižava holesterol u krvi i smanjuje negativne efekte masne hrane .
Peršun – bogat antioksidansima monoterpene , ftalidima i poliacetileni . Neutrališe kancerogene u duvanskom dimu .
Prokelj – sadrži antioksidanse koji ga čine antibiotskim . Ima slične efekte brokolija i kupusa .
Pšenica – Puno zrno pšenice ( crno brašno ) smanjuje opstipaciju ( zatvor ) , sprečava rast polipa u debelom crevu . Neki su ljudi alergični na pojedine sastojke pšenice .
Raštika ( raštan , lisnati kelj ) – veoma bogata antioksidansima , kao što su lutein , beta karotin i vitamin C. Smanjuje pojavu raka . Zbog bogatstva oksalatima ne preporučuje se ljudima sa kamenom u bubregu .
Riba i riblje ulje – veoma lekoviti i sprečavaju pojavu više bolesti . Štite srce , smanjuju pojavu moždanog udara , reumatski artritis , artrozu , astmu , psorijazu , visoki pritisak , tip II dijabetesa , migrenu , ulcerozni kolitis . Deluje kao antikoagulans i protiv upala . Povećavaju korisni holesterol , a smanjuju trigliceride . Neke ribe su bogate antioksidansima selenom , koenzimom K – 10 , kao i masnim kiselinama omega – 3 , pa smanjuju pojavu raka debelog creva i dojke . Po lekovitim svojstvima najbolje su sardina , skuša , haringa , losos i tunj .
Pirinač – deluje protiv proliva , dok su pirinčane mekinje dobre protiv zatvora .
Senf – smanjuje otok sluzokože , nakupljanje sluzi u disajnim putevima , smanjuje ” zapušenost ” izazvanu prehladom i upalom sinusa .
Smokva – deluje laksativno , antiulcerozno , antibakterijski i antiparazitski .
Soja – bogata hormonima . Smanjuje pojavu raka dojke i prostate . Snižava krvni pritisak .
Spanać – vrlo bogat antioksidansima , naročito beta karotinom , i luteinom . Snižava holesterol . Zbog bogatstva oksalatima ne preporučuje se bolesnicima sa kamenom u bubregu .
Šljiva – deluje laksativno i antibakterijski .
Špargla – vrlo bogata antioksidansom glutationom koji deluje antikancerogeno .
Zob – smanjuje holesterol . Korisna je protiv bronhitisa i nekih stomačnih tegoba . Deluje antidepresivno i može pomoći u odvikavanju od pušenja .
