Bobičasta voća spadaju u grupu namirnica koje sadrže najviše antioksidansa. Među deset vrsta bobičastog voća s najvećom dozom antioksidansa su borovnice, ribizli, kupine, jagode, višnje i trešnje. Efekti bobičastog voća na zdravlje su neverovatni jer je nutritivna vrednost izuzetno visoka!
Koje vitamine i minerale sadrži bobičasto voće?
Gvožđe – bobičasto voće, posebno borovnice, izuzetan je izvor gvožđa, s tim da treba istaknuti da je dovoljan izvor gvožđa za muškarca, ali ne i za ženu, jer potreba za tim mineralom, veća je kod žene. Gvožđe je glavni prenosnik kiseonika i važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Takođe ima važnu ulogu u stvaranju novih ćelija, hormona i neuroprenosnika. Valja takođe napomenuti da gvožđe iz biljaka, organizam slabije apsorbuje od gvožđa iz životinjskih proizvoda.
Mangan – trešnja i višnja najveći su izvori mangana među bobičastim voćem. Mangan deluje kao kofaktor više enzima koji omogućavaju dvanaestak raznih procesa metabolizma. Učestvuje takođe u prevenciji od oštećenja prouzrokovanih slobodnim radikalima.
Bakar – većina bobičastog voća sadrži bakar. On je, kao jedan od komponenata više enzima, neophodan u stvaranju hemoglobina i kolagena (protein koji služi u strukturi i reparaciji tkiva) u organizmu. Više enzima koji sadrže bakar učestvuju takođe u odbrani tela od slobodnih radikala.
Vitamin C – višnje, jagode i borovnice su najveći izvori vitamina C među bobičastim voćem. Važnost koju ima vitamin C za organizam nadilazi njegova antioksidativna svojstva. Jer, važan je takođe za zdravlje kostiju, hrskavica, zubi i desni. Osim toga, štiti od infekcija, pospešuje apsorpciju gvožđa iz biljaka i ubrzava zaceljenje.
Vitamin A – višnja je izvor vitamina A, u obliku beta – karotena. Taj vitamin je je jedan od najpolivalentnijih, imajući važnu ulogu u mnogim funkcijama organizma. Između ostalog, pospešuje rast kostiju i zuba, održava kožu zdravom i štiti protiv infekcija. Osim toga je i antioksidans i neophodan za dobar vid.
Glavne delotvorne supstance i svojstva
Spojevi fenola: fenolne kiseline, polifenoli, flavonoidi, prisutni u biljkama poseduju važna antioksidativna svojstva, sprečavajući tako stvaranje mnogih patoloških stanja (raka, kardiovaskularne bolesti i neke druge bolesti vezane sa starošću), neutrališući slobodne radikale tela. A više tipova tih fenolnih jedinjenja utvrđeno je u trešnjama. Visoke količine melatonina, supstance koja je poznata po svom jakom antioksidativnom potencijalu, nađene su u dvema vrstama višanja.
Tako bi se konzumacijom biljaka koje sadrže dovoljno melatonina moglo dosta dobro zaštititi od oštećenja prouzrokovanih slobodnim radikalima.
Bobičastim voćem protiv ozbiljnih zdravstvenih tegoba?
Kancerozne ćelije – grupa naučnika proučavala je, kod više vrsta bobičastog voća, koliki im je kapacitet da inhibiraju množenje kanceroznih ćelija in vitro. Svi uzorci izvađeni iz voća, od kojih jedan uzorak iz trešnje, smanjivali su proliferaciju kanceroznih ćelija debelog creva i dojki, i to zavisno o korišćenim količinama. Iako su ti efekti vrlo obećavajući, teško je proceniti odgovarajuću važnost tih raznih jedinjenja u voću; u obzir se svakako mora uzeti taj sinergijski efekat koji se stvara između više spojeva. Jedna druga studija pokazala je, da konzumacija Antocianina izuzetih iz višnje, kao i obilnija konzumacija tog istog tipa višanja, smanjuje pojavu tumora creva kod miševa. Izvađeni uzorci Antocijanini usporavali su takođe rast in vitro kanceroznih ćelija ljudskog debelog creva. Ti rezultati pokazuju da bi neki fenolni mogli smanjiti rizik od raka debelog creva, ali to se mora naknadno potvrditi kliničkim studijama.
Upalni bolovi– antocianini, kojih ima u bobičastom voću, mogli bi biti od velike koristi u tretmanu upalnih bolesti. Naime, kod pojave upale kod pacova, davanjem tih fenolnih jedinjenja, ne samo da im se smanjio osećaj bolova već im se smanjio i edem. Mehanizmi tog delovanja nisu zapravo još u potpunosti shvaćeni. Istraživači ipak pretpostavljaju da bi antocianini trešnje mogli delovati na isti način kao i neki antiinflamatorni lekovi. Ali, da bi se ti delotvorni efekti mogli dokazati kod čoveka, svakako bi trebalo preduzeti neke kliničke studije.
Kardiovaskularne bolesti – Jedna studija je pokazala da, in vitro, trešnje inhibiraju oksidaciju holesterola LDL (loš holesterol) od 70% na 99%. Naime, oksidacija holesterola LDL, faktor je rizika kod koronarnih bolesti. Ali, ovde treba napomenuti da u ovoj studiji višnje nisu bile predmetom ispitivanja. Kako je to antioksidativno delovanje trešanja dobro izloženo, sada bi svakako trebalo obaviti kliničke studije kako bi se napokon u potpunosti shvatile njihove blagotvornosti na kardiovaskularno zdravlje.
