Bol u dojkama (mastalgija) je čest simptom koji se javlja kod gotovo 2/3 žena, uglavnom u periodu između 30. i 50. godine života…
Bol u dojkama može se manifestovati kao „težina“ ili osetljivost, a takođe se opisuje i kao ubadajući ili žareći bol. Obično se javlja u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojke i može se širiti u pazušnu jamu, a ponekad i niz ruku.
Puno žena brine da bol u dojkama može predstavljati znak ozbiljnog zdravstvenog stanja. Ipak, sam bol u dojci ne predstavlja simptom karcinoma dojke, i taj bol nikako ne povećava šansu da se rak dojke dobije. U većini slučajeva se radi o relativno blagom bolu, iako on kod nekih žena može biti umerenog do ozbiljnog karaktera. Jak ili hroničan bol u dojci može ometati svakodnevne aktivnosti i voditi u stres, anksioznost ili depresiju.
Vrste bola u dojkama
Postoje dve vrste bola u dojkama:
Ciklični bol u dojkama – najčešće se javlja i povezan je sa menstrualnim ciklusom
Ne-ciklični bol u dojkama – bol u dojkama nevezan za menstrualni ciklus
Uzroci bola u dojkama
Ciklični bol u dojkama
Iako tačan uzrok cikličnog bola u dojkama nije poznat, smatra se da je povezan sa promenama u nivou hormona u pred-menstrualnom periodu.
Menstrualni ciklus je kontrolisan od strane organizma oslobađanjem hormona kao što je estrogen. Hormoni su moćne supstance koje imaju širok dijapazon dejstva na organizam.
Bol nastaje približno u istom periodu svakog meseca, obično jedan do tri dana pre početka menstrualnog krvarenja i jenjava kako se ciklus bliži kraju. Intenzitet bola nije uvek isti.
Iako ciklični bol u dojkama mahom pogađa žene koje su u reproduktivnom periodu (pre menopauze), pojedine žene mogu osetiti simptome i posle menopauze ako budu primorane da se podvrgnu hormonskoj terapiji (HT) iz nekog razloga.
Ciklični bol u dojkama nije povezan ni sa jednim drugim patološkim stanjem u dojkama.
Ne-ciklični bol u dojkama
U mnogim slučajevima, uzrok ne-cikličnog bola u dojkama ne može se identifikovati. Međutim, bol u dojkama ponekad može biti izazvan i drugim stanjima, uključujući:
mastitis – stanje povezano sa dojenjem, koje dovodi do toga da tkivo dojke postane bolno i oteklo
čvorići u dojkama – brojni sunekancerogeni (benigni) uzroci čvorića u dojkama, a neki od njih mogu rezultovati bolom
abscesi dojki – bolna kolekcija gnoja koja se formira u dojci
Ne-ciklični bol u dojci može biti rezultat povrede na nekom drugom lokalitetu u telu, poput istezanja mišića grudnog koša, što se da osetiti u dojkama.
U retkim prilikama, ne-ciklični bol u dojkama može izazivati upotrebadrugih lekova ili tretmana – poput nekih anti-gljivičnih preparata ili anti-depresiva i anti-psihotika koji se koriste u lečenju psihičkih oboljenja.
Kada posetiti lekara
Svog lekara posetite ukoliko primetite promene na dojkama kao što su:
– čvor ili regija otvrdnulog tkiva u bilo kojoj dojci
– sekreciju iz bilo koje od bradavica dojki (koja može biti i sukrvičava)
– čvor ili otok u bilo kojoj od pazušnih jama
– promena u veličini ili obliku jedne ili obe dojke
– uvlačenje kože na dojkama
– osip na ili u okolini bradavice na dojci
– promena u izgledu bradavice – na primer, bradavica „potanja“ (uvlači se) u dojku
– bol u bilo kojoj od dojki koji nije povezan sa menstrualnim ciklusom
– bilo kakav simptom infekcije u dojci, poput otoka, crvenila ili povišene temperature u dojci ili generalizovano povišene temperature (groznice)
Takođe bi trebalo da posetite lekara ako imate simptome trudnoće, poput izostanka menstruacije.
Ako imate bolove u dojkama pored drugih simptoma, ili se bolovi prolongiraju kroz čitav ciklus (ne samo oko menstruacije), možda nije u pitanju ciklični bol. Vaš lekar vam može dati savet u vezi sa poreklom prisutnog bola.
Vaš lekar će moći da postavi dijagnozu cikličnog bola u dojkama postavljajući pitanja koja se tiču vaših simptoma i vašeg generalnog zdravstvenog stanja. Može takođe obaviti manuelni pregled vaših dojki i utvrditi prisustvo ili odsustvo čvorića u periodu kada osećate bol.
Vođenje evidencije o bolu u dojkama
Lekar može zatražiti od vas da vodite evidenciju o bolu ukoliko je bol ozbiljan. Popunjavanje upitnika o bolu u dojkama može biti od pomoći u postavljanju dijagnoze cikličnog bola u dojkama i planiranju adekvatne terapije.
Upitnik se obično sastoji od niza malih praznih polja, sa datumom i mesecom pored svakog od njih. Svako od polja pored dana u mesecu ćete popuniti kako bi opisali nivo trenutno prisutnog bolnog osećaja. Ova evidencija se obično vodi najmanje dva meseca.
Kako se bol u dojkama tretira?
U većini slučajeva, bol u dojkama se spontano povlači bez ikakvog tretmana. Oko 1/3 žena sa cikličnim bolom u dojkama navodi da im se stanje spontano popravlja u roku od tri mesečna menstrualna ciklusa. Ipak, kod mnogih od njih će se ciklični bol u grudima ponovo javiti u budućnosti.
Mnoge žene smatraju da je moguće živeti sa bolom u dojkama, samo kada su potpuno uverene u to da poreklo bola nije od karcinoma dojke.
Bol se obično može kupirati upotrebom analgetika koji se kupuju u slobodnoj prodaji i gelova, kao što su paracetamol ili ibuprofen. Pitajte vašeg farmaceuta za savet.
Ako je bol u dojkama izazvan nekim drugim stanjem, kao što je absces dojke, bol bi trebalo da popusti jednom kada se izleči osnovni problem.
Ako bol u dojci umanjuje kvalitet vašeg života, vaš lekar može zatražiti od vas da sačinite dnevni plan vaših aktivnosti, i može vas uputiti specijalisti za dojku na dalji tretman.
Lečenje bola u dojkama
Možete umanjiti simptome cikličnog bola u dojkama nošenjem udobnih grudnjaka i uzimanjem analgetika. Neki slučajevi uopšte ne zahtevaju tretman.
Neke žene smatraju da se ciklični bol u dojkama spontano povlači. U drugim slučajevima, bol može nestajati i navraćati se periodično tokom dužeg niza godina.
Mnogim ženama takođe predstavlja olakšanje saznanje da bol u dojkama nije izazvan nekim ozbiljnijim stanjem, te im je stoga lakše da sa njime žive i funkcionišu.
Samo-pomoć
Ako bol u dojci koji osećate zahteva tretman, postoji nekoliko mera samo-pomoći koje možete probati. One uključuju:
– nošenje udobnijeg grudnjaka u toku dana
– nošenje mekanog potpornog grudnjaka tokom spavanja
– nošenje sportskog grudnjaka prilikom vežbanja
– uzimanje analgetika koji se kupuju bez recepta, poput paracetamola ili ibuprofena, kada osetite bol
Vaš lekar može takođe preporučiti terapiju topikalnimne-steroidnimanti-inflamatornimlekovima (NSAIL) koje se mogu direktno utrljavati u kožu bolno osetljivog regiona, kao što su:
– gel koji sadrži diklofenak
– gel koji sadrži ibuprofen
Strogo poštujte preporuke proizvođača, i budite sigurni da lek odgovara vašem stanju. Primera radi, topikalne NSAIL preparate ne treba koristiti na koži koja je povređena, tj. koja nije intaktna
