Slezina je limfatični organ smešten u gornjem levom kvadrantu abdomena i zaštićen rebarnim kavezom. Obavlja brojne značajne funkcije u organizmu. Ovaj članak se fokusira na razne uzroke koji dovode do bola u slezini, kao i na povezane simptome i terapijske opcije.
Sa slezinom ili bez nje!
Ukoliko to stanje nalaže, slezina se delimično ili kompletno može ukloniti iz organizma. Ukoliko se ukloni jedan njen deo, slezina se ponekada spontano može regenerisati. Takođe treba reći da ako se slezina kompletno ukloni, neće doći do kolapsa organizma, jer njenu funkciju uništavanja oštećenih i dotrajalih krvnih ćelija u tom slučaju preuzima jetra.
Slezina je organ u sastavu limfatičnog sistema. Limfatični sistem čini široka kompleksna mreža sudova koji prenose tečnost prepunu proteinskih molekula, glukoze, ureje, soli itd., kroz čitav organizam. Slezina pomaže limfatičnom sistemu da izvuče sve strane partikule koje izazivaju infekciju, kao i da odstrani dotrajale i oštećene crvene krvne ćelije (eritrocite). Takođe pomaže u borbi protiv specifičnih vrsta bakterija koje izazivaju meningitis i pneumoniju. Slezina je približno velika kao pesnica, ali može varirati u veličini. Međutim, ukoliko se uveća iznad optimalnih dimenzija, postaje sklona pucanju. Uvećana slezina (splenomegalija) rezultuje bolom i nelagodnim osećajem, i može biti ključni znak postojanja skrivene bolesti ili patološkog stanja. Razmotrićemo razne uzroke bola u slezini raspravljajući o različitim zdravstvenim komplikacijama koje do njega mogu dovesti.
Etiologija
Pošto je slezina mekan, sunđerasti organ odgovoran za mnoge važne funkcije u organizmu, lako se može oštetiti. Uvećanje slezine se ne smatra zdravim stanjem, obzirom da može uticati na razne vitalne funkcije. Pored drugih štetnih efekata, uvećana slezina će filtrirati i normalne i oštećene eritrocite, smanjujući na taj način i broj zdravih ćelija u krvotoku. Takođe će zarobiti i trombocite usled čega može doći do zakrčenja slezine, što remeti normalno funkcionisanje limfatičnog sistema. Neki od uzroka koji dovode do uvećane slezine su sledeći:
Mononukleoza – Virusna infekcija koja se karakteriše oteklim limfnim čvorovima i groznicom, i neprirodno visokim nivoima mononuklearnih monocita u krvi.
Sifilis – Hronična bakterijska infekcija obično stečena putem seksualnog kontakta.
Endokarditis – Zapaljenje unutrašnjeg sloja srčanog zida i srčanih zalistaka.
Toksoplazmoza – Infekcija izazvana jednoćelijskim parazitom Toxoplasma gondii. Obično nastaje zarazom od mačaka može izazvati bol u slezini.
Ciroza – Normalne ćelije jetre bivaju oštećene i zamenjene ožiljnim tkivom u ovoj degenerativnoj bolesti.
Leukemija – Maligna i progresivna bolest belih krvnih ćelija.
Portna hipertenzija – Porast krvnog pritiska usled opstrukcije u jetri (alkoholna ciroza), koji putem kolateralnih vena dovodi do porasta pritiska u slezini i njenog uvećanja.
Hodžkinova bolest – Maligni, ali često izlečiv poremećaj u kome se limfna tkiva, slezina i jetra progresivno uvećavaju; vrsta limfoma.
Niman-Pikova bolest (Nieman-Pick Disease) – Genetski poremećaj metabolizmalipida koji se nasleđuje autozomno-recesivno. Manifestuje se uvećanjem krvotvornih organa i gastro-intestinalnim problemima.
Gošeova bolest (Gaucher’sDisease) –Redak nasledni metabolički poremećaj deponovanja masnih molekula – cerebrozida. Razni organi poput slezine, kostiju, CNS-a (Centralni Nervni Sistem) i jetre bivaju pogođeni ovom bolešću.
Amiloidoza – Neizlečivi progresivni metabolički poremećaj u kome se depoziti proteina stvaraju u više od jednog organa ili tkiva.
Reumatoidni Artritis – Akutna progresivna autoimuna bolest, karakteristična po zapaljenju zglobova i izraženim deformitetima.
Bilijarna Atrezija – To je stanje u kome kanalići koji vode žuč iz jetre u žučnu kesicu postanu zapušeni.
Cistična fibroza – Genetski poremećaj u kome su pogođeni digestivni sistem, pluća i znojne žlezde. Pankreas je organ koji trpi najveće oštećenje i na njemu dolazi do formiranja ožiljnog tkiva.
Sklerozirajući holangitis – Ovo je hronično oboljenje jetre u kome unutrašnji i spoljašnji žučni putevi bivaju pogođeni zadebljanjem zidova, ožiljavanjem, zapaljenjem i opstrukcijom.
Felti sindrom – Predstavlja kombinaciju tri stanja – uvećane slezine, ekstremno niskog titra belih krvnih zrnaca i reumatoidnog artritisa.
Nekoliko poremećaja krvi koji mogu dovesti do splenomegalije:
Idiopatska autoimuna hemolitička anemija – Imuni sistem napada eritrocite sopstvenog organizma, što dovodi do smanjenja broja ovih ćelija koje prenose kiseonik.
Hemoglobinopatije – Genetski poremećaji koji se karakterišu postojanjem abnormalnog hemoglobina –proteina unutar eritrocita za koji se vezuje kiseonik.
Mijelodisplastični sindrom – Stanje povezano sa smanjenom produkcijom krvnih ćelija. Krvne ćelije u ovom poremećaju nisu u stanju da normalno sazre.
Policitemija vera – Hronični poremećaj krvi u kome koštana srž produkuje previše ćelija (crvene i bele loze, kao i trombocita) velikom brzinom.
Pored prethodno navedenih stanja, nekoliko drugih uzroka uvećanja slezine su:
» Bilo kakva povreda ili udarac u organ, izazvane nesrećnim slučajem ili fizičkom traumom
» Cista ili veliki absces ispunjen gnojem u blizini slezine
» Bilo koje stanje sa preranom destrukcijom crvenih krvnih ćelija
» Bilo koja vrsta prekomernog pritiska na jetru
» Malarija, parazitarna infekcija izazvana sporozonim parazitom
» Pritisak na limfatične sudove, usled prisustva opstrukcije ili ugruška
Simptomi koji dominiraju
Simptomi uvećanja slezine nisu istaknuti, osim ako je organ jako uvećan i postoji opasnost od njegove rupture. Međutim, ako se javi kombinacija bilo kojih simptoma iz sledeće liste, konsultujte lekara bez daljeg odlaganja.
» Groznica i drhtavice
» Osećanje punoće čak i nakon uzimanja jako malih obroka
» Tup bol u srednjem ili gornjem delu leđa
» Neobjašnjiv gubitak telesne težine
» Konstantan osećaj zamora i uznemirenosti
» Visoka podložnost infekcijama
» Česte infekcije
» Noćna znojenja
» Lako nastajanje modrica i krvarenje
☎Hitno nazovite lekara ako…
… osetite jak bol i nelagodnost u gornjem levom delu abdomena; i ako se bol pogoršava kada duboko udahnete.
Dijagnostičke opcije
Fizikalni pregled obično detektuje uvećanu slezinu, iako se ovaj organ može palpirati i kod pojedinaca vitke građe čak i u stanju potpunog zdravlja i normalnih dimenzija. Dijagnoza uvećane slezine se potvrđuje bilo kojim od sledećih testova:
Testovi krvi – kompletna krvna slika
NMR (Nuklearno Magnetna Rezonanca) – praćenje protoka krvi kroz slezinu
Ultrazvuk (UZ) ili Kompjuterizovana Tomografija (CT skener) – provera veličine slezine i položaja u odnosu na druge organe
Terapijske opcije
Tretman bola u slezini zavisiće od njegovog primarnog uzroka i dijagnoze. Ako ga izaziva infekcija, onda se obično prepisuju antibiotici. Kancer koji izaziva uvećanje slezine tretira se hemoterapijom ili radijacijom. Osim toga, ako je slezina u opasnosti od rupture, splenektomija (uklanjanje slezine hirurškim putem) je najbolja terapijska opcija koja je dostupna. Vađenje slezine povećava individualnu podložnost drugim infekcijama, pa prema tome, prepisuju se određene vakcine i lekovi kako bi se ojačao imuni sistem pojedinca.
Bolna ili uvećana slezina može se poštedeti rupture ukoliko osoba modifikuje aktivnosti koje mogu naškoditi ovom organu. Nelečena slezina može biti vitalno ugrožavajuća, tako da je bolje biti upoznat sa simptomima i pribeći lečenju u ranim fazama bolesti, kako bi se sprečile dalje komplikacije.
