Od vajkada je srce, taj naš, kako kažu pesnici, “organ ljubavi”, bilo podložno uznemirenju, kao i lakšim i težim oboljenjima. U neka starija vremena, kada se kraće živelo, ta oboljenja nisu uvek ni stigla da se ispolje, dok danas, sa znatno produženim životnim vekom, prostor za patološke promene mnogo je veći. A proširen je i savremenim načinom života, bogatog stresovima, koji podjednako pogađaju mlade, sredovečne i stare ljude.
Tahikardija
Strani izraz tahikardija danas je poznat i laicima a označava ubrzane otkucaje srcakoji mogu da dostignu i 150 u minutu. Sta je uzrok tom uznemirenju, toj “žurbi”?
Mnogo šta, što će reći da uzroci mogu da budu neurogene prirode, dakle često samo vrlo jako nerviranje, možda i strah, ali mogu da leže i u toksičnim ili zapaljenskim promenama u srčanom mišiću.
Tahikardija se podjednako javlja u oba pola, i to najčešće između 20. i 30. godine života. Međutim, ni jedno životno doba nije od nje zaštićeno. Osim ubrzanog kucanja, simptom su i probadi koji uvek najviše uplaše pogođenog. Zato je neophodna poseta kardiologu i on će postaviti dijagnozu (nemojte se oslanjati na ono… i komšija je nešto slično imao, pa ga je prošlo)…
Lečenje, razume se, zavisi od dijagnoze. Ako se ustanovi neko organsko oštećenje, stručnjak će odrediti terapiju. Ako pak takvog oštećenja nema – svakako će vam biti preporučena psihoterapija. Zatim, dobro će doći i umereno sportsko opterećenje, kao i šetnja na svežem vazduhu. I ono stoje vrlo važno: izbegavajte kafu, jak ruski ili indijski čaj, alkohol i pušenje, kao i jako začinjena jela, ili ih bar
svedite na minimum. Možda će vam lekar uz sve “to preporučiti i neki blag sedativ (koji nikako nemojte uzimati na svoju ruku).
Srčana neuroza
Srce je nervozno? Neuroza srca? Da, ima je, sa simptomima u vidu bolova, “žarenja i paljenja”, nepravilnog i ubrzanog lupanja, pa i preskakanja, gušenja (što zahteva duboko disanje). Uzrok: svesni ili nesvesni psihički potresi ili fizička opterećenja, odnosno napori. Srčanoj neurozi sklonije su žene, naročito u klimaksu, a ponekad i deca u pubertetu! Javlja se najčešće u mirovanju, čak u ležanju, po čemu se razlikuje od napada angine pektoris ili neke druge bolesti srca.
Lečenje je isto kao i kod tahikardije (razume se, prethodan detaljan pregled). Veliko olakšanje donosi bolesniku rezultat ispitivanja, kada se ustanovi da nisu u pitanju anginozni napadi, da je, objektivno, srce organski zdravo. I opet: koristiti i autosugestiju.
Krvni pritisak
I ovaj izraz nekad rezervisan za razgovor u lekarskoj ordinaciji, danas se čuje na svakom koraku. Kaže se – i to smo kao laici naučili – hipertenzija (povišen) i hipotenzija (snižen krvni pritisak).
Visok krvni pritisak je češći, naročito u srednjim godinama i u starosti. Nekad su “primat” odnosili muškarci, ali danas povišen krvni pritisak ne pravi razliku među polovima, kao što ih ni životne i radne obaveze više ne prave. Zapravo, smatra se da, razlika između gornjeg, sistolnog i donjeg, dijastolnog pritiska treba da buda takva da vrednosti donjeg iznose polovinu vrednosti gornjeg, uvećane za približno 20. Na primer, 140 sa 85-90 milimetara živinog stuba.
Povišen krvni pritisak je, u negativnom smislu, mnogo “popularniji”, jer je ćešći, a može (no ne mora) da bude rani znak oboljenja. Takozvana esencijalna hipertenzija čiji je uzrok nepoznat, čini najveći broj slučajeva, dok je kod sekundarne hipertenzije u pitanju poremećaj centralnog nervnog sistema, funkcije nadbubrežne žlezde i, najčešće, poremećaj u krvnim sudovima bubrega.
Lečenje će, razumljivo, odrediti lekar – kardiolog na osnovu detaljnog pregleda, ali pored propisanih lekova treba pro-meniti ishranu: što manje soli, začina i masnoće. Odbaciti teška gurmanska jela (što važi za sve srčane bolesti). I zdrav način života: izbegavati nerviranje, do maksimuma zaobilaziti sukobe s drugim ljudima, primenjivati umerene šetnje na svežem vazduhu i ne podvrgavati se dugom sunčanju, pogotovu između 11 i 16 časova. I redovno kontrolisati pritisak (sada ima aparata i za samomerenje, mada povremeno treba tim povodom otići lekaru).
Nizak krvni pritisak je nešto čećši kod mladih osoba a stvara neprijatnosti zbog osećanja malaksalosti, iscrpljenosti zbog brzog zamaranja. I ova neprijatnost može da bude esencijalna, dakle nepoznatog uzroka i sekundarna, kad je uzrok poznat (što se dokazuje pregledom). Važno je imati na umu da hipotenzija nije uvek stalna, da se ponekad povremeno javlja, kada su simptomi neprijatniji, budući da se na one stalne čovek navikne i više ih i ne primećuje.
Bez straha: lekari ne smatraju hipotenziju bolešću, nego anomalijom koja može a ne mora da bude patološka (zapaženo je da osobe s njom duže žive od hipertenzičara).
Koje su vrednosti sniženog krvog pritiska?
S gornjom vrednošću nižom od 100 mm. a s donjom od oko 50 do 60 mm. živinog stuba.
Za lečenje postoje lekovi koji donose veliko olakšanje pogođenom, a u hitnim slučajevima daju se i injekcije. Ako je hipotenzični napad jači, najbolje je leći, i to na ravno, bez ikakvog uzglavlja.
I hrana je važna. Crna džigerica na žaru uz deci crnog vina preporučuje se svakom hipotenzičaru (ukoliko mu to zbog neke druge bolesti nije zabranjeno). Zatim, dobro čine jaka kafa i jak ruski ili indijski čaj, ali u umerenim količinama i ako ne postoje smetnje zbog povećane kiseline ili čira na dvanaestopalačnom crevu ili u želucu. A kada se primenom nekog od preporučenih sredstava malo oporavite od simptoma, pokušajte, makar tri do pet minuta, da umereno trčite: time ćete podstaći cirkulaciju krvi i osetićete živost u organizmu. Naravno, samo ako to možete (ali pokušajte)!
ARTERIOSKLEROZA
Još jedan stran izraz koji je postao odomaćen. Doduše, češće se govori, napola u šali – on(a) je sklerotičan(čna), a ako je razgovor ozbiljan, i to još s lekarom, upotrebljavamo i mi, laici, reč arterioskleroza. To u stvari znači taloženje kalcijuma (kreča) na zidovima krvnih sudova, njihovo sužavanje, otežan protok krvi i njeno otežano stizanje do mozga kojem služi kao podstrek, kao hrana.
Ili ako ćemo detaljnije i preciznije, na aorti i velikim elastičnim arterijama i venama stvaraju se arteriosklerotične pločice koje su kao bazen od masnih materija. Taj lipidni bazen odvojen je od krvi koja cirkuiiše i nastaje opasnost od stvaranja tromba. Posledica je da je određeni organ koji taj krvni sud hrani zatvoren i do njega ne stiže dovoljno krvi, odnosno kiseonika, a to je njegova hrana za koju je uskraćen, te nastaje infarkt srca ili mozga, ili arterioskleroza bubrega ili noge.
Ovaj proces dolazi sa starenjem i može da dovede do teške bolesti, ili još gore, do smrti.
Lečenje, sprečavanje? Lekari imaju spreman odgovor: voditi s opisanim procesom doživotnu bitku za koju je najbolje oružje zdrava hrana, pre svega mediteranska, zasnovana na povrću i voću.
Ne manje “ubojito” oružje je i kretanje: manje sedenja i izležavanja, manje vožnje kolima, malo vežbi, upražnjavanje nekog sporta. Najzad, i ono što je već spomenuto: izbegavanje stresa, ili još bolje, ovladavanje stresom, izlaženje s njim na kraj. A postoje i lekovi iz grupe statina koji se s uspehom koriste u celom svetu i koje će, naravno, prepisati lekar.
I jedno upozorenje koje takođe dolazi od lekara: arterioskleroza, uglavnom staračka bolest, ne štedi ni mlade, čak ni decu! To treba imati na umu naročito u porodicama gde je bilo infarkta, sloga i sličnih oboljenja i od mladosti odlaziti na kontrolu, kao i “zaobilaziti” navedene uzročnike bolesti. Takođe od mladosti izbegavati duvan.
I jedno ohrabrenje: danas se, zahvaljujući novim finim instrumentima, krvni sudovi mogu hirurški lečiti i time sprečiti ono najgore – apopleksiju ili narodski rečeno – šlog. Drugim recima, dramatična nešvestica, vrtoglavica, prolazno slepilo, poremećaj ravnoteže mogu i treba da budu znak za detaljan kontrolni pregled koji će u određenim slučajevima podstaći vaskularnog hirurga da ugroženu arteriju operiše, oslobodi je tromba. Odnosno otklanjanjem simptoma moždane neishranjenosti sprečava se, i to na duge staze, mentalno propadanje, senilnost. A isto tako se sprečava i oboljenja nekog drugog organa zbog tromba a time zbog neishranjenosti.
Uzgred smo spomenuli nutricionističke savete za sprečavanje arterioskleroze, a pre toga i raznih srčanih oboljenja. Sada su oni, ti saveti, vrlo određeno i pojedinačno, na redu. Ali pre nego što vam ponudimo recepte za razna jela, reći ćemo vam šta je glavna hrana kod bolesti srca, uopšte, kao i kod obolelih krvnih sudova. To su povrće, žitarice, mlečni proizvodi sa malo masnoće, voće. Od mesa, živina i riba, s tim što prednost ima morska riba (dobro bi bilo pojesti po 150 grama dnevno, pod uslovom da se uopšte, ili bar tog dana, ne jedu suvomesnati proizvodi).
RECEPTI
Riblji fileti sa celerom
3/4 šolje celera sečenog na kockice, 6 kašika sitno sečenog crnog luka, 1/4 šolje iseckanog peršunovog lista, 4 kašike otopljenog margarina, 1/2 kg ribljih fileta, 1/4 kašičice soli, malo bibera i aleve paprike, limunov sok.
Zagrejati pećnicu na srednju temperaturu. Izmešati celer, crni luk, peršun i margarin, začiniti i malo propržiti. Staviti riblje filete u zejtinom lako premazan sud i okolo redati proprženo povrće. Preliti ribu limunovim sokom i peći 45 minuta.
Kelj sa piletinom
1 kg kelja, 2 barena krompira, 400 g pilećeg belog mesa, 50 g ulja, 2 glavice crnog luka, 20 g brašna, 1 kockica za supu, paradajz-pire, malo soli, aleve paprike i bibera
Kelj iseći na komade i obariti u slanoj vodi. Ostaviti u đevđiru da se ocedi. Na ulju pirjaniti (dinstati) sitno iseckani crni luk, posoliti, dodati brašno i malo paradajz-pirea i naliti rastvorenom kockom za supu. Kuvati uz stalno mešanje. U sos spustiti meso isečeno na trake, pa zajedno kuvati. Dodati ostale začine i na kraju kuvani kelj i isečen krompir. Blago promešati i sve zajedno malo ukrčkati. Začiniti po ukusu, ali sasvim malo.
Pirinač s piletinom
200 g pirinča, veza mladog crnog luka, komadići kuvane piletine iz supe (količina po ukusu), malo soli i bibera, kašika i po.ulja, peršunovo lišće, nekoliko maslinki
Očistiti pirinač i vrlo kratko obariti. U posebnom sudu prodinstati iseckan mladi luk (sa perjem), posoliti i dodati pirinač da se pirjani zajedno, uz dolivanje vode i male čaše belog vina. Kad je pirinač skoro mekan, pobiberiti i dodati pileće meso, blago promešati, još jednom kratko prodinstati. Posuti peršunovim lišćem i ukrasiti maslinkama.
Riba pečena u foliji
Za dve osobe: 2 pastrmke ili skuše, ukupno 1/2 kg, kašika margarina, 1/4 šolje iseckanog peršuna, veza mirodije, iseckane, 1/4 šolje iseckanog crnog luka, kašika soka od limuna.
Oprati i ocediti ribu, posoliti. Za nadev izmešati margarin, peršun, mirodiju, luk i sok od limuna. Puniti ribe nadevom, svaku posebno uviti u aluminijumsku foliju i pažljivo spojiti ivice. Peći 20 minuta. Izvaditi iz folije, složiti ribu na zagrejanu činiju i ukrasiti kriškama limuna i seckanim peršunom.
