Akutni bronhitis predstavlja zapaljenje dušnika i glavnih plućnih bronhija, koje izazivaju virusi ili bakterije. Bolest se obično razvija tako što sluzokoža ovog dela disajnog trakta usled nadražaja otekne i postaje crvena, a pojačava se i lučenje sekreta koje se javlja kao odgovor na upalu. Ovako promenjene bronhije mogu nastaniti bakterije, te dovesti do sekundarne bakterijske infekcije, uz nakupljanje sluzavo-gnojnog sadržaja koji organizam pokušava da izbaci kašljem.
Simptomi bronhitisa
Prvi simtomi akutnog bronhitisa jesu slabost, blago povišena temperatura, bol u leđima, mišićima ili grlu. Na početku, kašalj je suv, a kako bolest napreduje, dolazi do iskašljavanja gustog, žućkasto-sivog sekreta. Kašalj koji je praćen gnojnim žutim sekretom može ukazivati na postojanje bakterijske infekcije.
Trajanje bronhitisa
Bolest obično traje od pet do sedam dana, a ako se kašalj i iskašljavanje produže na mesec dana, potrebno je proveriti da li je uzrok problema bacil tuberkuloze.
Ko je podložan
Bronhitis se najčešće javlja tokom zimskih meseci, a ovom oboljenju najpodložnija su deca, osobe sa oslabljenim imunitetom i oni koji su izloženi iritirajućim isparenjima ili duvanskom dimu.
Lečenje bronhitisa
Način na koji će se bronhitis lečiti zavisi od uzročnika oboljenja. Ako su izazivači virusi, potrebno je mirovati
nekoliko dana, te povećati unos tečnosti (od dva do četiri litra dnevno) u vidu čajeva, limunade, sokova ili supe. Preporučljivo je izbegavanje pušenja i boravka na hladnom vazduhu. Pošto je kašalj osnovni mehanizam uklanjanja sluzi iz disajnih puteva, najbolje je ne zaustavljati ga, međutim, u slučaju da ga bolesnik zbog prejakog nadražaja teško podnosi, savetuje se uzimanje lekova. Ukoliko je disanje otežano, najčešće se koriste inhalacioni bronhodilatatori, a u slučaju bakterijske infekcije bronhija, lekar uvodi i terapiju antibioticima.
Prevencija
Pored hladnoće, razvoju bolesti pogoduju i faktori iz okruženja, poput aerozagađenja, jakih iritirajućih isparenja (hemikalije, smeće) i duvanskog dima. Zato je bitno da prostor u kojem se živi ili radi bude što zaštićeniji od štetnih utičaja. Preporučljivo je često provetravanje prostorija i održavanje vlažnosti vazduha.
Ishrana
Iako nije dokazano, veruje se da su mleko i mlečni proizvodi povezani sa lučenjem sluzi, te je poželjno smanjiti njihov unos. Tokom bolesti, šećer, belo brašno i mesne prerađevine trebalo bi zameniti svežim voćem i povrćem, a posebno pojačati unos crnog i belog luka koji podstiču proizvodnju belih krvnih zrnaca i time jačaju imunitet.
Med se brzo apsorbuje u organizmu i direktno kroz krv stiže do disajnih organa omogućujući čišćenje vazdušnih kanala i iskašljavanje mukusa (šlajma). Preporučljivo je pojačati unos vitamina C, A, i E kao i minerala — posebno cinka, a istraživanja su potvrdila da N-acetil cistein (oblik amino-kiseline cisteina) ima važnu ulogu u rastvaranju sluzi, te e poželjno unositi ga putem suplemenata. Osim toga, treba piti što više tečnosti, posebno čaja od jagorčevi-ne i majčine dušice.
