Crevni paraziti i gliste su sve češći problem, naročito kod dece uzrasta između dve i deset godina.Iako same za sebe ne dovode do ozbiljnih zdravstvenih poremećaja (barem prividno), prouzrokuju izvesne tegobe. Da bi se sprečilo njihovo pojavljivanje, ili da bi se odstranile iz organizma, postoji čitav niz higijenskih i terapeutskih mera pritiv crevnih parazita koje mogu da se obuhvate prirodnom medicinom.
VRSTE CREVNIH PARAZITA
Askaris (Ascaris lumbricoides)
Poznatije su pod imenom gliste (jer oblikom i veličinom podsećaju na kišne gliste), karakteristične su beličastorozikaste boje i obično ne budu duže od nekoliko centimetara.
Mogu se javiti u različitim organima ljudskog organizma, te nije neobično da dovedu do smetnji sa plućima kada larve prođu kroz bronhije. Osim navedenih problema sa plućima (iritirajući kašalj ili bronhitis), mogu dovesti do povraćanja ili proliva, nemirnog sna, itd., s tim da obično ne dolazi do javljama zabrinjavajućih simptoma.
Kada zaraza postoji duže vreme, u crevima dolazi do poremećaja apsorpcije hranljivih materija. Razlog leži u tome što ovi paraziti s vremenom formiraju svojevrstan tepih u visini duodenuma i jejunuma, to jest na početku creva. Od ostalih navedenih parazita, ovi su najteži za iskorenjivanje.
Oksijuris
Ova vrsta parazita je najčešći izazivač zaraze.Retko premaše veličinu od jednog centimetra, a podsećaju na konac bele boje.Opstaju u tankom crevu. Oplođene ženke upućuju se prema anusu da bi tamo postavile jajašca.Obično se ovaj proces odigrava tokom noći, usled čega dolazi do nesnosnog svraba u predelu anusa, jer ovi paraziti svojim ustašcima grizu analnu sluzokožu da bi se pričvrstile. Kao posledica svraba dolazi do toga da dete počinje da se češe, a ukoliko jajašca ostanu u noktima, postoji mogućnost da se ponovo unesu u digestivni trakt, čime se ciklus ponavlja. Najozbiljniji problem uvek je bol u vidu žarenja u predelu anusa, pa čak i stidnice kod devojčica. Mogu se javiti i lakši abdominalni problemi.
Askaris je vrsta parazita koji obiikom i veličinom podsećaju na kišne giiste.
Lamblija (Giardia lamblia)
Ovi paraziti su mikroskopske veličine i do njihovog pojavljivanja ne dolazi često. Možda ih je najteže primetiti, s obzirom na to da je za njihovo dijagnostikovanje potrebna mikroskopska analiza. Deca koja od njih boluju imaju dijareje u kombinaciji sa konstipacijom, umereni gubitak težine i pokazuju opštu malaksalost.
Tenija
Tenija ili pantljičara je veoma poznata, iako se retko javlja. Razlikuju se dve vrste: Tenia saginata i Tenia solium, a podela je načinjena na osnovu toga da li se radi o parazitima goveđeg ili svinjskog porekla. Tenije su pljosnate gliste, za razliku od prethodno navedenih, i sastavljene su iz mnogobrojnih segmenata. Mogu dosegnuti veličinu od čak šest do osam metara u izuzetnim slučajevima, a njihova reprodukcija se obavlja oslobadanjem poslednjih fragmenata koji sadrže oplođena jajašca. Kada govedo ili svinja unese ova jajašca u obliku larve, ona se prenose u njihovu mišićnu masu. Konzumacijom takvog mesa, koje je pritom i loše termički obrađeno, započinje se novi ciklus, ali ovog puta u ljudskom organizmu. Često se deca koja su neprestano veoma gladna u polušali pitaju da li imaju panujičaru, iako nije čest slučaj da deca zaražena parazitima pokazuju nezasit apetit. Njihovo prisustvo se često može otkriti samo prisustvom fragmenata tenije (koji imaju sopstveni način pokretanja) u stolici deteta. Da ne bi došlo do ponovljene reprodukcije, mora se odstraniti glava tenije odakle se uvek stvaraju novi segmenti.
KAKO ŽIVE I NA KOJI NAČIN SE RAZMNOŽAVAJU CREVNI PARAZITI
Većina parazita koji se nalaze u crevima dobija potrebne hranljive supstance upravo iz te sredine. Ne žive na teret krvi ili zida creva, mada mogu dovesti do poremećaja
u crevima usled velike brojnosti i mehanizma pričvršćivanja. Odrasli primerci su ti koji se nalaze u ljudskom organizmu i koji ležu jajašca. Put zaraze je obično fekalno-oralni, jer se jaja odstranjuju stolicom, a gutanjem počinju da se razvijaju. Ovo nije slučaj koji se događa i sa tenijom, koja se, kako smo naglasili, širi unošenjem loše termički obrađenog mesa. Treba imati na umu i da samo telo ima svoje odbrambene mehanizme od ovakvih parazita. Iz tog razloga neka se deca teže zaraze, jer, između ostalog, njihova crevna sredina nije pogodna za proliferaciju parazita. Uprkos svemu, očigledno je da su neophodne neke minimalne higijenske mere da bi se izbegao rizik od zaraze. Namirnice koje su bogate vlaknima dovode do bolje pokretijivosti u crevima (efekat metiice) koja na izvestan način štiti organizam od razmnožavanja crevnih glista. S druge strane, deci bi nokti trebalo da budu veoma kratki, a treba izbegavati igre u pesku u kom je nuždu izvršila neka životinja ili sa zemljom koja bi mogla biti zaražena. Takođe bi trebalo nadzirati kontakt sa životinjama, naročito kada je dete veoma malo, jer su psi lutalice, ili oni čija je higijena zanemarena, obično zaraženi parazitima. Na ovaj način možemo sprečiti uobičajeni put zaraze.
HIGIJENSKE MERE PROTIV CREVNIH PARAZITA I GLISTA
Neke od najvažnijih su već navedene, ali izlažemo njihov kratak pregled:
Nokti bi trebalo uvek da budu prilično kratki, a ruke treba prati pre svakog obroka i nakon igre sa nečistim predmetima. Sa razlogom se kaže da su zaraze parazitima tipično dečije bolesti, posledica prljavih ruku i grickanja noktiju.
Neophodno je sprovoditi strogu higijenu pranjem na visokoj temperaturi donjeg veša, posteljine, čaršava koji su bili u kontaktu sa detetom ili odraslom osobom zaraženim crevnim parazitima.
Preporučuje se izbegavanje namirnica koje sadrže šećer u prekomemoj količini jer
pogoduju razmnožavanju glista. Najbolja je ishrana bogata vlaknima (voće, povrće, integralne žitarice) koja uključuje sveže namirnice. Vlakno eliminiše gliste iz creva, a hranljivost pojačava imunitet i štiti organizam od parazita.
Da bi se utvrdilo da li dete ima gliste,može se primeniti klistiranje vodom telesne temperature koja je blago posoljena (maksimalno nekih 200 ml vode), a zatim se izbačeni sadržaj pomno posmatra radi otkrivanja neke gliste ili njenih ostataka. Sprovođenje ovakvog metoda se preporučuje nakon što je dete obavilo nuždu. U slučajevima zaraze lamblijama, ovim postupkom neće se postići rezultati, s obzirom na to da su oni mikroskopski paraziti.
OPŠTA TERAPIJA
Sastoji se iz niza mera opšteg karaktera, zajedničkih za sve vrste zaraze parazitima. Tretmani pripremljeni u kućnim uslovima, bez savetovanja sa lekarom, treba da budu redukovani na režim ishrane i čajeve pripremljene od biljaka koje ćemo izložiti u produžetku. Postoje lekovi na bazi ekstrakata ili tinkture koje ne bi trebalo primenjivati bez saveta lekara, jer uprkos niskom nivou rizika (čak mnogo manjim od mnogih, često prepisivanih alopatskih lekova), mogu da dovedu do odredene otpornosti glista i otežavanja kasnijeg tretmana.
Ricinusovo ulje (Ricinus communis)
U svim slučajevima zaraze parazitima preporučuje se da se počne sa purgativom na bazi ricinusovog ulja koji dovodi do izbacivanja velikog dela parazita. Ovaj lek je prilično teško primenljiv kod dece, te savetujemo da se potraži savet od lekara koji se bavi prirodnom medicinom. Iako se u okviru prirodne medicine ne preporučuje upotreba purgativa, u ovakvim slučajevima mogu biti neophodni.
