Još su stari Rimljani znali za cveklu. Ona se u to vreme smatrala istom vrstom povrća kao i repa, pa su jednu smatrali “crvenom”, a drugu “belom”. U Nemačkoj se prvi put pominje u 13. veku, a današnje sorte cvekle potiču iz 19. stoleća.
Cvekla se danas može kupiti praktično preko cele godine. Na sobnoj temperaturi može da izdrži oko dve nedelje, a u frižideru i više. U svetu postoje i bela i žuta cvekla, kao mini cvekla, prečnika svega 5 cm. Ipak, kod nas je najrasprostranjenija domaća crvena cvekla, bilo okrugla ili duguljasta.
Cvekla kao lek
U nekim zemljama se cvekla peče u rerni, umesto krompira. Postoje razni načini za njenu pripremu – važno je da vam odgovara dobijeni ukus. U mnogim zemljama Evrope mlada cvekla se koristi narendana u svežem stanju i tako je najlekovitija. Izuzetno je lekovit sok od sveže cvekle i neizostavan je u mnogim terapijama lečenja teških bolesti.
Kao većina korenastog povrća, cvekla ima dosta minerala, pre svega gvožđa. Zato se preporučuje za jačanje apetita i bolju krvnu sliku. Osim šećera, belančevina i masnoća, cvekla sadrži i kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor i vitamine iz B grupe. I vitamin C je prisutan u relativno velikim količinama (10 mg na 100 g). Mnogi je zato smatraju vitaminskom bombom. Od važnih sastojaka, cvekla još sadrži i karotin, kao i brojna vlakna.
Za cveklu je poznato da snižava visok krvni pritisak, ali zato ne prija osobama sa niskim pritiskom. U nekim slučajevima izaziva pad pritiska i mučninu, pa sok od cvekle treba uzimati po malo – u gutljajima. Neki kažu da ga po ceđenju treba držati 3 sata u frižideru, kako bi štetni sastojci (koji izazivaju mučninu) isparili.
Sok od cvekle se takođe koristi za regenerisanje jetre i čišćenje organizma.
Napomena: Cvekla može obojiti mokraću (koja dobije roze boju), kao i stolicu (dobije crvenkastu boju), pa je važno da se zbog toga ne uplašite.
Lekovita svojstva cvekle
• Jača imunitet
• Smanjuje krvni pritisak
• Pomaže kod zatvora stolice i lenjih creva
• Odstranjuje otrove iz sadržaja creva
• Odstranjuje vodu iz tela i pomaže kod mršavljenja
• Obnavlja crevnu sluznicu i crevnu floru
• Podstiče stvaranje sperme
• Izvor je hranljivih supstanci za libido i potenciju
• Aktivira štitnjaču i štitnu prsnu žlezdu
• Ćelijama daje energiju
• Aktivira rad ćelija i na taj način deluje podmlađujuće
• Pruža hranljive supstance koje poboljšavaju raspoloženje
• Pomaže kod izgradnje novog vezivnog tkiva
• Oživljava mozak
Važne napomene za kuvanje cvekle
-Ako se oljuštena cvekla drži na vazduhu, u njoj propada vitamin C koji dolazi u vezu sa kiseonikom iz
vazduha.
-Pri kuvanju cvekle treba koristiti odgovarajuću posudu, prema količlni cvekle, tako da ostane što manje prostora koji bi ispunio vazduh.
-Da bismo dobili sočnu i ukusnu cveklu, treba je kuvati neoljuštenu, ne odsecajući vrhove.
-Da bi se sprečio dodir cvekle sa kiseonikom iz vazduha, posuda u kojoj se cvekla kuva mora biti poklopljena.
Cveklu me treba kuvati u slanoj vodi,
jer će joj se ukus pokvariti.
-Najbolje sorte cvekle imaju tamnu kožicu, a koren je malo pljosnat.
-Ako se dugo kuva i pirjani, tamnocrvena cvekla postaje tamnožuta. Ako se u cveklu dodaju sirće, kiseli kvas ili limunova kiselina, moći će da sačuva svoju prvobitnu boju.
Da cvekla pri kuvanju ne izgubi boju, može se u vodu ili buljon dodati malo šećera, otprilike 1/2 čajne kašičice na
2 litra vode.
Cvekla se sve više koristi u vidu soka ili nastrugana, u svežim salatama, bilo sama, bilo u kombinaciji sa šargarepom, jabukom i celerom. Kada se kuva, kuva se sama. Cvekla srednje veličine kuva se između sat i sat i po, potom se ostavi da se smlači, ocedi i začini po ukusu (uljem, sirćetom, solju i kimom, a nekad i šećerom, medom ili biberom). Kuvana cvekla se takođe može nastrugati i pomešati sa pavlakom, kao ukusna salata.
