Zdravi ljudi bez brige mogu umereno koristiti so, s obzirom da naučne studije pokazuju kako su i premale i prevelike količine natrijuma podjednako štetne po zdravlje…
Zdravstveni radnici nas već decenijama upozoravaju na opasnost od preteranog konzumiranja soli, koja u velikim količinama utiče na porast krvnog pritiska – glavnog faktora rizika za nastanak srčanih oboljenja i moždanog udara. Zbog toga lekari i nutricionisti jednoglasno preporučuju smanjenje upotrebe soli, smatrajući da dnevni unos natrijuma u organizam treba ograničiti na L500 mg do 2.300 mg, što odgovara dnevnoj količini od 3,75 g do maksimalno 6 g (manje od kašičice) soli. Međutim, većina ljudi konzumira mnogo više natrijuma od preporučene doze -prosečno 3400 mg, od toga većinom iz industrijski prerađene hrane.
Da li je so štetna?
Natrijum je jedan od osnovnih minerala koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma. Mnoge namirnice ga prirodno sadrže u malim količinam, ali većina natrijuma koji unosimo u organizam ishranom potiče od natrijum-hlorida, to jest obične kuhinjske soli. Natrijum vezuje vodu i uspostavlja ravnotežu unutarćelijskih i vanćelijskih tečnosti. On je pozitivno naelektrisan deo molekula natrijum-hlorida, koji je uz kalijum neophodan za održavanje ćelijske membrane^nenošenje nervnih impulsa, pravjlno funkcionisanje mišićaT brojnih drugih telesni funkcija. Organizam ne može funkcionisati bez natrijuma, ali što je veća koncentracija tog minerala u krvotoku, to se više vode zadržava u n telu. Zato se smatra da on utiče na porast krvnog pritiska. U slučaju hipertenzije intenzivira se rad srca, koje snažnije pumpa krv kroz telo, pa se tako pojačava pritisak na arterije i ostale krvne sudove, što doprinosi riziku od nastanka srčanih oboljenja, moždanog udara, oštećenja bubrega i mnogih drugih bolesti.
Manjak soli takodje štetan po zdravlje
Suprotno uvreženom mišljenju, rezultati nedavnih istraživanja ukazuju na to da nedovoljna količina soli bez dileme ugrožava ljudsko zdravlje, izazivajući porast nivoa lošeg holesterola (LDL) i triglicerida u krvi, hiponatremiju kod sportista i insulinsku rezistenciju – glavnog uzročnika gojaznosti, dijabetesa i metaboličkog sindroma. U slučaju osoba koje boluju od dijabetesa tipa 2 – čak se pokazalo da smanjeno konzumiranje soli može biti fatalno!
Koliko soli dnevno?
Zdravi ljudi bez brige mogu umereno koristiti so, budući da studije pokazuju kako su i premale i prevelike količine natrijuma štetne po zdravlje. Pritom treba naglasiti da su dnevene potrebe za ovim mineralom individualne – zavise od uzrasta, načina života, režima ishrane i zdravstvenog stanja neke osobe. Ukoliko vam je lekar preporučio da konzumirate manje soli, svakako se pridržavajte njegovog saveta. Opšta preporuka glasi da treba promeniti pristup optimizaciji unosa natrijuma u organizam, sto podrazumeva izbacivanje prerađenih namirnica iz ishrane, izbegavanje dosoljavanja i eventualnu zamenu kuhinjske soli nerafmisanom morskom ili himalajskom.
Smanjenje soli u ishrani i zdravlje
Iako je istina da smanjeno konzumiranje soli može doprineti snižavanju krvnog pritiska, rezultati studija pokazuju da je efekat ove restrikcije na ljudski organizam krajnje individualan. Naime, u brojnim slučajevima ispostavilo se da je redukcija natrijuma delotvorna, dok je kod pojedinaca izazvala sasvim blage efekte, ili ih čak nije ni bilo. Treba imati na umu da krvni pritisak po sebi ne ugrožava zdravlje, već samo predstavlja faktor rizika. Iako su se korekcije ishrane poput ove pokazale uspešnim kad je reč o snižavanju krvnog pritiska, to ne znači daje automatski smanjen i rizik od nastanka bolesti,
naročito ako su takve intervencije praćene brojnim drugim štetnim posledicama.
Umesto rafinisane soli možete koristiti himalajsku so, koja se smatra najkvalitetnijom “najčistijom solju na svetu.
