Primena dijete za akne
Jedan od razloga pojave akni jeste povećan unos keratinocita. Keratin je rožnata supstanca koju u pravom smislu reči stvara naša koža. U dermatologiji se koriste supstance koje regulišu i smanjuju sloj keratina, poput sumpora, rezorcina ili vitamina A. Što se tiče ovog vitamina, treba imati na umu da povećane doze mogu biti otrovne (poput većine vitamina rastvorivih u mastima); međutim, te toksične doze postižu se samo upotrebom farmaceutskih preparata. Da bi se izbegao rizik, najbolje je unositi namirnice koje sadrže vitamin A u prirodnom obliku, poput paradajza, šargarepe, spanaća, kajsija i bresaka.
Druga dijetetska preporuka za akne bila bi unošenje velikih količina polinezasićenih masnih kiselina dobrog biološkog kvaliteta, kao u hladnoceđenim prirodnim uljima (maslinovo, suncokretovo, sojino, kukuruzno, ulje noćurka, boražino, laneno, itd.). U tom smislu, takođe je zanimljiva upotreba semenki suncokreta (Melianthus annus) i bundeve (Cucurbita pepo). Treba da se izbegne unos masnih kiselina tipa trans, poput onih koje se nalaze u hidrogenizovanim mastima (margarin, većina masti koje se nalaze u sladoledima, prženom krompiru, itd.) i u rafmiranim uljima (ona koja se najčešće mogu kupiti u samoposlugama). Rezultati ove dopunske dijete sa polinezasićenim masnim kiselinama su blage a njihova delotvornost može da se ocenjuje samo na duži period, s obzirom na to da su rezultati posle kratkog vremena čak poražavajući. Lokalno nanošenje ulja od pšeničnih klica (Triticum sativum) ili noćurka (Oenothera biennis) je takođe dobar lek, naročito kada postoji preterana sklonost upalama.
Takođe, pojava akni se povezuje sa unosom prerađenih ugljenih hidrata (slatkiši, beli hleb, kolači, itd.), namirnica tipičnih za zemlje u kojima je razvijena industrija a koje jedu mladi. Osim toga, tokom jednog istraživanja koje je obavljeno na sto pacijenata, primećeno je da su prerađeni ugljeni hidrati imali veze sa većinom pojava dermatoza, akni i problema sa kožom uopšte.
Osobe koje imaju akne treba da smanje unos masti i prerađenih ugljenih hidrata i da povećaju unos biljnih vlakana (prisutnih u integralnim žitaricama, mahunarkama, voću i povrću). Dijete bogate ugljenim hidratima i mastima povećavaju rizik pojavljivanja akni, dok dijete bogate proteinima sprečavaju njihovu pojavu. U tom smislu, neki dermatolozi upotrebom insulina ili lekova za dijabetes, na primer, kod mladih dijabetičara primetno smanjuju pojavu akni, što nas navodi na činjenicu da u osnovi problema postoji vid netolerancfje prema glukozi; akne se u narodu smatraju dijabetesom kože.
Čišćenje organizma
Osim primene dijete za akne, mogu biti od koristi ne samo spoljašnji tretmani, u vidu losiona, obloga i slično, nego i lekovi koji se piju sa ciljem da se podstakne izbacivanje otrova iz organizma. Preporučuju se trave koje mogu da se dodaju bilo kojem čaju, poput maslačka (Taraxaxum officinalis) koji je stimulans za bubrege i jetru, kao i rusnica (Fumaria officinalis), koren čička (Arctium lappa) ili rastavića (Equisetum arvense) koji su savršena organska sredstva za čišćenje. Drugi vid tretmana koji se preporučuje kod akni jeste primena toplih obloga uključujući i saunu. Saune ili parna kupatila sa esencijom lavande, karanfilića ili listova jagode mogu biti veoma korisni za uklanjanje dosadnih bubuljica koje su toliko tipične kod akni.
