Iako se o holesterolu mnogo piše i govori, iskustva lekara pokazuju da većina o njemu malo zna. Osim stoje ukorenjeno pogrešno mišljenje da hrana koja izgleda masno ima mnogo hole-sterola, mnogi ne znaju da nije važno samo koliko holesterola hrana ima, nego i koje još sastojke sadrži.
Holesterol je masna materija prisutna ne samo u organizmima ljudi i životinja nego i u biljkama, što ukazuje na njegov značaj kao i važne i korisne funkcije.
Holesterol je gradivni faktor brojnih ćelijskih struktura, neophodan za stvaranje važnih hormona, a organizam ne samo da koristi onaj iz hrane već ga i najviše sam stvara u jetri.
Često se govori o dobrom i lošem holesterolu pa se mnogi pitaju u čemu je razlika?
Čestice koje nose holesterol dele se na one koje ga odnose do perifernih tkiva (LDL čestice) i one koje preuzimaju višak i vraćaju ga do jetre (HDL čestice). Holesterol vraćen u jetru “upakovan” u HDL čestice usporava stvaranje novog u jetri ali i omogućava da se višak holesterola iz krvi i perifernih tkiva izbaci. Zato se HDL čestice nazivaju zaštitinim, a holesterol u njima označava kao dobar. S druge strane LDL čestice i holesterol u njima označeni su kao loši jer, ako je stvaranje holesterola veliko a njegova eliminacija nedovoljna, u krvi se nalazi više LDL čestica pa i holesterola u njima. Oni tada prodiru u zidove krvnih sudova i izazivaju, najpre, neku vrstu upale a potom arteriosklerozu. Nisu ni sve čestice HDL holesterola iste jer ima i defektnih, pa njegova visoka vrednost ne znači da su krvni sudovi na najbolji način zaštićeni.
Može li da se kaže da neko ima “blago” povišen holesterol ili zabrinjava svaka vrednost iznad gornje granice?
Više vrednosti ukupnog i lošeg LDL holesterola povećavaju i ubrzavaju rizik da obole krvni sudovi. Opasne su čak i umereno povišene vrednosti ukupnog i LDL holesterola udružene sa sniženim HDL holesterolom ili visokim trigliceridima ili, pak, sa postojanjem nekog pridruženog faktora rizika. Zato se u proceni mogućnosti za nastanak infarkta ili sličnih oboljenja uzimaju u obzir i ovi faktori pa se prema njihovoj zastupljenosti određuje koje su vrednosti ukupnog i LDL holesterola poželjne, odnosno do kojih vrednosti moraju da se spuste lekovima ili ishranom.
Mnogobrojni su i pacijenti koji su u nedoumici da li da nastave da uzimaju lekove i kada se nivo holesterola snizi ili terapija traje samo za vreme dok su vrednosti povišene.
Nažalost, kada se lekovima postignu poželjne vrednosti nekih
masnoća u krvi, nije moguće da ostanu na tom nivou i po prekidanju terapije. Posle nekoliko dana najčešće se vrednosti lipida, holesterola ili triglicerida, ponovo vrate na pređašnje ili, čak, više vrednosti. Moguće je da se doze lekova menjaju ili da se jedan zameni drugim, ali terapija mora da se nastavi. Izuzetak su pacijenti kod kojih je bilo moguće da se takozvani lipidni profil reguliše samo promenom načina ishrane, smanjenjem telesne težine i povećanom fizičkom aktivnošću. Ipak, i oni mogu da imaju iste probleme sa nivoom masti u krvi ako se vrate predašnjem načinu ishrane i starim navikama.
ISHRANA
– Da bi se održala prirodna ravnoteža ukupnog holestefola, obroci bi trebalo da sadrže što više voća, povrća i žitarica, maslinovog,ulja, morske plave ribe, posnog mesa i obranog mleka, a što manje jaja, maslaca, masnog mesa, mesnih prerađevina, slatkiša, peciva od belog brašna i alkohola. Tako na primer testenine od belog brašna, slatkiši i alkohol povećavaju nivo triglicerida dok jaja, kožice, jetra, mozak, masna mesa, slanina, svinjska mast, mesne prerađevine i proizvodi od punomasnog mleka podižu nivo holesterola.
MESO I HOLESTEROL
Najbolje je da se jede belo meso peradi bez kožice, kuvano ili pečeno na roštilju, a crveno dva puta nedeljno. Ako neko ne može da odoli prženom, poželjno je da sa mesa skine svu masnoću i da za prženje koristi malo maslinovog ulja. Sa šunke i pršute, takođe,treba da se odstrani sva vidljiva masnoća i preporučuje se najviše 40 g sedmično.
JAJA I HOLESTEROL
Stručnjaci savetuju da se pojede najviše 4 jaja sedmično računajući i jela koja ih sadrže. Najbolje je da se jedu tvrdo ili meko kuvana, a pržena bi trebalo da se izbegavaju. Onima koji ne mogu da im odole preporučuje se da ih prže na biljnom ulju a ne na masti.
KOMBINACIJE UPOZORENJA
Posle koliko vremena, neprekidno povišen holesterol ugrožava zdravlje?
“Težina” promena na krvnim sudovima zavisi od vrednosti masnih materija ali i od faktora rizika. Tako, na primer, oni koji imaju normalne ili neznatno povišene masnoće u krvi mogu da imaju ozbiljne promene u krvnim sudovima srca ili nogu ako mnogo puše, imaju visok krvni pritisak ili šećernu bolest. Zato, čim se utvrdi da pacijent ima visoke vrednosti ukupnog i LDL holesterola ili triglicerida ili nizak nivo zaštitnog HDL holesterola, bez obzira na godine, mora da ode na pregled da bi mu lekar odredio način ishrane, dao savete o fizičkoj aktivnosti i, ako je potrebno, propisao lekove.
