Različiti tipovi arterioskleroze su glavni uzrok srčanih oboljenja i infarkta. Smatra se da je u zapadnim zemljama ateroskleroza glavni uzrok u 50% svih smrtnih slučajeva.
Zahvaljujući brojnim naučnim istraživanjima i napretku tehnologije, mnogo bolje razumemo složene molekularne mehanizme koji izazivaju bolesti arterija i srca. Imamo jake dokaze za tvrdnju da su određene životne navike i visok holasterol zaslužni za stvaranje arterijskog plaka zbog koga se javlja suženje krvnih sdova i mnoga hronična oboljenja.
Ateroskleroza se može sprečiti.Mada se nekada smatralo da je genetika najodgovornija za srčana oboljenja, a smatralo se da su srčane bolesti i neizbežan deo starenja, danas znamo da postoji mnogo načina na koje možemo sprečiti ove probleme – promenom načina ishrane, redovnim vežbanjem i životom bez stresa.
Šta je ateroskleroza?
Aterskleroza je srčana bolest koja se javlja kada krvni sudovi postanu zadebljali i kruti. Kod zdravih osoba, arterije su fleksibilne i elastične, što omogućuje dobru cirkulaciju i distribuciju kiseonika i nutrijenata po celum telu. S vremenom, kako starimo i zdravlje se pogoršava zbog niza faktora, zidovi arterija postaju tvrđi i nefleksibilni.
Mada se smatra da je ateroskleroza primarno srčani problem, zadebljanje arterija se može desiti bilo gde u telu. Pošto glavni krvni sudovi idu iz srca i u njega, srce ima najvažniju ulogu u pumpanju kiseonika i različitih hranljivih sastojaka u celom telu, tako da se ova bolest smatra vrlo ozbiljnom i može biti i fatalna. Kada arterije postanu tvrde i ukočene, dolazi do lošije cirkulacije i slabijeg dotoka krvi u važne organe, mišiće i tkiva, što može izazvati iznenadan infarkt, šlog, zatajenje nekog organa i slične probleme.
Arterioskleroza – simptomi
Postoje tri glavna tipa bolesti, koje spadaju u široku kategoriju arterioskleroza: ateroskleroza, kalcificirajuća skleroza medije i arterioskleroza.
Ateroskleroza, koja se javlja zbog nakupljanja masnoća, holesterola i ostalih supstanci (plaka) na zidovima arterija, je specifičan tip arterioskleroze, koji izaziva srčani udar. Mnogi ljudi koriste ove termine kao sinonime, jer i jedan i drugi znače lošiju cirkulaciju i povećavaju rizik od srčanog udara.
Kada se kod nekoga javi ateroskleroza, dolazi do nakupljanja plaka, a plak može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka koji nakon nekog vremena pucaju. Naravno, to nije slučaj uvek, tj. arteroskleroza ne znači da će svaka osoba koja je ima imati trombozu ili da će dobiti infarkt. Zapravo, kod mnogih ljudi sa blažom arteriosklerozom (ili u ranijoj fazi) ne javljaju se nikakvi primetni simptomi. Pošto se ova bolest razvija postepeno i obično prati postepeno gojenje ili samo starenje, lako se previde blagi simptomi ateroskleroze i znakove upozorenja, što, nažalost, dovodi do pogoršavanja bolesti s vremenom.
Kod mnogih ljudi se ne javljaju nikakvi simptomi ateroskleroze dok im se jedna ili više arterija ne suze toliko ili ne dođe do takvog zakrčenja koje ometa dotok dovoljno krvi u pojedine organe ili tkiva. Tada je obično već kasno – moguće je da se desi i ishemijski napad (blaži srčani udar koji može postati ozbiljniji infarkt ili zatajenje srca).
Najčešći simptomi ateroskleroze su:
- Bolovi i/ili pritisak u grudima
- Iznenadna utrnulost ili slabost u rukama i nogama
- Problemi sa govorom
- Opuštanje mišića na licu
- Bolovi u nogama prilikom hodanja
- Povišen krvni pritisak ili problemi sa bubrezima
- Erektivna disfunkcija, poteškoće u seksu i bol oko genitalija
Šta izaziva arterosklerozu ?
Smatra se da postoji nekoliko faktora rizika zbog kojih se javlja začepljenje krvnih sudova, koji se svode na životne navike, faktore iz okruženja i genetiku. Između svih tih faktora zbog koji se razvija ateroskleroza javlja se jedna značajna veza: upala, glavni uzrok mnogih bolesti. Arterioskleroza je hronična upalna bolest, koja se najčešće javlja kao posledica loše ishrane, fizičke neaktivnosti i mnogo stresa, ili hroničnog stresa.
Kombinacija svih ovih faktora s vremenom izaziva nakupljanje plaka na zidovima arterija pa nastaje začepljenje ovih krvnih sudova, koji mogu da puknu jednog momenta i da dođe do fatalnog ishoda. Pravi uzrok ateroskleroze je disfunkcija krvnih sudova (endotela), koja počinje kada u organizmu dođe do jake upale. Svrha endotela je da opušta i grči srčano tkivo tako što oslobađa azot-oksid i tzv. endotel-produkujući konstrikcijski faktor (EDCF). Taj proces je zaslužan za pravilnu cirkulaciju kroz ceo organizam.
Oslobađanje azot-oksida i EDCF-a kod ljudi sa visokim pritiskom i dijabetesom je drastično smanjeno pa se kod njih lako javlja začepljenje krvnih sudova. Arterije gube svoju osetljivost na ove komponente kako se upala pojačava. Upale dovode i do drugih problema sa srcem i krvnim sudovima – trombozom, prodorom makrofaga i abnormalnim ćelijskim rastom.
U suštini, kada je nivo upale u organizmu visok, dolazi do oštećenja arterija i ljudski organizam to vidi kao znak da je neophodno da se oporavi. Zato oslobađa holesterol i bela krvna zrnca i šalje ih u arterije kako bi ove ćelije rešile problem, ali ako to traje duže vreme, dolazi do stvaranja plaka i druge materije (npr. kalcijum zbog koga se javlja kalcifikacija krvnih sudova) se mogu zaglaviti u arterijama.
Simptomi ateroskleroze se mogu ublažiti nekim promenama u načinu života, jer se smanjuje upala. Kod nekih ljudi su ove promene sasvim dovoljne za lečenje ateroskleroze. Da bi se sprečilo zakrečenje krvnih sudova najvažnije je promeniti način ishrane i jesti hranu koja pomaže u održavanju optimalnog nivoa holesterola, zdravog pritiska i potrebne količine lipida, kao i održavati idealnu telesnu težinu.
Neki od načina na koji zdravstveni radnici prate faktore rizika za arteriosklerozu i druge srčane bolesti uključuju:
- Povećavanje nivoa dobrog holesterola u krvi
- Smanjivanje količine štetnih masnoća, poput triglicerida i lipoproteina
- Smanjivanje nivoa ukupnog i lošeg holesterola. Loš holesterol dovodi do većeg rizika od srčanih bolesti, mada nedavna istraživanja pokazuju da to nije uvek slučaj.
Kada je reč o promenama u ishrani kako bi se sprečilo začepljenje krvnih sudova, fokus je na unošenju manje masnoća, holesterola i soli, i prelazak na zdravije načine ishrane. Na primer, DASH dijeta je dugoročni plan ishrane koji se zasniva na voću, povrću, integralnim žitaricama, jezgrastom voću i semenkama i mnogo pomaže da se zaustavi ateroskleroza. Naglasak je na obranom mleku i mlečnim proizvodima, ribi i živinskom mesu, a ograničava se unos crvenog mesa, slatkiša, šećera, veštačkih zaslađivača i pića koja sadrže šećer.
Dosta naučnih ispitivanja je pokazalo da su sve prirodne masnoće u određenoj meri zdrave za srce, tako da je često dovoljno odreći se samo brze i prerađene hrane kako se ne bi osetili prvi simptomi arteroskleroze.
Ateroskleroza prirodno lečenje
Ishrana i ateroskleroza su veoma povezane pa promene u načinu ishrane mogu biti od velike pomoći.
Jedite zdrave masnoće
Nisu sve masnoće loše – prirodne masnoće vam mogu pomoći da se izborite protiv upala, koje su zapravo uzrok mnogih zdravstvenih problema od kojih je jedan i ateroskleroza ili zakrečenje krvnih sudova. Na primer, ishrana koja podrazumeva mnogo mononezasićenih masnoća u velikoj meri smanjuje rizik od koronarne bolesti srca. Mononezasićene masti dosta smanjuju loš holesterol u krvi kada se koriste umesto zasićenih i trans-masnoća i rafinisanih ugljenih hidrata. Avokado i maslinovo ulje su najbolji prirodni izvori mononezasićenih masnoća, koje se sada preporučuju za sprečavanje svih tipova srčanih oboljenja.
Koliko porcija zdravih masnoća nam je potrebno? Potrudite se da vam najmanje 30-40% od ukupnog broja kalorija u ishrani čine kvalitetni izvori masnoća, mada se neki ljudi trude da smanje ukupnu količinu masnoća koje jedu.
Procenti i brojke mogu biti zbunjujući, a zapravo možda uopšte ne morate da menjate svoju ishranu.Ako vas brine ateroskleroza prvo i najvažnije što treba uraditi jeste da iz svoje ishrane izbacite trans-masnoće u potpunosti. Reč je o takozvanih hidrogenizovanim uljima, koja se nalaze u većini komercijalnih proizvoda (posebno u brzoj hrani). Potrudite se da ne koristite hidrogenizovana biljna ulja (suncokretovo, kukuruzno, sojino, ulje repice) jer su ova ulja obično rafinisana.
Preporuke oko precizne količine masnoća koju bi trebalo jesti su još uvek diskutabilne i nejasne. Prema preporuci Američkog društva za srčane bolesti, najbolje je da 5-10% od ukupnog dnevnog unosa kalorija čine omega-6 masne kiseline, koje se nalaze u koštunjavom voću i semenkama. Najbolje je da dnevni unos zasićenih masnoća (koje se uglavnom nalaze u proizvodima životinjskog porekla i kokosu) ne prelazi 7% od ukupnog broja kalorija koji unesemo u sebe tokom dana, a da unos holesterola bude ispod 300 mg na dan.
Međutim, neki stručnjaci tvrde da ove preporuke, najkraće rečeno, ne valjaju. Holesterol je važan u ishrani i, u određenoj meri zdrav. Nizak holesterol ponekad može biti i opasniji od visokog. Ako imate visok nivo holesterola u krvi, to znači da vaše telo pokušava da se oporavi od neke upale, ali jedenje holesterola samo po sebi ne dovodi do visokog nivo holesterola.
Ako unosite oko 2.000 kalorija na dan, 7% kalorija iz zasićenih masnoća je oko 140 kalorija. Po mišljenju nekih stručnjaka, zdrave zasićene masnoće (najbolji primer je kokosovo ulje) spadaju u najzdravije namirnice na zemlji i nije potrebno toliko ograničiti njihov unos, pogotovo zato što je dokazano da kokos i kokosovo ulje može smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Ono u čemu se svi stručnjaci slažu je činjenica da treba potpuno izbaciti iz upotrebe sve vrste brze hrane i zameniti nezdrave masnoće mononezasićenim, polinezasićenim i prirodnim zasićenim masnoćama. Kada su u pitanju bolesti srca i krvnih sudova pa i ateroskleroza preporuka lekara je – jedite ribu (pogotovo onu masnu) bar dva puta nedeljno, jer ona sadrži velike količine omega-3 masnih kiselina, koje smanjuju rizik od iznenadne smrti i smrti zbog srčanih bolesti. Pokušajte da potpuno izbacite iz upotrebe rafinisana biljna ulja i zamenite ih nerafinisanim kokosovim i maslinovim uljem, i jedite što više koštunjavog voća, semenki i avokada.
Ograničite unos ugljenih hidrata i povećajte unos vlakana
Mada su zdrave masnoće veoma važne u ishrani, imajte na umu da je najbolji način da se spreči arterioskleroza (kao i mnoge druge bolesti) ubacivanje različitih tipova makronutrijenata, posebno zdravih ugljenih hidrata. Određene vrste ugljenih hidrata odlično deluju protiv upala, jer sadrže vlakna i važne nutrijente kada ih jedemo u prirodnoj formi. Pošto su bogati antioksidansima, dobri su za zdravo srce jer snižavaju holesterol, trigliceride i pritisak a na ovaj način se sprečava i ateroskleroza.
Potrudite se da vam ugljeni hidrati u ishrani budu zastupljeni uglavnom u vidu namirnica bogatih vlaknima, i da to bude voće i povrće (uključujući i povrće koje sadrži sumpor – zeleno lisnato povrće, kupusasto povrće i crni luk). Ovo povrće uspešno uništava slobodne radikale, sadrži mnogo vlakana i pomaže u sprečavanju apsorpcije holesterola u probavnom traktu. Namirnice sa mnogo vlakana kojim se sprečava ateroskleroza su:
- Sve vrste povrća, i skrobno i neskrobno
- Sve vrste voća
- Integralne žitarice (najbolje je opredeliti se za one koje ne sadrže gluten – ovas, kinou, heljdu i amarant)
- Mahunarke (pasulj, sočivo, leblebije…)
Ne zaboravite na dokazanu činjenicu da šećer loše utiče na zdravlje srca. Većina ljudi u zapadnim zemljama jede mnogo namirnica bogatih nezdravim šećerima, što ima vrlo loš uticaj na njihovo zdravlje.
Šećer je po prirodi kiseo, izaziva upale i remeti funkcije arterija. Nekoliko naučnih ispitivanja je pokazalo da konzumacija šećera povećava rizik od raznih srčanih bolesti i da može skratiti životni vek.Indirektno se zbog njega može razviti i ateroskleroza.
Maksimalno smanjite unos zaslađenih namirnica svih vrsta: šećernih sirupa, kukuruznog sirupa, sukroze, glukoze, fruktoze, maltoze, dektroze i svega sličnog. Najzdraviji zaslađivač su prirodni javorov sirup i med, ali i njih treba uzimati u umerenim količinama. Pazite na šećer koji se može naći „skriven“ u mnogim namirnicama posebno ako se kod vas već razvila ateroskleroza – žitaricama, jogurtu, flaširanim pićima, slatkišima, hlebu, energetskim štanglicama i tako dalje.
Kada je reč o alkoholu (još jednom izvoru skrivenog šećera), najbolje je ograničiti unos na dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene.
Redovno vežbajte
Zdrava ishrana, optimalna telesna težina, život bez duvanskog dima i redovno vežbanje se smatraju najvažnijim komponentama svakog zdravog života, na ovaj način se sprečava i ateroskleroza. Vežbanje je vrlo važno za srce, jer ga čini jačim i otpornijim. Vežbanje poboljšava sposobnost organizma da bolje iskorišćava kiseonik i ostale nutrijente, pomaže u ublažavanju stresa i pomaže u održavanju optimalne težine, posebno ako se hranite zdravo.
Koliko vežbanja je dovoljno? Potrudite se da tokom dana vežbate najmanje 30 minuta (najbolje i 60-90 minuta vežbanja niskog intenziteta). Ako ste dobrog zdravlja, potrudite se da radite kraće, ali intenzivnije vežbe (intervalne treninge), jer se oni smatraju najboljim za srce.
Koje god vežbe da odaberete, ne možete pogrešiti, ali budite uporni. Redovno vežbanje smanjuje rizik od arteroskleroze, smanjuje holesterol, visok pritisak i suvišnu težinu. Redovna fizička aktivnost smanjuje i rizik od dijabetesa i povećava nivo dobrog holesterola u krvi.Ateroskleroza se ređe javlja kod osoba koje su fizički aktivne do duboke starosti.
Smanjite stres
Istraživanja pokazuju da je stres zbog nekog traumatičnog događaja najčešći „okidač“ koji dovodi do srčanog udara. Frustracija, loš san, depresija, prejedanje, anksioznost i korišćenje droga u velikoj meri povećavaju rizik od arterioskleroze, jer utiču na hormone koji imaju veze sa upalama u organizmu i radom srca. Zato je jako važno da naučite kako da se izborite sa stresom, da se opustite i rešite svoje probleme.
Kako smanjiti uticaj stresa? Pokušajte da redovno vežbate, meditirate, idete na masažu, radite stvari koje vam prijaju, a možete da pokušate i sa terapijom esencijalnim uljima.
Suplementi koji pomažu u prevenciji arterioskleroze
Omega-3 masne kiseline: ako imate neko srčano oboljenje, razmislite o tome da počnete da uzimate suplemente omega-3 masnih kiselina.
Magnezijum: pomaže u opuštanju mišića i stvaranju optimalnog balansa minerala u organizamu.
Koenzim Q10: pomaže u odbrani ćelija od oštećenja slobodnim radikalima, jer ima jaka antioksidantna svojstva.
Kurkuma: odličan prirodni lek protiv upala i deluje kao prirodni antikoalgulans.
Esencijalna ulja: odlično pomažu u lečenju upala, ublažavaju stres i simptome srčanih oboljenja. Neka od najboljih esencijalnih ulja su ulje lavande, limunove trave, tamjana, đumbira i etersko ulje od smilja. Na primer, esencijalno ulje đumbira sadrži najviše džindžerola, antiinflamatornog agensa, a etersko ulje od smilja podstiče uništavanje slobodnih radikala i podražava efekte kortikosteroida.
Ateroskleroza se razvija postepeno počnite odmah da primenjujete mere protiv zakrečenja krvnih sudova kako bi sprečili razvoj bolesti koja može biti opasna po život
