Mononukleoza – simptomi ishrana i prirodno lečenje
Mononukleoza se naziva i „bolet poljupca“ jer se prenosi kontaktom sa telesnim tečnostima, naročito pljuvačkom. Simptomi mononukleoze su najčešći javljaju kod tinejdžera i mlađih osoba. Simptomi kod dece su najčešće previše blagi da bi bili uočljivi, a starije osobe su obično imune na ovaj virus.
Međutim, kada se razvije infektivna mononukleoza znaćete da nešto nije u redu. Najčešći simptom mononukleoze je jaka iscrpljenost koja može da traje nedeljama. Srećom, prirodni lekovi, kao što su antivirusno lekovito bilje, antiinflamatorne nemirnice u ishrani i eterična ulja, mogu da vam pomognu da prevaziđete neprijatnosti.
Šta je mononukleoza i koji su najčešći simptomi ?
Infektivna mononukleoza, ili samo mononukleoza, je virusna infekcija koja izaziva jaku iscrpljenost, visoku temperaturu i oticanje limfnih čvorova. Simptomi mononukleoze se obično javljaju 4 -6 nedelja nakon što se dogodi prenošenje virusa. Kod dece period inkubacije može da bude i kraći.A najčešći simptomi mononukleoze su:
- jaka malaksalost
- grlobolja i grebanje u grlu
- povišena temperatura sa groznicom i drhtavicom
- glavobolja
- bolovi u celom telu
- otečeni limfni čvorovi na vratu i ispod pazuha
- otečeni krajnici
- osip
- otečena jetra (u 50 – 80% slučajeva) i/ili slezina (u 30 – 50% slučajeva)
Tri tipična simptoma mononukleoze kod muškaraca i žena su grlobolja, pojava povišene temperature i uvećani, bolni limfni čvorovi na vratu. Međutim, specifičnija klinička karakteristika mononukleoze, koja lekarima pomaže da je razlikuju od drugih virusnih i bakterijskih infekcija grla, je teška, iznurujuća malaksalost koja prati ove simptome i koja može da traje mesecima nakon njihovog prestanka.
Kod većine odraslih se javlja mononukleoza u nekomplikovanom obliku koja prolazi u roku od nekoliko nedelja; međutim, kod nekih pacijenta bolest poljupca izaziva komplikacije, uključujući i opstrukciju gornjih disajnih puteva, sindrom hroničnog umora, neurološke bolesti, hematološku citopeniju (smanjen broj krvnih zrnaca), hepatitis i rupturu (pucanje) slezine.
Prema istraživanju koje je objavljeno u Jejlovom žurnalu za biologiju i medicinu, spontana ruptura slezine je retka komplikacija koju izaziva infektivna mononukleoza. Javlja se kod 0,1 – 0,5% odraslih pacijenata. Slezina je podložna pucanju u toku prvih 4 – 6 nedelja od kad se pojave simptomi mononukleoze. U neke od simptoma uvećane slezine spadaju bolovi i osetljivost u regiji oko slezine (na gornjoj desnoj strani trbušne duplje), loše varenje i osećaj nelagode tokom jela, kao i bolovi pri dubokom udisaju ili kretanju.
Uzroci i faktori rizika za nastanak mononukleoze
Najčešći uzrok kad je u pitanju infektivna mononukleoza je Epštajn-Barov virus (EBV virus poljupca), mada bolest poljupca mogu da izazovu i drugi virusi. EBV, poznat i kao humani herpesvirus 4, jedan je od 8 virusa iz porodice herpesa i ujedno najčešći kod ljudi. Ovaj virus je prisutan širom sveta. Većina ljudi je bar nekad u životu bila zaražena njime. Istraživači ukazuju da su EBV i drugi virusi iz porodice herpesa zajedno evoluirali sa svojim domaćinima tokom miliona godina. Tokom tog vremena oni su razvili sofisticiranu strategiju preživljavanja i sposobnost širenja.
Prema istraživanju objavljenom u Kliničkoj i translacionoj imunologiji,Epštajn-Barov virus inficira najmanje 90% populacije širom sveta, od čega većina nema prepoznatljivu bolest. EBV infekcija kod dece obično ne izaziva simptome mononukleoze ili su oni toliko blagi da liče na simptome kratkotrajne, dečje bolesti. Međutim, kod 50% odraslih osoba, zbog Epštajn-Barovog virusa se razvija infektivna mononukleoza.
Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Džordžija ukazuje da je mononukleoza obično prisutna kod pacijenata starosti od 5 – 25 godina, naročito kod onih između 16 i 20 godina. Približno 1 od 13 pacijenata u ovoj grupi koji se žale na bolove u grlu, ima mononukleozu.
Bolest poljupca se među adolescentima i mlađim osobama primarno širi dubokim ljubljenjem, otkrivaju istraživači. Ukazuju i na to da seksualni odnos pospešuje prenošenje. Nije poznato kako se razvija infektivna mononukleoza kod dece u preadolescentnom uzrastu . Neke studije ukazuju na to da se inficiraju preko roditelja ili braće i sestara koji periodično imaju Epštajn-Barov virus u oralnom sekretu.
Kako se dobija mononukleoza ?
Koliko je zarazna ili infektivna mononukleoza
Virus poljupca zbog koga se razvija infektivna mononukleozu se obično širi preko telesnih tečnosti, naročito pljuvačke. Međutim, mononukleoza se prenosi i preko krvi i semene tečnosti tokom seksualnog kontakta, transfuzijom i transplantacijom organa.
Da li se mononukleoza može dobiti dva puta ?
Većina odraslih osoba je bila izložena Epštajn-Barovom virusu. Oni su razvili antitela i postali imuni pa neće ponovo oboleti od mononukleoze.Dakle mononukleoza se nemože dobiti dva puta Premda simptomi mononukleoze prolaze, inficirana osoba će doživotno nositi virus koji ju je izazvao. Kada virus poljupca jednom dospe u organizam, ostaje u njemu u neaktivnom stanju. Može ponovo da se aktivira i da pri tome ne ispoljava nikakve simptome. U takvoj situaciji možete da prenesete virus drugim osobama, bez obzira na to koliko je vremena prošlo od inicijalne infekcije, a da toga niste ni svesni.
Ako znate da je kod vas infektivna mononukleoza aktivna, izbegavajte da je prenosite na druge osobe tako što ćete se uzdržavati bliskih kontakata sve dok simptomi mononukleoze ne nestanu. Izbegavajte da ljubite bilo koga i delite stvari poput čaša, slamčica, pribora za jelo, balsama za usne ili četkice za zube. Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, virus poljupca verovatno može da preživi na nekom predmetu sve dok je taj predmet vlažan.
Ako se ljubite ili pijete iz zajedničke čaše sa nekim kod koga je mononukleoza aktivna, to ne znači da ćete obavezno imati simptome mononukleoze. Međutim, virus poljupca se definitivni širi pljuvačkom i drugim telesnim tečnostima. Najbolja zaštita je da budete oprezni kada ste u blizini nekoga kod koga možda postoje simptomi mononukleoze. Pošto je potrebno nekoliko nedelja da bi se simptomi pojavili, osoba sa mononukleozom može da je prenosi na druge osobe i ne znajući. Međutim, svako ko je imao virus poljupca ranije neće ponovo imati simptome jer je organizam razvio imunitet. Samo bi osobe kod kojih se nikada ranije nije javila infektivna mononukleoza trebalo da paze da se ne zaraze virusom.
Koliko dugo traje mononukleoza?
Većina osoba sa mononukleozom se oporavlja za 2 – 4 nedelje, međutim, simptomi poput malaksalosti, uvećanih limfnih čvorova i otečene slezine, mogu da traju nekoliko nedelja. Ponekad, malaksalost, bol u mišićima i pospanost mogu da traju 6 meseci pa i duže, čak i kada infekcija prođe.
Kao i drugi virusi iz porodice herpesa, EBV može da ostane u organizmu u uspavanom stanju, ne izazivajući simptome. Može da se reaktivira bilo kada, naročito u trenucima stresa. Studija koja je 2010. godine objavljena u Kliničkoj i eksperimentalnoj medicini, otkrila je da postoji znatna razlika između stope EBV infekcije i reaktivacije među učesnicima koji su imali povišen nivo epinefrina i kortizola, ukazujući da povišen nivo hormona stresa može da dovede do toga da se uspavani virus ponovo vrati.
Hronično aktivna EBV infekcija je retka u svim slučajevima, osim kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom, kao što su pacijenti sa HIV infekcijom ili transplantiranim organima.
Mononukleoza lečenje
Konvencionalno lečenje mononukleoze
Ne postoji specifični način za lečenje virusa koji izazivaju mononukleozu. Neki pacijenti se okreću analgeticima da bi ublažili simptome. Pošto bolest poljupca izaziva virus, antibiotici nisu delotvorni.
Kortikosteroidi se često prepisuju za lečenje inflamatornih komplikacija, poput opstrukcije disajnih puteva ili autoimunih fenomena. Koriste se za smanjenje oticanja, crvenila ili svraba. Postoje i neki problemi kod uzimanja kortikosteroida. Oni mogu da smanje vašu otpornost na infekciju i otežaju lečenje infektivne mononukleoze. U neka moguća neželjena dejstva kortikosteroida spadaju pojačani apetit, loše varenje, nervoza i uznemirenost.
Analgetici u slobodnoj prodaji se obično koriste za ublažavanje nekih simptoma mononukleoze poput glavobolje i bolova u telu. Imajte na umu da je predoziranje acetaminofenom jedan od najčešćih oblika trovanja u svetu. Odrasle osobe ne smeju da uzimaju više od 4000mg acetaminofena dnevno, a kako brojni lekovi sadrže acetaminofen, moguće je da uzmete veću dozu i ne budete svesni toga kada istovremeno pijete više vrsta lekova.
Još jedna stvar na koju morate da mislite kada uzimate analgetike u slobodnoj prodaji je da svi lekovi prtiv bolova ometaju normalno funkcionisanje nervnog sistema, menjajući način na koji nervi prenose osećaj bola kada se on pojavi na određenom mestu u organizmu. Kada ih uzimate da biste ublažili bol koji izaziva mononukleoza, što može da traje nedeljama pa i mesecima, postoji velika šansa da uzimate preveliku dozu i da budete izloženi mogućim neželjenim dejstvima ili da dođe čak i do trovanja.
Neki lekari mogu da preporuče antivirusne agense, kao što su aciklovir i valaciklovir, za lečenje simptoma mononukleoze, posebno u slučajevima kad se razvije teška infektivna mononukleoza. Ovim načinima za lečenje mononukleoze pristupajte sa oprezom jer postoji potencijalni rizik od toksičnosti lekova.
Mononukleoza ishrana
Pravilna ishrana kod mononukleoze pomaže da ojačajte imuni sistem i pomognete svom organizmu zdravim, antiinflamatornim namirnicama. U antiinflamatornu ishranu spadaju namirnice koje sadrže omega 3 masne kiseline i antioksidante, uključujući i zelenolisno povrće, cveklu, borovnice, supu od kostiju, orahe i divljeg lososa.
Ishrana osoba sa trajnom malaksalošću treba da se zasniva na namirnicama koje su bogate magnezijumom. U ove namirnice spadaju spanać, blitva, seme bundeve, jogurt i kefir, badem, crni pasulj, avokado, smokve i banane. Ishrana bogata magnezijumom će vam pomoći da prebrodite stanje malaksalosti, popravite energetski nivo i očuvate zdravo funkcionisanje nerava.
Ishrana bogata kalijumom pomaže da se uspostavi ravnoteža elektrolita u organizmu. U ove namirnice spadaju slatki krompir, akorn tikva, beli pasulj i pečurke.
Probiotici
Probiotici pomažu isceljenju organa za varenje i jačaju imuni sistem. Oni mogu da smanje rizik od pojave nekih infektivnih bolesti i poboljšavaju funkcionisanje imunog sistema. Istraživanja ukazuju da probiotici mogu da smanje rizik od nastanka ili dužinu trajanja simptoma respiratornih infekcija koje izaziva mononukleoza, a imaju i antivirusne mehanizme.
Kompleks vitamina B
B vitamini pomažu da pobedimo malaksalost, jačaju energiju, popravljaju raspoloženje i poboljšavaju kognitivne funkcije. Uzimajte suplemente kompleksa B vitamina ili jedite namirnice bogate vitaminima B6 i B12, kao što su losos, sirovi sir, nekuvano mleko, beli luk, slatki krompir i banane.
Dosta odmaranja
Infektivna mononukleoza je bolest koja zahteva odmor, morate mnogo da se odmarate – vaš organizam to zahteva. Ne opirite se malaksalosti. Odremajte tokom dana i idite rano na spavanje. Uzdržavajte se fizičkih aktivnosti sve dok vam ne bude bolje. Veoma je važno i da smanjite nivo stresa, stoga razmislite o toploj kupki, čitanju neke knjige koja će vam popraviti raspoloženje i nadahnuti vas, bavljenju nekim hobijem koji volite, naročito dok se oporavljate od mononukleoze.
Dobra hidratacija
Dobra hidracija organizma je važna jer pomaže uklanjanju toksina iz organizma čime se ubrzava proces ozdravljenja. Izbegavajte sportske napitke i voćne sokove. Oni sadrže šećer i hemikalije koji izazivaju upale u organizmu. Na taj način se otežava proces ozdravljenja. Idealno je da pijete puno vode, kokosove vode ili biljnih čajeva.
12 prirodnih lekova za mononukleozu
Koren astragalusa
Astragalus je veoma poznata lekovita biljka koja se koristi u brojnim biljnim mešavinama u kineskoj tradicionalnoj medicini, a služi za lečenje brojnih bolesti i poremećaja organizma. To je veoma moćna biljka koja jača imuni sistem, a sadrži tri izuzetno korisne komponente – saponine, flavonoide i polisaharide. Ove komponente su zaslužne za antivirusno, antimikrobno i antiinflamatorno dejstvo astragalusa.
Ehinacea
Brojni hemijski sastojci ehinacee su moćni stimulansi imunog sistema i imaju značajnu terapeutsku vrednost. Istraživanja pokazuju da ehinacea ima antivirusno delovanje i da može da se koristi za sprečavanje rekurentne (ponavljajuće) infekcije. Pomaže i kod ublažavanja bola povezanog sa glavoboljom, grloboljom i bolovima u telu koje izaziva infektivna mononukleoza.Ehinacea se može kupiti u svim apotekama.
Sirovi beli luk
Sirovi beli luk ima antivirusno i antimikrobno dejstvo pa se zato koristi za lečenje brojnih infektivnih bolesti. Jedite po jedan češanj sirovog belog luka svakodnevno, sve dok simptomi mononukleoze ne nestanu. Zagrizite češanj da bi se oslobodio alicin, najkorisnije jedinjenje u belom luku.
Koren sladića
Zahvaljujući sadržaju triterpenoida, koren sladića je moćna antivirusna lekovita biljka. Ima imunostimulišuće dejstvo i deluje kao lek protiv kašlja i upale grla. Pomaže i kod ublažavanja bola koji je čest simptom mononukleoze.
List masline
Maslinov list ima sposobnost da leči infekciju opasnim virusima tako što uništava organizme napadače i sprečava viruse da se repliciraju i izazivaju infekciju.
Eterična ulja
Eterična ulja pomažu da se ublaže simptomi mononukleoze poput grlobolje, glavobolje, bolova u telu, malaksalosti i upale. Jedno od najboljih eteričnih ulja za upalu grla je eterično ulje timijana. To jak antioksidant koji ima i antimikrobna svojstva. Eterično ulje origana ima antivirusno delovanje pa može da se koristi za sprečavanje širenja EBV-a. Eterično ulje eukaliptusa stimuliše imuni sistem i poboljšava respiratornu cirkulaciju. Eterično ulje lavande pomaže kod savladavanja stresa, tako da možete da se opustite i osećate dobro.
Izbegavanje kontaktnih sportova
Pošto infektivna mononukleoza može da izazove uvećanje slezine, mudro bi bilo da izbegavate sve kontaktne sporove dok simptomi mononukleoze ne nestanu u potpunosti. Prema istraživanju objavljenom u Kliničkom žurnalu sportske medicine, preporučuje se sportistima da nastave da se bave kontaktnim sportovima 3 nedelje nakon bolesti, kada nestanu svi znakovi i simptomi bolesti poljupca.
Mere opreza i posledice mononukleoze
Ako imate jak bol u gornjem levom delu trbuha, možda je došlo do pucanja uvećane slezine pa bi zato odmah trebalo da zatražite lekarsku pomoć. Do ovoga najčešće dolazi usled udarca u stomak i veoma je retka pojava u normalnim okolnostima.
Medicinsku pomoć bi trebalo da zatražite odmah i ako su vam krajnici toliko otečeni da imate problema sa disanjem i gutanjem.U ovakvom stanju posledice mogu da budu katastrofalne.
Nekoliko reči na kraju
- Infektivna mononukleoza, ili samo mononukleoza, je virusna infekcija koja izaziva jaku malaksalost, visoku temperaturu i oticanje limfnih čvorova.Simptomi kod muškaraca i žena su isti.Kod dece je klinička slika nešto blaža nego kod odraslih.
- Najčešći uzrok simptoma infektivne mononukleoze je Epštajn-Barov virus (EBV), mada ovu bolest mogu da izazovu i drugi virusi. EBV (poznat i kao humani herpesvirus 4) je jedan od 8 virusa iz porodice herpesa i najčešći virus kod ljudi.
- Mononukleoza se najčešće javlja kod osoba uzrasta od 5 – 25 godina, naročito kod onih starih između 16 i 20 godina.
- Većina odraslih osoba je već bila izložena Epštajn-Barovom virusu. Oni su stvorili antitela i postali imuni pa neće ponovo dobiti mononukleozu.
- Većina osoba obolelih od infektivne mononukleoze oporavlja se za 2 – 4 nedelje, mada simptomi mononukleoze poput malaksalosti, uvećanih limfnih čvorova i otečene slezine mogu da traju još nekoliko nedelja.
- Ne postoji lek za Epštajn-Barov virus, međutim, kućni lekovi mogu da pomognu kod ublažavanja nelagode koje izaziva bolest poljupca. U njih spadaju antivirusne lekovite biljke, eterična ulja, dosta tečnosti, odmor, i zdrava ishrana.
