Alergijski kontaktni dermatitis (DCA) je akutno ili hronično zapaljensko oboljenje kože, koje predstavlja i najznačajniju kliničku manifestaciju IV tipa imunološke reakcije. Ovaj proces prolazi kroz dve faze: indukciona i elicitaciona faza. Indukciona faza (aktivna senzibilizacija) protiče od kontakta s alergenom do razvoja pozne preosetljivosti. Alergeni su niskomolekularne supstance i nazivaju se hapteni. One postaju imunogene tek kad se vežu s autolognim proteinom (nosačem). Langerhansove ćelije, makrofagi, obrađuju Ag i prezentuju ga Th ly I u indukcionoj fazi i u elicitacionoj fazi. Elicitaciona faza nastaje pri ponovnom kontaku s haptenom. Tada senzibilisani ly koji na svojoj površini nose receptore specifične za hapten dolaze u kožu i stupaju u kontakt s kompleksom hapten-nosač, usled čega se stvaraju citokini koji privlače i nesenzibilisane ly i na taj način nastaje lokalni inflamatorni odgovor.
Simptomi i znaci alergijskog kontaktnog dermatitisa
DCA se javlja u području koje je izloženo kontaktu s alergenom, najčešće na dorzalnim stranama šaka i stopala, zatim na licu, mada može biti zahvaćen bilo koji deo kože. Oboljenje prelazi granice površine koja je bila izložena alergenu. Protiče kroz nekoliko faza: eritematozna faza se manifestuje eritemom i edemom kože čija je površina sitno-zrnasta; vezikulozna faza se karakteriše pojavom sitnih vezikula na eritematoznoj podlozi; krustozna faza nastaje sasušivanjem vezikula i nastankom tankih, žućkastih krusta; faza vlaženja ili madidacije nastaje se razvija posle prskanja vezikula. Te promene su karakteristične za akutnu fazu oboljenja. Ukoliko bolest traje duže javlja se lihenifikacija sa deskvamacijom i onda se radi o hroničnom DCA. Pruritus (svrab) je uvek prisutan i obično je intenzivan. I u akutnom i u hroničnom obliku moguća je superinfekcija piokoknim bakterijama sa slikom impetiga i celulitisa. Moguća je i diseminacija oboljenja, limfogeno i hematogeno u slučaju dužeg izlaganja alergenu i to na licu (periorbitalno) i na fleksornim stranama ekstremiteta a najčešće počinje s promenama na donjim delovima nogu.
Dijagnoza DCA
Pri postavljaju dijagnoze, potrebno je pre svega da doktor uzme detaljnu anamnezu s podacima o profesiji, navikama, okolini u kojoj bolesnik živi i lokalnoj terapiji. Antigen odgovoran za oboljenje se otkriva epikutanim testiranjem (,,patch test“), u kojem se upotrebljava baterija koja sadrži 23 supstance. Alegen u odgovarajućoj koncentraciji koja ne iritira ali je sposobna da izazove imunološku reakciju, stavlja se pomoću filter papira na zdravu kožu (gornji deo leđa). Alergeni se odstranjuju posle 48h, a čitanje se obavlja 48, 72, 96h i 7 dana posle postavljanja ispitivane supstance.
Tumačanje
NT – nije testirano
(-) negativna reakcija
?+ sumnjiva reakcija
+ slabo pozitivna reakcija, eritem, infiltracija, papule, bez vezikula
++ jako pozitivna reakcija, eritem, infiltracije, papule, vezikule
+++ ekstremno pozitivna reakcija, intenzivan eritem i infiltracija, slivene vezikule i bule
IR iritantna reakcija
Lečenje alergijskog kontaktnog dermatitisa
Lokalna terapija kod akutnih oblika podrazumeva aplikovanje kortikosteroidnih kremova II i II grupe u trajanju od 3-8 nedelja. Posle se kortikosteroidi proređuju, a uvode se emolijensi koji se zatim redovno upotrebljavaju. Hronični se slično leče, a kod slučajeva sa jačom hiperkeratozom dodaju se i blagi keratolitici. U slučaju superinfekcije daj use kortikosteroidne masti s antibiotikom ili opšta antibiotska terapija. Opšte lečenje se primenjuje u slučaju teških i proširenih oblika DCA i tada se može davati i opšta kortikosteroidna terapija (prednizolon) u toku 2-3 nedelje. Zbog svraba se koriste trankilizatori i sedirajući antihistaminici.
Iritativni kontaktni dermatitis (DCI)
Iritativni kontaktni dermatitis (DCI) je neimunološka inflamatorna reakcija, koja nastaje posle izlaganja kože toksičnim hemikalijama. Javlja se u dva vida: kao akutni DCI i kao hronični kumulativni DCI. Iritativni kontaktni dermatitis je najčešće izazvan preteranom upotrebom sredstava za pranje. Anjoni površinski aktivne supstance emulguju i odstranjuju masti i imaju keratolitički efekat. Kao posledica njihovog delovanja na kožu prvo biva odstranjen površinski emulzioni omotač kože, zatim intercelularni lipidi roznatog sloja i lipidna komponenta ćelijske membrane korneocita. Ogoljena keratinska struktura biva tako izložena njihovom keratolitičkom delovanju. Agresivne toksične materije dolaze do živog epiderma i derma koji reaguju zapaljenskom reakcijom.
Klinička slika iritativnog kontaktnog dermatitisa
Akutni DCI je izazvan jačim iritansima posle jednog ili dva kontakta. Na mestu delovanja nastaje inflamacija s eritemom, edemom, vezikulama, vlaženjem i krustama. Kod teških oštećenja mogu se javiti ulceracije i nekroza. Promene ne prelaze na susednu kožu, niti dolazi do diseminacije. Postoji pečenje i bol. Hronični kumulativni DCI nastaje posle ponavljanih aplikovanja blažih iritansa u dužem periodu. Promene su najčešće lokalizovane na šakama. Početni znak je suvoća i pucanje kože, a zatim se javlja eritem, deskvamacija i zadebljanje kože, sa naletima akutnih promena.
Lečenje DCI-a
Lokalna terapija u početku može biti potrebna kratkotrajna primena kortikosteroidnih kremova (II i III grupa), posle čega se prelazi na indiferentne kremove tipa V/U.
