Za higijenu usta
Dunje su voće sa dosta kiselim i oporim ukusom. Zbog toga sveže mogu da jedu samo oni koji znaju njihovu pravu vrednost kao hranu ili lek. Pošto u voćnom mesu ima i kamenih ćelija, zalogaje treba dobro sažvakati. Pri žvakanju dunje dobro se očiste zubi i desni, pa je dobra za održavanje higijene usta.
Da bi dunje bile ukusnije za jelo, mogu se peći ili kuvati. Pečenjem se odstranjuje voda, a nerastvorljivi protopektin prelazi u rastvorljivi oblik. Tako voćno meso gubi čvrstu konzistenciju i postaje slađe, jer je sadržaj šećera povećan usled gubitka vode. U dunji ima stežućih taninskih materija, pa je korisna u slučajevima proliva.
Sirup od dunje posebno je dobar protiv akutnih proliva i to 100-150 ml, sam ili sa drugim lekovima koji stežu. Sok od dunje je prijatan napitak koji osvežava sluzokožu usta, želuca i creva. Sve poslastice od dunje (slatko, sirup, pekmez, sulc, žele) preporučuju se bolesnicima od oboljenja pluća, jer su one dobra i zdrava hrana.
Dunje su najaromatičnije zimsko voće. Naše bake su ih cenile kao voće koje svojim izdašnim mirisom oplemenjuje prostorije u kojima se boravi i pravile sir od dunja.
Lekovito seme dunje
U nekim krajevima se koristi i cvet od dunja, i to većinom u svežem stanju, za pripremanje čaja. Ovaj čaj smiruje kašalj.
Međutim, daleko se više koristi zrelo seme od dunja. Čak Tucakov navodi da se ovo seme traži i za izvoz. Ono se
odavno koristi za pripremanje toplog napitka za ublažavanje kašlja. Uzima se 10 g semena na 250 ml tople vode. Posle 30 minuta, iz poklopljene posude se procedi nalivak. Uzima se svakog sata po 1 šoljica za kafu – zaslađen ili nezaslađen, po ukusu. Ovaj nalivak dobro deluje i kod lakih zapaljenja gornjih disajnih puteva, a može da se upotrebi i kod određenih želudačnih i crevnih poremećaja.
Takođe može da se koristi i za spoljnu upotrebu kod opekotina kože, nadražaja kože ili za negu lica u vidu maske.
Rožnik navodi da iz semena dunje može da se pripremi dekubitin, ekstrakt protiv dekubitusa (bolesti kože usled dugotrajnog ležanja na leđima). Ekstrakt se priprema tako da se 1 kašika istucanog suvog semena potopi u 300 ml prokuvane i ohlađene vode. Močenje traje 4-5 časova, za koje se vreme dobije sluzava tečnost, kojom se ispiraju rane ili se načini oblog.
Krčmar ističe da seme dunja sadrži 20% sluzi, te preporučuje da se ono skuplja, osuši i spremi. Može da se upotrebi i kao lekovito sredstvo za ispiranje grla u slučaju zapaljenja.
Gostuški pak navodi da i od istucanog svežeg semena može da posluži kao lek kod ispucalih usana ili na bradavicama grudi, kod opekotina, ranica na sluzokoži usta i slično.
Leskovačka dunja se zbog svojih kvaliteta plodova proširila i van granica Srbije. Plodovi su loptastog oblika sa veoma čvrstim voćnim mesom, punim pektinskih materija, koje doprinose da meso postepeno omekša i to tako da se ne narušava njegova konzistencija. To je i razlog da se ova sorta traži kao izvanredna sirovina za izradu raznih prerađevina u domaćoj industrijskoj preradi.
Vranjska dunja je kruškolikog oblika i krupnija je. U narodu je ova sorta poznata kao dunjac. Ranije dozreva za jelo. Ima mekše voćno meso, pa se teže čuva. Zato se ne preporučuje njeno širenje. Korisno je imati po neko stablo, jer je dobar oprašivač za leskovačku dunju, koja je delimično i samooplodna.
Cenjeno voće naših predaka
Dunje su bile poznato i cenjeno voće još pre četiri hiljade godina, na južnim padinama Kavkaza, odakle su prenete u Vavilon i Egipat, a oko 650. godine pre Hrista i u Grčku, gde su predstavljale simbol plodnosti. Dunja dobro uspeva u mediteranskom podneblju, a u predelima gde vlada kontinentalna klima pretežno u vinogradarskoj zoni. Ne podnosi velike hladnoće i već na -20 stepeni mogu da stradaju rodni pupoljci a oko – 28 stepeni i njeno drvo. Međutim, ona odoleva kasnim prolećnim mrazevima, jer cveta veoma kasno. Voćka je veoma osetljiva na izazivača gljivičnog oboljenja monilija, od kojeg stradaju cvetovi i plodovi. Kada se ova bolest useli u sredinu gde se gaji dunja, od roda malo ostane. Stoga je pravilo za odgajivače dunje uporna borba da se ne dozvoli razmah monilije.
Sada u svetu ima oko 500 sorti dunje. Kod nas su zastupljene pretežno dve domaće sorte: leskovačka i vranjska. Od sredine septembra se njeni plodovi mogu brati i koristiti. Da bi se došlo do njenog oštro slatkog ukusa, prvo se mora ukloniti gorki sastojak kore. Zato se dunja pre upotrebe mora dobro iščetkati od vatastog sloja i oljuštiti. Takođe je važno da ovo voće ne stoji dugo – ne više od četiri nedelje. To je i jedan od razloga što je nema u prodavnicama, jer spada u lako kvarljivu robu.
Inače, dunja se veoma lako prilagođava kulinarskim potrebama: kao marmelada za doručak, prilog uz divljač i tamnu ribu ili fil za slatku štrudlu. Čak i kada samo stoji u činiji sa voćem, ona širi divan prijatan miris. Naše bake su dunje držale na ormarima u spavaćoj sobi.
Liker od dunja
Potrebno je:
- 1 štapić cimeta
- 350 g šećera
- 1 l rakije
- 1 kg dunja
PRIPREMA: Dunje obrisati pamučnom krpom (ne smeju se prati vodom), oljuštiti i staviti u teglu samo ljuske, a ostalo upotrebiti za kompot. Ljuske dunja naliti rakijom, hermetički zatvoriti i ostaviti da stoje u tegli 6-7 nedelja. Nakon toga šećer skuvati sa vodom, dodati cimet i pustiti da vri 3 minuta. Izvaditi cimet, ohladiti sirup i sipati u teglu sa ljuskama i rakijom. Na kraju, procediti kroz gazu i sipati liker u manje flaše.
Torta od dunja
Izmesiti 210 g brašna, 140 g maslaca, 50 g šećera, 2 presna žumanceta i 2 kuvana propasirana žumanceta, struganu koru od 1 limuna, 2 kašike ruma i malo soli, pa staviti u kalup za tortu i testo peći. Ispečenu tortu ohladiti u kalupu a onda pokriti s prsta debelim kuvanim sirom od dunja (kitnkezom). Zatim čvrsto ulupati sneg od 5 belanaca, zasladiti ga sa 250 g šećera, sve dobro izmešati i preliti preko sira od dunja. Ponovo staviti tortu u pećnicu i na tihoj vatri peći toliko da se sir zapeče. Ovu tortu treba napraviti 2 dana pre upotrebe i tek onda služiti.
