Postoji više teorija koje objašnjavaju kako nastaje endometrioza – implantaciona, autoimuna, vaskularna i limfogena i teorija metaplazije. Najprihvaćenija je prva, po kojoj endometrioza nastaje retrogradnim, povratnim krvarenjem iz materice u trbušnu šupljinu za vreme menstruacije. U toku mesečnog ciklusa žene, osim krvarenja iz materice kroz grlić i vaginu spolja, dolazi i do vraćanja krvi iz šupljine materice kroz jajovode u trbušnu šupljinu.
Ta krv nosi i ćelije sluznice materice koje se dalje usađuju na drugim organima. Kasnije, u sadejstvu sa nekim drugim faktorima, one počinju da rastu i razmnožavaju se i reaguju ciklično na hormonske promene. U prvoj fazi menstrualnog ciklusa rastu, u drugoj se preobražavaju. Kad padne nivo hormona za vreme menstruacije odvajaju se od mesta gde su se implantirale i tu dolazi do krvarenja.
FAKTORI RIZIKA
Povećan rizik za nastanak endometrioze imaju žene koje su prvu menstruaciju dobile pre 11-12. godine, koje nisu koristile oralnu kontracepciju, čiji su ciklusi kraći od 27 dana, sa menstrualnim krvarenjem dužim od 7 dana, koje odagađaju rađanje posle 30-te godine, sa urođenim anomalijama materice ili sa poremećenom funkcijom jajnika, koje koriste vaginalne tampone za vreme menstruacije, u čijoj porodici je bilo obolelih od endometrioze, koje piju alkohol, imaju višak masnog tkiva. Smatra se da pušenje smanjuje učestalost pojave endometrioze.
SIMPTOMI
Najčešći simptomi su bolne menstruacije, bolovi pri polnom odnosu, bol u maloj karlici, poremećaj mesečnog ciklusa, preobilno menstrualno krvarenje ili krvarenje koje se javlja između dva ciklusa. Može da se javi krvarenje iz mokraćne bešike i creva. Lakši oblici bolesti mogu biti bez simptoma.
DIJAGNOSTIKA
Ginekološkim ili ultrazvučnim pregledom može se samo posumnjati na endometriozu, dok se definitivna dijagnoza postavlja laparoskopijom i histološkim pregledom uzetog materijala. Ginekološkim pregledom se obično utvrdi da je materica-zavaljena, ako ima endo-metrioznih cista na jajnicima ili endometriotičnih ognjišta na krsno-materičnim vezama one se mogu napipati. Od pomoći je i transvagi-nalni ultrazvuk, primena kolor dopler ultrazvuka kao i određivanje koncentracije tumor antigena CA 125 u serumu.
Ovaj tumor antigen nije strogo specifičan za endometriozu, povećan je i kod zapaljenskih procesa u maloj karlici, tokom mesečnog ciklusa, malignih epitelnih tumora jajnika. Dokazano je da su njegove vrednosti kod uznapredovale endometrioze povišene. Ipak, laparoskopija predstavlja zlatni standard u dijagnostici endometrioze, ona omogućava da se tačno vidi lokalizacija ognjišta endometrioze. Laparoskopski se istovremeno može postaviti dijagnoza i uraditi operacija to jest mogu se ukloniti žarišta endometrioze.
LEČENJE
Lečenje može biti medikamentozno, operativno i kombinovano u zavisnosti od stadijuma bolesti, životnog doba žene i postojanja neplodnosti. Cilj hormonske terapije je da se .prekine stimulacija endometrioznih žarišta, izazove njihova atrofija i da se prekine krvarenje. Ovi lekovi mogu da izazovu stanje sličnio trudnoći ih menopauzi. Hiruškim lečenjem se uklanjaju endometriomi i priraslice, rekonstruišu se normalni anatomski odnosi unutrašnjih genitalnih organa,postiže se trajnije smanjenje proširenosti endometrioze i bola i poboljšava reproduktivna sposobnost.
Operacija može da se uradi laparoskopski ili klasično. Ako u trbušnoj duplji postoje masivne priraslice koje vezuju creva pa je nemoguće da se uklone laparoskopski, radi se klasična operacija, kaže prof.dr Mladenko Vasiljević. Primenom operativne laparoskopije mogu da se uklone ognjišta endometrioze isecanjem, ili da se uradi elektrokoa-gulacija tih ognjišta. Kod endometrioznih cista, radi se cistektomija, uklanjanje ciste u celini sa kapsulom. Procenat recidiva bolesti posle operativnog lečenja je od 5-20%.
PREDNOSTI LAPAROSKOPIJE
Laparoskopija ima prednosti u odnosu na klasičnu operaciju zato što je postoperativni oporavak mnogo brži, intraoperativno krvarenje je manje, postoperativni bol je manji, rizik od stvaranja priraslica i ožiljak su manji. Već 24 sata posle operacije žene odlaze kući dok je kod klasičnog zahvata boravak u bolnici oko. pet dana.
IZLEČENJE
Endometrioza je bolest koja lekovima može da se ublaži, a definitivno izlečenje može da se postigne jedino radikalnom operacijom, odnosno uklanjanjem materice i jajnika. Ova operacija se radi ženama kod kojih je bolest uznapredovala i koje su starije od 40 godina, a koje su završile sa rađanjem.
Uzrok neplodnosti
Smatra se da endometrioza može da izazove neplodnost žena na nekoliko načina.
Mehaničkim putem – stvaranje priraslica koje mogu da zatvore jajovode ili da pokriju površinu jajnika i ometaju normalnu ovulaciju.
Funkcionalni poremećaji – endometriozno tkivo sintetiše prosta-glandine, oni remete pokretljivost jajovoda i ometaju susret jajne ćelije i spermatozoida.
Kod endometrioze se često uočavaju povećane vrednosti prolaktina u krvi koji ima uticaj na pojavu neplodnosti. “Ognjišta” endometrioze mogu da utiču na relaciju hipotalamus-hipofiza-jajnik (koja je veoma bitna za ovulatorni ciklus), i da izazovu poremećaj funkcije jajnika i izostanak ovulacije.
“Kod endometrioze jajnika, osim oštećenja kore jajnika često postoji i poremećaj razvoja folikula, folikuli rastu ali nema prskanja folikula i oslobađanja jajne ćelije.
Endometrioza koja zahvata zid materice remeti implantaciju i uzrokuje rani gubitak ovuluma.
