Poznato je daje bakterija ešerihija koli uobičajeni i bezazlen stanovnik crevne flore svakog čoveka i da ne izaziva nikakvu bolest.Sta je ešerihija koli, kakvi su simptomi, kako se prenosi zaraza, kako se leči…
Ešerihija koli je gram negativna bakterija, koja za razliku od drugih takvih bakterija, može da opstane i bez vazduha. većina od 700 različitih serotipova, pod vrsta živi normalno u crevima ljudi i životinja i ne izaziva nikakve probleme. Ponekad, bakterija iz creva može da napadne mokraćni trakt (bešiku i bubrege) i da izazove cistitis, upalu bubrega i mokraćne bešike, pa i sepsu u zavisnosti od toga koliko je infekcija jaka.
Kako se prenosi ešerihija koli
Hrana može da se zagadi u probavnom traktu,ali i da uđe u organizam prljavim rukama, neopranim povrćem, voćem, namirnicama koje nisu pasterizovane, svežim mlekom i mesom.Retko može da se prenese direktnim kontaktom sa čoveka na čoveka, ali prljave ruke jesu izvor zaraze.
Simptomi zaraze
Zaraza se najčešće ispoljava mučninom, povraćanjem, grčevima u stomaku, prolivima sa krvlju i sluzi, povišenom telesnom tempraturom, konvulzijama, poremećajima svesti.Ove tegobe se javljaju posle perioda inkubacije od tri do četiri dana, a traju sedam do osam dana i uglavnom spontano prođu. Kod desatak odsto pacijenata dolazi do razvoja ozbiljnih komplikacija, najčešće na bubrezima. Toksin koji poseduje takav tip ešerihije koli oslobađa se u crevima, a odatle ide u krvotok, kada dolazi do obaranja trombocita i oštećenja bubrega. Toliko teških da dovede do zastoja rada bubrega i potrebe za lečenjem hemodijalizom ili drugim oblikom dijalize, a nekim pacijentima bubrežna funkcija se trajno ošteti, pa bude potrebna transplantacija. Takva komplikacija poznata je pod nazivom hemolitično uremijski sindrom (raspad crvenih krvih zrnaca i zastoj rada bubrega). U rizičnoj grupi su svi sa oslabljenim imunitetom, deca mlađa od deset godina i stariji. Između pet i deset odsto pacijenata, čije telo napadne taj toksin, završi sa smrtnim ishodom kad napadne bubreg, trombicite, mozak.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i potvrde prisustva enterohemoragične ešerihije koli u stolici. Postoje testovi koji to potvđuju i na osnovu toga se postavlja dijagnoza.
Lečenje
U početku se sprovodi nadoknadom tečnosti zbog proliva, a ako dođe do ozbiljnijih komplikacija, daju;se infuzioni rastvori, zatim se primenjuje lečenje sveže smrznutih om plazmom i izmenom plazme. U nekim slučajevima uvode se kortiko-steroidi da bi se bolest kontrolisala.
Kontaminirano rizično
Verujem informacijama iz evropskih zemalja da su izvor ešerihije krastavci, paradajz, zelena salata,klice pasulja. Šta konkretno, utvrdiće se sigurno, ali pouzdano je uzrok nastanka epidemije neki od poljoprivrednih proizvoda koji su bili kontaminirani. Ne mislim da je u pitanju ekonomski interes i sukob proizvođača i da su to namerno uradili. Nešto je od povrća sigurno izazvalo zarazu, jer povrće može da se kontaminira đubrivom. Ako nije bilo dobro oprano, čovek se lako inficira.
PREVENTIVA
Sve što je kuvano na temperaturi iznad 70 stepeni, bezbedno je za jelo, jer ubija ešerihiju koli.
– Sveže povrće i voće mora da bude dobro oprano toplom vodom i to više puta
– Meso mora da bude termički dobro obrađeno i ne srne da ima crvenog u sebi
– Higijena i obavezno pranje ruku pre obroka su obavezni
BEZ PANIKE
Javljaju se pacijenti u strahu da nisu inficirani bakterijom enterohemoragične ešerihije koli (EHEC) koja je usmrtila ljude u Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope.Ona izaziva upalu creva za razliku od drugih vrsta. Ima specijalnu vrstu nastavaka, takozvane fimbrije kojima se zalepi za zid sluznice creva gde se razmnožava. Dovoljno je 10 do 100 bakterija u našem probavnom traktu da izazovu upalu. Kod ostalih vrsta ešerihije treba desetine i stotine hiljada bakterija da bi izazvali infekciju. Ova je opasna jer se prenosi .namirnicama koje su kontanjinirane fekalijama i prljavim rukama. Kod nas nije zabeležen nijedan slučaj infekcije ovom bakterijom.
NIKAKO SAMOLECENJE
Kad ljudi dobiju infekciju ovom bakterijom i krvav proliv, nekritično posežu za antibioticima, koji su potpuno nepotrebni, jer ubijaju bakterije u crevima, a iz njih se oslobađa toksin koji se upija u krv i izaziva teške komplikacije. Rizik od razvoja komplikacija tipa hemolitičko uremijskog sindroma koji je povezan sa EHEC (enterohemoragijska ešerihija koli), 17 puta je veći kod pacijenata koji su se lečili antibioticima. Samo lekar specijalista može da proceni da li uopšte ima potrebe da se koriste antibiotici.
