Šta je higrom?
Ganglion ili higrom je masa biološkog tkiva. Ova cista je okrugla, ispunjena tečnošću. Obično se javlja na ručnom zglobu ili dlanu, ali može da se javi na skočnom zglobu ili stopalu. Cista je akumulacija lubrikantne tečnosti u zglobu ili okolnim tetivama. Ganglion cista varira u veličini od male do veličine nekoliko centimetara, relativno je česta pojava i obično bezopasna.
Iako se ova cista pojavljuje kao grudvica, nije kancerogena. Većina prolazi bez lečenja. Neke ciste su vidljive ispod kože, ali druge mogu biti male i prolaze, a da ih niste ni svesni.
Ako higrom izaziva probleme, vaš lekar može uraditi punktiranje ciste sa iglom. Uklanjanje ciste hirurški je takođe opcija lečenja higroma. Ali, ako nemate simptome, tretman nije potreban. U mnogim slučajevima, ciste prolaze same od sebe.
Cistični higrom se odnosi na abnormalnu izraslinu koja se obično pojavljuje na vratu ili glavi kod deteta i ima tendenciju da se povećava tokom vremena. Ovaj poremećaj se najčešće razvija dok je beba još u materici. Međutim, cistični higrom se može pojaviti i nakon rođenja. Cistični higrom je vrećica ispunjena tečnošću, uzrokovana blokadom u limfnom sistemu (mreža organa i tkiva koji pomažu uklanjanje toksina i otpadnih materija iz tela). On se obično formira između 9. i 16. nedelje trudnoće. Otprilike polovina svih fetusa sa cističnim higromom ima hromozomske abnormalnosti. Kada nedostaje veliki segmenti hromozoma ili je on oštećen, mogu se javiti ozbiljne medicinske komplikacije. Cistični higrom takođe može povećati rizik od pobačaja, a može biti i opasan po život.
Higrom na ruci – šaci
Najčešće se javlja higrom na ruci, koji nastaje kada postoji akumulacija tečnosti u ručnom zglobu. Ova akumulacija može biti izazvana povredom, traumom ili preteranom upotrebom zgloba, ali često je uzrok nepoznat. Higrom na ruci se javlja na različitim lokacijama, ali najčešće se razvija na zadnjoj strani ručnog zgloba. Može se videti i higrom na dlanu, obično na bazi dlana, ali i između prstiju.
Veća je verovatnoća da će se higrom na ruci razviti kod žena i ljudi koji često vrše pritisak na zglobove, kao što su gimnastičari.
Higrom šake se može pojaviti iznenada ili se razvija postepeno. Pacijenti će obično posetiti lekara zbog oticanja u predelu šake ili ručnog zgloba. Otok može biti umanjen ako odmarate ili se povećati ako ste aktivni. Velike ciste mogu izazvati bol prilikom pomeranja ručnog zgloba.
Nije poznato šta izaziva formiranje higroma šake. Oni su najčešći kod mlađih ljudi u dobi od 15 do 40 godina, a žene su češće pogođene nego muškarci. Ove ciste su takođe uobičajene među gimnastičarima, koji u više navrata primenjuju stres na ručni zglob.
Ganglion ciste koje se razvijaju na kraju zgloba prsta – takođe poznate kao mukozne ciste – obično su povezane sa artritisom u zglobu prsta, i češće su kod žena starosti između 40 i 70 godina.
Higrom na nozi
Higrom na nozi se pretežno javlja u predelu skočnog zgloba ili stopala. Opet, kao i u slučaju higroma na ruci, ova akumulacija može biti izazvana povredom, traumom ili preteranom upotrebom skočnog zgloba, ali često je uzrok nepoznat.
Veća je verovatnoća da će se higrom na nozi razviti kod ljudi koji često vrše pritisak na zglobove, kao što su sportisti. Posebno se javljaju kod žena starosti između 20 i 40 godina.
Ganglion ciste su okruglog ili ovalnog oblika i obično su veličine manje od 2,5 cm u prečniku. Neke su toliko male da se ne mogu osetiti. Veličina ciste može da varira, često se povećava kada koristite često ponavljanje pokreta dotičnog zgloba.
Higrom kod dece
Cistični higrom ne može biti uočljiv kada se beba rodi. On može da postane vidljiv kako raste i kako je dete starije. Higrom kod dece će se obično pojaviti u vreme kada dete napuni 2 godine.
Glavni simptom higroma kod dece je prisustvo meke, sunđeraste kvržice. Ova kvržica se najčešće pojavljuje na vratu. Međutim, cistični higrom može da se formira ispod pazuha i u oblasti prepona.
Cistični higrom kod dece se može razviti zbog genetskih poremećaja ili faktora sredine. Jedna ili više izraslina mogu biti prisutne u vreme dijagnoze higroma.
Uobičajeni faktori životne sredine koji su uzroci :
– virusne infekcije koje su prešle sa majke na bebu tokom trudnoće
– izloženost drogama ili alkoholu tokom trudnoće.
Higrom se češće javlja kod odojčadi sa genetskim bolestima, naročito često kod odojčadi sa hromozomopatijama. Neka genetska stanja povezana sa higromom uključuju:
– Tarnerov sindrom: žensko dete ima jedan X hromozom umesto dva; kariotip je 45, XO
– Trizomija hromozoma broj 13, 18, ili 21: uslovi u kojima deca imaju dodatnu kopiju hromozoma
– Nunanov sindrom: poremećaj izazvan mutacijom (promenom) u jednom od sedam partikularnih gena.
Lečenje
Higrom često prolazi sam od sebe, bez ikakvog tretmana. Ukoliko ova cista ne uzrokuje bol ili nelagodnost, tretman nije potreban.
Metode za lečenje higroma obuhvataju:
– izbegavanje ponavljajućih pokreta ručnog zgloba i šake
– nosite steznik za ručni zglob (imobilizacija može pomoći da se cista skupi)
– nosite cipele koje ne dodiruju cistu (ako je prisutan higrom na nozi/stopalu).
Kada higrom izaziva bol ili ograničenu pokretljivost, može se punktirati. Ovo znači uklanjanje tečnosti iz ciste uz pomoć šprica. Druga opcija je hirurško uklanjanje. Uvek postoji šansa da će se cista vratiti, čak i ako je hirurški odstranjena.
Cistični higrom kod dece se ne tretira dok je beba u materici. Umesto toga, vaš lekar će pažljivo pratiti bebino zdravstveno stanje. Cistični higrom je obično izlečiv ako se otkrije odmah nakon rođenja. Prvi korak tretmana je operacija. Cela izraslina mora biti uklonjena da ga spreči povratak.
Međutim, u nekim slučajevima, lekar ne može da ukloni veliki higrom. Kako ova izraslina obično nije kancerogena, lekari neće savetovati uklanjanje higroma ako postoji rizik od oštećenja zdravog tkiva. Umesto toga, mogu se koristiti druge metode da se smanji veliki higrom:
- skleroterapija: (lek se ubrizgava u cistu)
- hemoterapija
- radioterapija
- steroidni lek.
Ove metode nisu vrlo efikasne u tretiranju malih higroma, ali mogu biti korisne u skupljanju (smanjenju) velikih izraslina. Kada je higrom dovoljno mali, lakše ga je hirurški ukloniti.
Nikada ne treba da pokušavate da probušite ili ispraznite higrom sami! To može izazvati ozbiljno krvarenje i dovesti do infekcije!
