Šta je Gravesova ili Bazedovljeva bolest
Gravesova bolest je autoimuni poremećaj koji izaziva da štitasta žlezda stvori previše hormona u telu. Ovo stanje je poznato kao hipertireoidizam. Ova bolest predstavlja jedan od najčešćih oblika hipertireoidizma.
U slučaju Gravesove bolesti, vaš imuni sistem stvara antitela poznata kao tireostimulišući imunoglobulini. Ova antitela onda napadaju zdrave ćelije štitaste žlezde. Ovo može izazvati da štitasta žlezda stvori previše hormona.
Hormoni štitaste žlezde utiču na mnoge aspekte vašeg tela. To mogu biti nervni sistem, razvoj mozga, telesna temperatura i drugi važni elementi.
Ako se ne leči, hipertireoza može da izazove gubitak težine, emocionalnu labilnost (nekontrolisan plač, smeh ili druge emocionalne prikaze), depresiju i psihički ili fizički umor.
Gravesova bolest uzrok
Kod autoimunih poremećaja kao što je Gravesova bolest, imuni sistem počinje da se bori protiv zdravih tkiva i ćelija u vašem telu. Vaš imuni sistem obično proizvodi proteine poznate kao antitela u cilju borbe protiv stranih ‘’napadača’’, kao što su virusi i bakterije. Ova antitela su posebno proizvedena da ciljaju određenog napadača. Kod Gravesove bolesti, vaš imuni sistem pogrešno proizvodi antitela pod nazivom tireostimulišući imunoglobulini koji ciljaju vaše zdrave ćelije štitne žlezde.
Iako naučnici znaju da ljudi mogu da naslede mogućnost da proizvode antitela protiv svojih zdravih ćelija, nemaju način da se utvrdi šta tačno uzrokuje ovu bolest ili ko će je razviti.
Ko je u opasnosti od dobijanja Gravesove bolesti?
Stručnjaci veruju da ovi faktori mogu uticati na vaš rizik od pojave Gravesove bolesti:
- nasleđe
- stres
- starost
- pol.
Gravesova bolest se obično javlja kod ljudi mlađih od 40 godina. Rizik se takođe značajno povećava ako članovi porodice imaju istu bolest. Žene razvijaju ovu bolest sedam do osam puta češće od muškaraca.
Imajući još neku autoimunu bolest takođe povećavate rizik za razvoja Gravesove bolesti. Reumatoidni artritis, dijabetes melitus i Kronova bolest su primeri takvih autoimunih bolesti.
Gravesova bolest simptomi
Gravesova bolest i hipertireoza dele mnoge iste simptome. Ovi simptomi mogu uključivati:
- tremor ruku
- gubljenje kilaže
- lupanje srca (tahikardija)
- netolerancija na toplotu
- umor
- nervoza
- razdražljivost
- slabost mišića
- struma (otok štitaste žlezde)
- proliv ili povećana učestalost crevnih pokreta
- problemi sa spavanjem
Mali procenat obolelih ljudi će doživeti pocrvenelu, zadebljalu kožu oko oblasti potkolenice. Ovo stanje je poznato kao Gravesova dermopatija.
Kada su simptomi Gravesove bolesti u pitanju, još jedan simptom se može razviti i to je Gravesova oftalmopatija. Ovo je kada oči izgledaju ispupčeno i javlja se kao rezultat povlačenja kapaka. Kada se to desi, oči mogu da se izboče od očne duplje. Procenjuje se da će do 30% ljudi koji razvijaju ovu bolest dobiti blagi slučaj Gravesove oftalmopatije; a do 5% će dobiti tešku Gravesovu oftalmopatiju.
Graves – Bazedovljeva bolest lečenje
Kada je lečenje Gravesove (Bazedovljeve) bolesti u pitanju, dostupne su tri opcije:
- anti-tiroidni lekovi
- terapija radioaktivnim jodom
- tiroidna hirurgija.
Vaš lekar može predložiti da koristite jedan ili više od ovih opcija za lečenje Gravesove bolesti.
Anti-tiroidni lekovi
Anti-tiroidni lekovi, kao što propiltiouracil ili metimazol, mogu biti propisani. Beta-blokatori se takođe mogu koristiti kako bi se smanjili efekti simptoma, dok drugi tretman ne počne da deluje.
Terapija radioaktivnim jodom
Ovo je jedan od najčešćih tretmana za Gravesovu bolest. Ovaj tretman zahteva od vas da uzmete dozu radioaktivnog joda-131. Ovo obično zahteva da progutate male količine radioaktivnog joda u obliku tableta. Vaš lekar će razgovarati s vama o bilo kakvim merama predostrožnosti koje bi trebalo preduzeti sa ovom terapijom.
Hirurško lečenje štitne žlezde
Iako je operacija štitne žlezde opcija, to se koristi ređe. Vaš lekar može preporučiti operaciju ako prethodni tretmani nisu pravilno radili, ako se sumnja na karcinom štitaste žlezde ili ako ste trudnica koja ne može da uzima anti-tiroidne lekove.
Ako je operacija neophodna, vaš lekar može da ukloni celu štitnu žlezdu da eliminiše rizik od povratka hipertireoze. Moraćete da imate hormonsku terapiju zamene tirodnih hormona na stalnoj osnovi, ako se odlučite za operaciju. Razgovarajte sa svojim lekarom da biste saznali više o prednostima i rizicima različitih opcija lečenja.
Gravesova bolest i trudnoća
Ukoliko se ne leči, ova bolest može imati ozbiljne posledice po zdravlje za vašu bebu, tako da je važno da se postavi prava dijagnoza i lečenje. U suprotnom, mogu se razviti ozbiljne komplikacije vezane za sam fetus, ali i za majku.
Gravesova bolest u trudnoći utiče i na majku i na fetus. Moguće komplikacije Gravesove bolesti tokom trudnoće uključuju pobačaj, prevremeni porođaj, disfunkcije štitaste žlezde kod fetusa, slab rast fetusa, prestanak rada srca kod majke i preeklampsija. Preeklampsija je materinsko stanje koje rezultira visokim krvnim pritiskom i drugim ozbiljnim znakovima i simptomima.
Pored toga, kako je ovo autoimuni poremećaj, antitela koja se stvaraju mogu da putuju kroz placentu i povrede bebu. Lekar će predložiti bezbedne opcije lečenja u trudnoći.
Trudnice sa Gravesovom bolesti treba pratiti mesečno.
Gravesova bolest i ishrana
Ne postoji posebna ishrana kod Gravesove bolesti, ali postoje neke smernice šta treba jesti, a šta izbegavati.
Hrana koju treba jesti:
Bobice: kao što su kupine, borovnice i maline su prepune antioksidanata. Ovi antioksidansi pomažu da vaš imuni sistem bude jak. Jedenje bobica ne može da spreči oboljenje, ali može pomoći u zaštiti vašeg celokupnog zdravlja. Jedna ili više porcija bobica dnevno je sasvim dovoljno.
Mlečni proizvodi: nelečena bolest može uzrokovati gubitak koštane mase (što može dovesti do osteoporoze), ali kada se Graves-Bayedovljeva bolest leči, treba vam kalcijum da obnovite te kosti. Uzimajte dosta kalcijuma iz mlečnih proizvoda, kao što su sir, mleko i jogurt. Ako ste intolerantni na laktozu, možete dobiti svoju dozu kalcijuma iz obogaćene hrane, kao što su obogaćeni sok od narandže, sojinog mleka, integralnih žitarica i hleba. Potrebno je da imate 3 ovakva obroka dnevno.
Povrće iz porodice krstašica: kao što su brokoli, karfiol i kelj, deo su goitrogen porodice hrane. Ovo povrće može da smanji količinu hormona štitne žlezde koju vaša štitna žlezda proizvodi, ali ne možete tretirati Graves-Bazedovljevu bolest ako isključivo jedete ovo povrće. Uzimajte 1 ili više porcija svaki dan.
Hrana koja sadrži vitamin D: kao losos, jaja i gljive – mogu pomoći u sprečavanju osteoporoze, komplikacije koja može nastati ako se Graves-Bazedovljeva bolest ne leči. Vitamin D je moćna hranljiva materija, a radi u sprezi sa kalcijumom da zadrži kosti jakim. Vaš lekar može preporučiti da uzmete suplement vitamina D, 1 ili više porcija dnevno.
Proteini: piletina, ćuretina, pasulj i orašasti plodovi su kvalitetni izvori proteina – bitnih hranljivih materija koje pomažu izgradnju mišića i daju vam energiju. Pošto je gubitak težine čest simptom ovog oboljenja, povećan unos proteina može pomoći da se osigura da održite mišićnu masu. Proteini takođe mogu da pomognu da obnovite mišićnu masu kada se Graves-Bazedovljeva bolest tretira. Koliko treba da jedete proteina? Imajte porciju proteina u svakom obroku.
Masti: omega-3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline koje se nalaze u lososu i drugoj ribi, maslinovom ulju i orašastim plodovima – a služe da zadržite svoje telo zdravim i jakim. Vaše telo prirodno ne proizvodi ove masne kiseline, tako da morate da ih unosite putem hrane. Koliko treba da ih jedete? 1 ili više porcija svaki dan.
Šta ograničiti ili potpuno izbaciti?
Kofein: namirnice koje sadrže kofein – kafa, sok, čaj, čokolada – mogu pogoršati simptome bolesti, kao što su anksioznost, nervoza, ubrzan rad srca i gubitak težine. Iako možda nećete morati da u potpunosti eliminišete kofein iz ishrane, razgovarajte sa svojim lekarom o tome da li ćete morati da ograničite hranu sa kofeinom.
Alergeni: ako imate alergiju na hranu, čak i ako je to blaga alergija na hranu – možda ćete morati da eliminišete tu hranu iz ishrane. Efekat koji neki prehrambeni alergeni imaju na telo može da imitira simptome bolesti. Uobičajeni alergeni uključuju mlečne proizvode, pšenicu (gluten), soju, kukuruz i orašaste plodove.
Saveti za ishranu:
Bazirajte svoje obroke na svežem voću, povrću, nemasnom mesu, žitaricama i zdravim mastima.
Zdrava ishrana treba da bude deo vašeg celokupnog plana lečenja.
Uzimajući dijetetske suplemente, kao što su svakodnevni multivitamini, može biti korisno, takođe, jer oni mogu nadoknaditi ono što vam ishrana uskraćuje. Međutim, proverite sa svojim lekarom pre dodavanja dodataka ishrani. Neki dodaci mogu ući u interakciju sa lekovima koje već uzimate za tretman Gravesove bolesti..
