Konzumiranje prevelikih količina prerađenih namirnica, slanih i slatkih a poznatih kao grickalice, može ozbiljno ugroziti ljudsko zdravlje a posebno zdravlje dece…
Svi mi volimo slane i slatke grickalice ali moramo biti svesni činjenice da industrijski prerađena hrana ima više mana nego prednosti. Upravo se preterano konzumiranje grickalica smatra najvećim krivcem što svetom vlada prava epidemija gojaznosti i raznih bolesti. Naime, prilikom industrijske prerade, namirnicama se dodaju razni aditivi, poboljšivači ukusa i hemikalije koje im produžavaju rok trajanja, a svi ti dodaci su sve samo ne “zdravi”.
Grickalice imaju previše šećera
Industrijski prerađena hrana sadrži visok procenat rafmisanog šećera ili, još gore, visokofruktoznog kukuruznog sirupa. Poznato je da je šećer veoma štetan kad se konzumira u većoj količini, a pritom je bogat “praznim” kalorijama. Takođe, ne sadrži važne nutrijente, već samo visoku količinu energije. Ne zovu ga bez razloga “bela smrt”, jer su mnoga istraživanja pokazala da šećer može imati razorno dejstvo po metabolizam, i to ne samo zbog kalorija. Šećer može izazvati insulinsku rezistenciju, porast nivoa triglicerida u krvi i lošeg holesterola, ali i podstaći taloženje masnoće u abdomenu. Zato ne čudi činjenica što ga direktno povezuju čak i s najtežim oboljenjima – kardiovaskularnim tegobama, dijabetesom, pa čak i kancerom. Većina ljudi ne stavlja mnogo šećera u kafu ili jelo, već ga uzimaju preko veštački zaslađenih sokova i prerađene hrane.
Grickalice uzrokuju zavisnost
Evolucija nas je snabdela čulom ukusa, koje bi trebalo da nam pomogne u izboru prirodne hrane, a naš organizam uglavnom teži slatkim, slanim i masnim namirnicama, jer “zna” da one sadrže energiju i nutrijente koji su nam potrebni da preživimo. Proizvođač hrane zna da njegov proizvod mora imati dobar ukus Mlt kako bi ga ljudi kupovali.
Međutim, u današnje vreme konkurencija,jer je izuzetno jaka, tržište je preplavljeno najraznovrsnijim
slatkišima i slanim grickalicama, pa se ogromna sredstva troše upravo na to da proizvodi budu što primamljiviji. Mnogi od njih su napravljeni tako da “nagrađuju mozak”, to jest stvaraju veliku količinu dopamina, neurotransmitera odgovornog za osećaj zadovoljstva. Naš organizam ima urođen mehanizam koji bi trebalo da reguliše nivo energije (koliko pojedemo i koliko utrošimo), što nam je doskora u evoluciji služilo da održavamo neku normalnu težinu. Međutim, ima mnogo dokaza da prerađena hrana može zaobići urođeni odbrambeni mehanizam i učiniti da počnemo jesti više nego što nam treba, i to toliko da nam to ugrozi zdravlje. Istraživanja su pokazala da neke osobe bukvalno postaju zavisne od raznih slanih grickalica ili slatkiša, te potpuno gube kontrolu nad tim koliko ih jedu. Iako je zavisnost od hrane nešto o čemu većina ljudi ne zna ništa, to je velik problem modernog društva i glavni razlog što neki ljudi, ma koliko se trudili,ne mogu prestati da jedu prerađenu hranu. Biohemija njihovog mozga, navikla je na jako lučenje dopamina, koje se javlja kad se jede ova vrsta hrane, što su potvrdile i brojne studije. Šećer i razne visokokalorične namirnice aktiviraju određene delove mozga na isti način kao i droga.
Štetne hemikalije
Većina sastojaka koji možete pročitati na etiketi neke industrijski prerađene hrane verovatno vam je nepoznata. Reč je o hemikalijama koje se dodaju proizvodu iz različitih razloga. Prerađena hrana obično sadrži: konzervanse (hemikalije koje sprečavaju da se hrana ubuda), boje (hemikalije što hrani daju određenu boju), arome (ukus) i emulgatore (tekstura). Uvek imajte na umu da prerađena hrana može sadržati i hemikalije koje nisu navedene na etiketi. Na primer, “veštačka aroma” je mešavina, te proizvđači ne moraju navesti šta to tačno znači, a obično je u pitanju kombinacija hemikalija. Zbog toga, ako na etiketi vidite “veštački ukus”, to može značiti da je korišćeno deset ili više dodatnih hemikalija kako bi hrana bila ukusnija. Naravno, većina ovih sastojaka navodno je testirana. Međutim,budući da regulatorna tela i dalje smatraju da su šećer i rafmisana biljna ulja bezbedni, treba s rezervom uzeti njihove preporuke.
Nedostatak hranijivih materija
Prerađena hrana je veoma siromašna važnim hranljivim sastojcima, za razliku od celih ne prerađenih
namirnica. U nekim slučajevima proizvodu se dodaju sintetički vitamini i minerali da se nadoknadi ono stoje izgubljeno tokom njegove obrade. Ipak, veštački nutrijenti su slaba zamena, pa teško da mogu nadomestiti nedostatak prirodnih. Takođe, prirodne, neprerađene namirnice sadrže obilje hranljivih materija koje nauka tek počinje da shvata. Možda će jednog dana izmisliti hemijsku mešavinu koja će zameniti sve ove hranljive materije, ali dok se to ne dogodi, jedini način da ih imate u ishrani jeste da ih uzimate u obliku neprerađenih namirnica. Što više prerađevina jedete, to unosite u organizam manje vitamina, minerala, antioksidansa i drugih bitnih nutrijenata.
Obiluju trans mastima
Prerađena hrana često sadrži obilje nezdravih masti, a najčešće je reč o biljnim uljima koja su hidrogenizovana i na taj način pretvorena u opasne transmasti. Rafmisana biljna ulja uopšte nisu toliko zdrava, a većina ljudi ih jede u prevelikim količinama. Ove masnoće sadrže previše omega-6 masnih kiselina, koje mogu izazvati oksidaciju i razne upale u organizmu. Nekoliko istraživanja je pokazalo da kad ljudi konzumiraju ova ulja znatno više rizikuju srčana oboljenja, najčešći uzrok smrti u zapadnim zemljama. Još je gore ako su masti hidrogenizovane. Najbolji način da izbegnete ovakva ulja i transmasti jeste da izbegavate prerađenu hranu. Jedite prave masti, poput putera, kokosovoa ili maslinovog ulja.
Oprez!
Svi proizvođači žele da njihov proizvod što duže traje i da se lako konzumira. Budući da se hrana prerađuje, obično je laka za žvakanje i gutanje, a često deluje kao da se prosto topi u ustima. Većina vlakana je uklonjena, a hranljivi nutrijenti uništeni pri preradi proizvoda. Jedna od posledica toga: trošimo manje energije da pojedemo i svarimo prerađenu hranu nego kad jedemo prirodne namirnice. Takođe, količinski možemo pojesti mnogo više slatkiša i raznih grickalica nego neobrađene hrane. Jedno istraživanje u kojem je učestvovalo 17 zdravih žena i muškaraca poredilo je razliku u potrošnji energije nakon konzumiranja obrađene i neobrađene hrane. Oni su jeli sendvič s integralnim hlebom i mladim sirom ili s hlebom od više žitarica i cedar sirom (cele namirnice), odnosno s belim hlebom i prerađenim sirom (prerađena hrana). Ispostavilo se daje prva grupa trošila dvaput više kalorija prilikom varenja. Termički efekat hrane je mera koja služi za procenu koliko različita hrana nakon jela stimuliše potrošnju energije. Iznosi oko deset odsto ukupne energetske potrošnje (brzina metabolizma) kod prosečne osobe. Prema ovom istraživanju, ljudi koji su jeli prerađenu hranu smanjili su termički efekat hrane napola, a samim tim i količinu dnevno potrošenih kalorija.
