Heljda je jestiva, medonosna i lekovita biljka, okosnica istočnoevropske ishrane, a kuva se slično pirinču. Plod je biljke iz roda Fagopirum i sadrži sve dobre osobine integralnih žitarica – mnogo vlakana, malo masnoća i kalorija. Zrno heljde je prepuno energetskih sastojaka, posebno vitamina E (3,7 mg), kalijuma (218 mg), kalcijuma (21 mg), fosfora (254 mg), gVožda (3,2 mg), magnezijuma (85 mg), zasićenih masnih kiselina i selena.
Heljda snaži i zagreva, a pošto obiluje belančevinama, doprinosi i stvaranju jake konstitucije. Snižava pritisak, leci zatvor, a bogatstvo magnezijuma doprinosi dobroj izgradnji kostiju. Seme helde sa ljuskom se koristi za naklijavanje (natapajte 15 sati i ostavite da klija 4 dana, a ako želite klice sa lišćem, ostavite da kuja 10 dana). Pahuljice se koriste za pripremu granole i dezerta.
Heljda se vekovima gaji kao žitarica.Potiče iz Kine, odakle se proširila na Zapad.Heljda je cenjena zbog svojih hranljivih, brašnastih plodova koji sadrže oko 85 % skroba, belančevine, masti, celulozu, organske kiseline, mineralne materije, vitamine B grupe…
Kao lekovita biljka heljda je relativno kasno otkrivena, tek krajem sedamdesetih godina 20. veka.
Lekovitu sirovinu čini nadzemni deo biljke u cvetu (Fagopvri herba). Kosi se za vreme cvetanja i koristi sveža, ili se suši u tankom sloju, na promaji u hladu. U osušenoj herbi ima i do 6 % flavonoida, medju kojima su najznačajniji rutin, derivati kafene i fenilkarbonskih kiselina.
Rutin u sadejstvu sa vitaminom C, smanjuje propustljivost (permeabilnost) i krtost, a povećava elastičnost i tonus zida kapilara i učestvuje u oksidoredukcionim procesima.Zbog ovih svojstava pripisivan mu je i vitaminski karakter. Čak je u starijoj literaturi za kompleks bioflavonoida, čiji je glavni predstavnik upravo rutin, često korišćen i naziv vitamin P.
Rutin i drugi flavohoidi povoljno deluju na kapilare, jer imaju sposobnost da kao donori protona, sprečavaju različite oksidativne reakcije i na taj način štite ćeliju od oksidativnog stresa. Oni inhibišu enzime koji učestvuju u razgradnji elastina, jedne od osnovnih građevnih jedinica endotela krvnih sudova.Rutin se u medicinskoj terapiji koristi za sprečavanje krvarenja i povećanje otpornosti kapilara kod visokog krvnog pritiska. Rutin takođe štiti od uticaja zračenja X-zraka i drugih izloženosti zračenju.
Herba heljde, odnosno njeni ekstrakti, ulaze u sastav preparata koji se preporučuju za ublažavanje tegoba uslovljenih poremećajem venske periferne cirkulacije, naročito u nogama:
– kod proširenih vena i otoka
– osećaja težine u nogama zbog dugotrajnog stajanja
Preporučuje se uzimanje tzv. standardizovanih preparata koji imaju određenu količinu rutina neophodnog za terapijski efekat.
Čaj od heljde
2 g usitnjene biljne sirovine preliti sa 150 ml ključale vode i posle 10 minuta procediti i piti 3 x dnevno po šolju pre jela.
Mada nije žitarica, već plod biljke iz roda Fagopirum, heljda u sebi sadrži sve one dobre strane koje imaju integralne žitarice – mnogo vlakana i malo masnoća i kalorija. Ali u njoj ima i onoga što većini žitarica nedostaje.
Heljdino zrno (seme) prepuno je energije, jer sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, minerale, sirova vlakna, vitamine, naročito E (3,7mg), kalijum (218mg), kalcijum (21 mg), fosfor (254mg), gvožđe (3,2 mg), magnezijum (85mg), zatim zasićene masne kiseline, selen…
Heljda je bogata lizinom, esencijalnom aminokiseli-nom, koja uglavnom nije prisutna u cerealijama.
Pošto obezbedjuje kompletniji oblik belančevina nego druge žitarice, ona doprinosi stvaranju jake konstitucije, a ima i mnoga lekovita svojstva.
Dobro je poznato da heljda snižava povišen krvni pritisak. Isto tako, smatra se da leči zatvor prouzrokovan suviše proširenim stanjem creva. Heljda pomaže da se creva skupe, odnosno povrate svoju normalnu veličinu.
Korisna je i u lečenju tuberkuloze. Sirovo heljdino brašno može da pomogne u izbacivanju glista. Brašno se jednostavno pomeša s vodom i ta smesa se pojede.
Dijabetičari, pažnja: postoje izvesni dokazi da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati.Pre izvesnog vremena, italijanski naučnici su ispitivali delovanje heljde na metabolizam šećera. Kod studenata koji su dobijali hranu s visokim sadržajem heljde pokazala se poboljšana tolerancija na glukozu, što znači da su njihovi organizmi bili sposobni da bolje iskoriste šećer unet putem ishrane.
Kao i neka druga zrna (smeđi pirinač zbog važnog silicijuma, a proso zbog kalcijuma i magnezijuma u obliku kojeg i telo lako može da usvoji), heljda je, zahvaljujući bogatstvu u magnezijumu i manganu, dobra za zdravlje i izgradnju kostiju.
Heljda nema nikavih sličnosti sa pšenicom – ne sadrži gluten, tako da je dobra zamena za osobe koje imaju neku alergiju na pšenicu.
Bez preterivanja
Kontraindikacije nisu poznate, a neželjeni efekti su veoma retki, uglavnom kod uzimanja veće količine heljde, kada se mogu javiti glavobolja i fotosenzibilizacija.
IZ NARODNE MEDICINE
cvet od heljde – lek protiv kašlja
čaj od lista i cveta koristi kod ateroskleroze i hipertenzije
svež list koristi se kao obloga za rane, ili posekotine
fino heljdino brašno zamenjuje bebi-puder i štiti od infekcija
kaša od heljde – lek protiv bolesti želuca, dijabetesa, malokrvnosti, gojaznosti i poremećaja nervnog sistema
Heljda se u prodaji može naći u različitim oblicima.Seme sa ljuskom koristi se za naklijavanje. Natapa se 15 sati i ostavi da klija oko četiri dana. Ukoliko se želi klica sa lišćem, neka klija 10 ili više dana.
Pahuljice se upotrebljavaju za pripremu granole i deserata.
Prepržena prekrupa, ruska kaša ili griz kuvaju se u vodi ili proceđenoj čorbi. Poslužuju se sa povrćem, kao zamena za pirinač u rižotu, ili za jela pečena u rerni, supe, pržene knedle ili deserte. Od brašna se spremaju palačinke ili blini – rusko nacionalno jelo.
RECEPTI
Kaša od heljde recept
1 šolja heljde
2 šolje ključale vode
prstohvat soli
Oljušteno zrno heljde stavite u tiganj i pržite 4-5 minuta, stavite u lonac, nalijte vodom i posolite. Kada provri, poklopite i kuvajte na srednjoj vatri dok voda ne ispari. Ako želite kašu za doručak dodajte 4-5 šolja ključale vode.
Kaša od krupne prekrupe heljde
šolja heljde, šolja i tri četvrtine (350 ml) vode
Prelijte heljdu vrelom vodom, ocedite je i osušite, pa je sameljite na krupno. Kuvajte ovu prekrupu u vodi na niskoj vatri oko 25 minuta.
Kaša od heljde se može poslužiti slana ili slatka. Da biste dobili slanu kašu, dodajte pola kocke čorbe od povrća, malo belog luka i svežih začinskih trava. Isto tako možete umešati dve-tri kašike rendanog sira.
Za pripremu slatke kaše dodajte malo meda i ekstrakta vanile. Stavite u to ulupanu slatku pavlaku, zbog ukusa. Umesto toga, možete dodati jednu do dve narendane jabuke što će kaši dati lakoću i vazdušastost. Moguće je dodati i razno bobičasto voće.
Čorba od heljde i povrća recept
tri četvrtine šolje (150 g) heljde, jedan veliki crni luk, 20 g maslaca, litar procedene čorbe od povrća, mala šargarepa, mali paškanat, mali celer, kupna so, crni biber, mali praziluk, po kašika sitno seckanog peršuna i selena, tamari (soja) sos za začinjavanje.
Prelijte heljdu vrelom vodom, dobro je ocedite i lagano je na suvo pržite u šerpi. Iseckajte luk, dodajte heljdi, stavite maslac i lagano pržite. Nalijte proceđenu čorbu. Na kockice naseckajte šargarepu, paškanat i celer i stavite u čorbu da se kuva na laganoj vatri. Začinite solju i biberom. Ubacite praziluk iseckan na kolutiće. Neposredno pre posluživanja dodajte začinske trave i tamari (soja) sos.
Heljda na ruski način
300 g heljde, litar vode, 50 g butera, malo soli.
Opranu heljdu ostaviti da se ocedi.U međuvremenu vodu zakuvati i posoliti. Dodati heljdu i kuvati je na tihoj vatri 20 minuta. Ocediti, staviti u tiganj, dodati sitno naseckani buter i prekriti aluminijumskom folijom. Dinstati na tihoj vatri dok heljda ne postane potpuno meka. Služiti uz povrće.
Napomena: Heljda odlično deluje na nervne ćelije, jača memoriju i koncentraciju, pa je u Rusiji zovu – hranom studenata.
