Iako mnogi misle da je heljda žitarica, ova biljka pripada familiji dvornjača i srodna je biljci rabarbari. Latinski naziv (Fagopvrum esculentum) dobila je od grčkih reči fagus (bukva) i pyros (pšenica). Domovina heljde je centralna Azija iz koje su je u Evropu preneli Saraceni u 15. veku. To potvrđuju i podaci da heljdu Francuzi zovu saracensko žito (ble sarrasin), a Italijani grano saraceno. Rusi je zovu greča ili grčika, što upućuje da su Grci preneli ovu biljku u istočne krajeve Evrope u kojim se danas i najviše gaji. U Rusiji i Poljskoj se često koristi u tradicionalnim jelima. ‘
HELJDA SASTAVI DEJSTVO
Heljda je bogata ugljenim hidratima, belančevinama, sadrži sve vitamine B kompleksa, naročito niacin. Od minerala bogata je manganom, kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, gvožđem, jodom, cinkom, bromom, a sadrži i hranljiva vlakna. Flavonoidi rutin i kvercetin iz heljde, takođe, značajno utiču na zdravlje. Heljda sadrži i osam esencijalnih amino kiselina, uključujući i lizin, aminokiselinu koju organizam ne može sam da proizvede.
– Ova biljka ima sve dobre osobine integralnih žitarica – mnogo vlakana i malo masnoće i kalorija.
– Heljda sadrži kompleksnije belančevine od velikog broja žitarica, pa se preporučuje u ishrani vegetarijanaca.
– Obroci sa heljdom preventivno deluju da ne dode do povišenih vrednosti holesterola i skoka krvnog pritiska pre svega zahvaljujući flavonoidima, posebno rutinu. Oni pospešuju cirkulaciju, ne dozvoljavaju stvaranje ugrušaka i čuvaju srce i kardiovaskularni sistem.
– U ishrani naroda iz Kine preovlađuje heljda (100 g dnevno) i kada su istraživači testirali masti u krvi 805 pripadnika ovog naroda, otkrili su da imaju niži nivo lošeg holesterola i visok nivo dobrog.
– Heljda je bogata magenzijumom, koji opušta krvne sudove, pospešuje cirkulaciju, pomaže da se hranljive materije prenose kroz organizam i snižava pritisak.
– Heljda snižava rizik od dijabetesa i kontroliše nivo šećera u krvi. Upoređivanje griza od integralnog heljdinog brašna i griza od prerađenog pšeničnog brašna, pokazalo je da griz od heljde značajno snižava nivo glukoze. Integralna heljda, takođe, odlično utoli glad. Kao odličan izvor magnezijuma, važna je u ishrani žena, jer za 24% snižava rizik od dijabetesa kod pripadnica nežnijeg pola.
– Kanadski istraživači otkrili su da kiroinozitol iz heljde snižava nivo šećera u krvi i rade na tome da stvore nove vrste heljde koje će da sadrže više ove supstance.
– Heljda, kao i druge vrste hrane bogate nerastvorljivim vlaknima, pomaže da se ne stvori kamen u žuči. To je pokazalo američko istraživanje čiji su rezultati objavljeni u Časopisu za gastroentero-logiju.
– Heljda, kao i integralne žitarice, sadrži lignane, fitonutrijente za koje se veruje da štite od raka dojke i drugih vrsta raka koji su u vezi sa hormonima, kao i od srčanih bolesti.
– Ako je heljda češće na trpezi (najmanje 6 puta nedeljno) to pomaže ženama u postmenopauzi da snize nivo holesterola i pritisak kao i da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
– Obroci sa heljdom štite od ateroskleroze, ishemijskog srčanog udara, dijabetesa i gojaznosti.
– Rutozid (flavonski heterozid) iz lista i cveta heljde (u semenu ga nema) povećava otpornost kapilara i smanjuje njihovu propustljivost, pa donekle snižava krvni pritisak i povećava lučenje mokraće. Rutozid pojačava delovanje vitamina C i ima osobine vitamina P.
– Cvet heljde se tradicionalno koristi kao lek protiv kašlja i za izbacivanje sluzi u gornjim disajnim putevima. Čaj od lista i cveta heljde pomaže u lečenju ateroskleroze, naročito ako je kombinovana sa povišenim krvnim pritiskom.
– Kaša od heljde jača koncentraciju i pamćenje.
– Heljda ne sadrži gluten, pa mogu da je jedu oni koji pate od celijakije (netolerancija na gluten).
– Heljdu čuvajte u hermetički zatvorenoj tegli na tamnom, suvom mestu.
Heljdino brašno čuvajte u frižideru, ali druge proizvode od ove biljke stavljajte u frižider samo ako je spoljašnja temperatura visoka.
Ako se pravilno čuva, integralna heljda može da stoji do godinu dana, dok brašno može da se koristi nekoliko meseci.
Heljda bi trebalo dobro da se opere pod mlazom vode, posle toga da se kuva u vreloj vodi (1 deo heljde, 2 dela vode), a kada voda ponovo provri, smanjite vatru, poklopite i kuvajte još oko poja sata.
Heljdino brašno, u kombinaciji sa integralnim pšeničnim brašnom, odlično je za razne vrste slatkih i slanih peciva. Dodajte kuvanu heljdu u čorbu i dobiće zanimljiv ukus.
Pomešajte iseckanu kuvanu piletinu, grašak, bundevino seme i ljutiku sa kuvanom i ohlađenom heljdom i dobićete ukusnu salatu.
Palačinke od heljdinog brašna
– 100 g heljdinog brašna
– 4 jaja
– 2 dl mleka
– 1/2 vezice mladog luka
– 1/2 vezice peršuna
– 100 g nastrugane gaude
– 4 kašike ulja
– so
Za nadev:
– 100 g kuvane šunke
– 1 mala glavica crnog luka
– 20 g putera ili margarina
– 200 g zamrznutog mešanog povrća
– 4 kašike pavlake
– muskatni oraščić
– 1 kašičica limunovog soka
– malo vorčester sosa
– biber, prstohvat soli
Izmešajte heljdino brašno sa jajima i mlekom i posolite. Umešajte u testo nastruganu gau-du i iseckani mladi crni luk i peršun. Ispecite 4 palačinke na malo ulja i ostavite na toplom.
Crni luk i šunku usitnite pa propržite na puteru. Dodajte zamrznuto povrće i dinstajte desetak minuta ili dok ne omekša. Začinite pavlakom, posolite, po-biberite, dodajte oraščić, limunov sok i vorčester. Nadev stavljajte na polovinu palačinke, preklopite i servirajte sa zelenom salatom.
HELJDA RECEPTI
Heljda sa karfiolom
– 1 glavica karfiola
– 200 g heljde
– supa od povrća
– 2 paradajza ili dve kašike pirea od paradajza
– 1 krompir
– 1 glavica crnog luka
– 2 čena belog luka
– 1 ljuta papričica
– 1 kašika kukuruznog škroba
– 100 g kačkavalja
– 2 dl mleka
– 20 g maslaca
– seckani peršun
– aleva paprika
– muskatni oraščić
– biber, so
Operite heljdu, potopite u vodu i ostavite preko noći. Sutradan isperite zrna, nalijte supu od povrća (može i od kocke) i kuvajte oko 10 minuta. Propržite luk, dodajte kuvanu heljdu, alevu papriku, posolite i kratko prodinstajte (s vremena na vreme promešajte). Dodajte izrendisan krompir, peršun, iseckanu ljutu papričicu, oljušten i iseckan paradajz, muskatni oraščić i biber. Vatrostalnu posudu namažite puterom, pa na dnu rasporedite seckan beli luk i izručite pripremljenu masu. Odozgo poredajte kratko blanširane cvetove karfiola u slanoj vodi. Narendajte kačkavalj, prelijte mlekom u koje ste razmutili kukuruzni škrob, i pecite u rerni na 200 °C.
