Većina ljudi živi u zabludi smatrajući da hipertenzija nije bolest, već prolazno stanje koje se drži pod kontrolom uzimanjem određene terapije. Međutim, retko ko je svestan činjenice da povišen krvni pritisak ostavlja trajne posledice na organizam i nosi veliki rizik po zdravlje (može dovesti do infarkta srca, moždanog udara ili oboljenja bubrega).
Šta je hipertenzija?
Arterijska hipertenzija (povišen krvni pritisak) je stanje u kome je sistolni (gornji) pritisak povišen preko 140 mmHg, a dijastolni (donji) preko 90 mmHg. Može se javiti kao izolovana sistolna ili dijastolna hipertenzija, međutim, kod najvećeg broja pacijenata povišena su oba pritiska.
Učestalost bolesti
Smatra se da 30% odrasle populacije boluje od hipertenzije, a 
ovaj procenat se menja po regijama u zavisnosti od načina ishrane, fizičke aktivnosti i životnog doba. Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije imala problema sa povišenim pritiskom, a dodatni problem u lečenju ove bolesti predstavlja činjenica da veliki broj obolelih terapiju uzima neredovno ili u nedovoljnim dozama.
Uzrok nastanka hipertenzije
Hipertenzija se najčešće javlja kao idiopatska bolest, što znači da je uzrok njenog nastanka nepoznat, dok je kod malog procenta obolelih posledica oboljenja nekih drugih organa i sistema.
Na hiperteziju utiču mnogi faktori, kako u organizmu, tako i van njega: prekomerna upotreba soli i tečnosti, gojazhost, preterani unos alkohola i kafe, pušenje, fizička neaktivnost…
Simptomi hipertenzije
Jedan od najčešćih problema u dijagnostikovanju ove bolesti jeste odsustvo izraženih simptoma. Ako se pojave, znaci hipertenzije su izražena glavobolja (naročito u potiljačnom predelu), nesvestica, zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, bol ili slične senzacije u grudima, nedostatak vazduha, te osećaj ubrzanog ili nepravilnog rada srca.
Dijagnoza
Dijagnoza hipertenzije postavlja se relativno lako – merenjem. Lekari savetuju pacijentima da pritisak mere u kućnim uslovima, pošto se dešava da se u lekarskoj ordinaciji naglo povisi, te se pokazuju lažne vrednosti. Osim merenja, bolesnicima sa hipertenzijom treba uraditi laboratorijske analize (da se utvrdi eventualna oštećenja bubrega), pregled očnog dna, EKG, a po potrebi i rendgenski snimak pluća i srca ultrazvučni pregled srca. Takodje pacijenta treba uputiti kod kardiologa koji će predložiti plan ispitvanja i odgovarajuću terapiju.
Mere lečenja
Prva mera u lečenju hipertenzije jeste sprovođenje higijensko-dijetetskog režima, što podrazume smanjenje unosa soli i tečnosti, reukciju telesne težine i povećanje fizičke aktivnosti.
Druga mera propisivanje određene terapije medikamentima kojima se vrednosti povišenpg krvnog pritiska vraćaju u normalu. Uz sve ovo, neophodno je organizmu vratiti poremećenu ravnotežu odnosno pomoći mu da izađe “začaranog kruga” u kojem su oboljenja bubrega, srca i krvnih sudova povezana sa pojavom hipertenzije. U ovome se akupunktura pokazala veoma efikasnom.
Akupunktura protiv hipertenzije
Stimulisanjem određenih tačaka na telu, uspostavlja se normalan protok energije u meridijane u organizmu, nakon čega se normalizuje i protok krvi kroz krvne sudove. Redovnom primenom akupunkturne terapije mogće je održavati krvni pritisak u okviru normalnih vrednosti i to bez štetnih efekata na organizam. Naravno,uz ovu terapiju potrebno je redovno kontrolisati krvni pritisak i odlaziti na kontrolu kod kardiologa.
