Da li ste se ikad zapitali zašto se nakon obroka koji je sadržao rafinisane žitarice i procesuirani šećer osećate tromo i pospano? Odgovor možda leži u tome koja je pH vrednog tih namirnica.
Ove namirnice spadaju u kisele, za razliku od svežeg voća i povrća, koje su uglavnom alkalne (bazne). Što je kiselija hrana koju jedete, to je veća šansa da ćete imati problema sa nekim ozbiljnijim bolestima.
Krv i pH vrednosti
Na pH skali, 7 se smatra neutralnim, 14 alkalnim a 0 kiselim. Stomačna kiselina je obično oko 3.4 pH vrednosti, dok je krv neutralna i blago kisela, obično oko 7.35. Ova vrednost je optimalna za pravilno snabdevanje celog organizma kiseonikom i nutrijentima iz hrane.
Kada krv postane previše kisela, bubrezi počnu da proizvode natrijum hidrogenkarbonat kako bi ublažio kiselost. Kada bubrezi previše rade, organizam počinje da troši alkalizujuće minerale poput kalcijuma, natrijuma, magnezijuma i kalijuma iz kostiju, mišića i drugih vitalnih organa.
Acidoza
Acidoza je medicinski termin za kiselu krv. Ovaj problem može biti uzrokovan i problemima sa respiratornim i digestivnim traktom, iako često uticaj imaju i neurološki poremećaji.
Kad se radi o respiratornoj acidozi, krv postaje previše kisela zbog visokog nivoa ugljen-monoksida. Astma, povreda pluća, gojaznost i zagađen vazduh su najčešći uzroci.
Sa druge strane, metabolička acidoza može imati mnoge druge uzroke, poput ishrane bogate mastima a siromašne ugljenim hidratima, lošeg rada bubrega, gojaznosti, dehidratacije, trovanja aspirinom ili metanolom ili dijabetesom. Konzumacija kiselih namirnica podstiče stvaranje acidoze.
Nije potrebno mnogo da se organizam izbaci iz ravnoteže; i blaga neizbalansiranost pH vrednosti koja pada ispod vrednosti 7.35 je dovoljna da izazove sledeće simptome:
– Ubrzano i otežano disanje
– Vrtoglavicu
– Zamor
– Glavobolju
– Pospanost
– Loš apetit
– Žuticu
– Ubrzan rad srca
Zbog potrošnje minerala, prevelika kiselost u organizam takođe povećava rizik od dobijanja osteoporoze, raka, problema sa jetrom i srčanih oboljenja.
Koga acidoza najčešće pogađa?
Acidozu može dobiti svako, ali fizička neaktivnost, pušenje i loša ishrana su najveći faktori rizika kad je u pitanju ovaj zdravstveni profil. Alkoholičari, ljudi sa problemima sa jetrom ili oni koji imaju napade bi trebali da posebno obrate pažnju na ishranu kako bi izbegli acidozu.
Sa druge strane, dijabedičari mogu dobiti ketoacidozu, stanje koje može biti opasno i po život, koje se dešava kada organizam nema dovoljno insulina kako bi iskoristio šećer za proizvodnju neophodne energije i umesto toga koristi masnoće. Ovaj proces oslobađa ketone, supstancu koja može postati otrovna u većim dozama. Ako se nakupe, mogu izazvati cerebralni edem, otkazivanje jetre ili srčani udar.
Kako sprečiti acidozu?
Najvažnije namirnice koje treba izbegavati su mlečni proizvodi, crveno meso i riba, rafinisani šećer i rafinisane žitarice. Genetski modifikovana i procesuirana hrana takođe pogoršava ovo stanje.
Umesto toga, jedite što više naminica bogatih vitalnim nutrijentima i pokušajte da uspostavite odnos od 80% povrća i 20% voća.
Ako ne znate od čega biste počeli, evo nekoliko namirnica sa jakim alkalizujućim efektom:
– Celer
– Špargle
– Limun
– Kelj
– Spanać
– Zelje
– Repa
– Ren
– Cvekla
– Šargarepa
– Beli luk
– Avokado
– Brokoli
– Prokelj
– Kupus
– Paradajz
– Tikvice
– Lešnici
– Krompir
Ako duže vreme imate problem sa kiselošću organizma, unosite više kalcijuma, vitamina D i magnezijuma kako biste oporavili organizam. Takođe je važno da imate zdrav san, duboko dišete i koliko god možete izbegavate stres.
Acidoza može prouzrokovati: oštećenje kardiovaskularnog sistema, povećanu telesnu težinu, dijabetes, probleme s bešikom i bubrezima, slabljenje imunološkog sistema, prerano starenje, osteoporozu, zapaljenje zglobova i mišića, hronični umor, česte prehlade, multiplu sklerozu, karcinom… Ljudski organizam poseduje urođene metode samoodbrane od preterane kiselosti: pluća imaju primarnu ulogu u eliminaciji kiselina iz tela (zbog čega je važno savladati tehnike pravilnog disanja, to jest obezbediti dovoljan unos kiseonika), dok bubrezi pružaju sekundarnu zaštitu tako što eliminišu kiseline iz urina.