IDEALNO ZA MRŠAVLJENJE: POST
Preterana telesna težina je uzrok mnogih hroničnih bolesti i utiče na smanjenje životnog veka. Stoga bi svako ko zbog svoje preterane težine ima fiziološke probleme pa je zato i pod uticajem psihosocijalnog stresa, trebao da uzme u obzir prirodne načine lečenja. Post je jedan od načina prirodnog lečenja koji je pod određenim pretpostavkama veoma delotvoran.
Pre svega, post ne treba shvatiti kao gladovanje, nego kao dobrovoljno uzdržavanje od jela. Osnovni preduslov posta jeste da se postavi cilj koji se njime želi postići:
Šta se postom može i želi postići?
Smanjenje telesne težine je glavni cilj posta, ali njime se mogu postići i drugi ciljevi koji utiču na zdravlje. Za vreme posta se organi odmaraju. Zamor organa je uzrok zbog koga dolazi do nepravilne razmene materija u organizmu, a na taj način i do gojaznosti. Uzdržavanjem od uzimanja hrane organizam se čisti i mršavi.
Svako bi trebao da se odluči za određenu vrstu posta: mono-dijetu, kratku nul-dijetu ili dugu nul-dijetu.
Pod monodijetom se podrazumeva da se jednom dnevno jede, dok se umesto ostalih obroka obilnije pije voda ili čajevi.
Kratka nul-dijeta (1-4 dana) izuzetno je omiljena – dovoljno je da se posti jedan dan u nedelji. Time se postiže da se nakon 2 do 3 dana umanji osećaj gladi, a samim time i potreba za hranom. Za vreme posta se ne uzima nikakva hrana nego se troše samo tečnosti, voda ili čajevi, tako da se u toku dana pravilno rasporedi količina od 2 do 3 litre tečnosti.
Dugu nul-dijetu (1-3 nedelje) treba sprovoditi pod nadzorom lekara, u smirenom okruženju daleko od stresa i štetnih uticaja okoline. Potrebno je redovno meriti krvni pritisak jer dolazi do potpune izmene materija u organizmu.
Ako ste nakon posta postigli da uspešno smanjite svoju telesnu težinu, brzo ćete se vratiti na svojii staru kilažu ako ne budete promenili svoj stari, nepravilan način ishrane i ne budete se pridržavali saveta za pravilnu ishranu.
Bitno je da se nakon posta uzima lagana hrana, kako se ne bi naglo opteretio želudac. Najbolje je započeti sa barenim povrćem. Jelovniku se mogu dodati lagani mlečni proizvodi (ujutro) tek trećeg dana, a zatim voće i hleb od različitih žitarica. Od četvrtog dana u jelovnik se mogu uvrstiti i jaja, meso i riba, ali preporučuje se da te namirnice budu kuvane.
