Osećate potrebu za slatkim, večito ste umorni i stalno pribegavate dijetama jer se nikako ne možete izboriti s viškom kilograma? Međutim, uprkos redovnom vežbanju i izbegavanju brze hrane, ne možete se resiti masnih naslaga. Zašto? Razlog je taj što u vašem organizmu proces pretvaranja hrane u “gorivo” ne funkcioniše kako treba.
Kad jedete namirnice bogate ugljenim hidratima, kao što su voće, hleb, skrobasto povrće i slatkiši – one se razlazu na glukozu koja vašem organizmu daju potrebnu gorivo. Naravno, to gorivo želite da koristite kao energiju, a ne da ga gomilate kao masnoću, međutim – sve zavisi od reakcije vašeg organizma na hormon insulin.
ŠTA JE INSULINSKA REZISTENCIJA?
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije ne reaguju na dejstvo insulina, zbog čega ovaj hormon ne može da ispolji svoje metaboličko dejstvo i snizi nivo šećera u krvi.
KOJI SU SIMPTOMI INSULINSKE REZISTENCIJE ?
“Glavni simptomi insulinske rezistencije jesu višak kilograma u gornjem delu stomaka i otežano mršavljenje, a rizik je povećan ako je neko u vašoj familiji bolovao od dijabetesa”, objašnjava Kejt Marš, akreditovana dijetetičarka i edukatorka iz oblasti dijabetesa. Zašto? Zato što kad je nivo insulina visok, telu je lakše da skladišti masti nego da ih sagori. Ostali znaci insulinske rezistencije jesu visok krvni pritisak, povišen nivo triglicerida (masnoća u krvi) i snižen nivo “dobrog” HDL holesterola. Osobe koje imaju insulinsku rezistenciju često se žale da se stalno osećaju umorno i imaju potrebu za slatkim. Nekima se događa reaktivna hipoglikemija, pad nivoa glukoze u krvi koji se javlja obično četiri sata nakon jela. To dovodi do toga da se osoba oseća slabo, naročito nakon što je pojela hranu visokog glikemijskog indeksa.
KOJI SU UZROCI?
Gojaznost vas izlaže riziku od insulinske rezistencije. Budite svesni činjenice da ćete još dodatno povećati rizik ako vaša ishrana uključuje previše prerađene hrane siromašne nutrijentima, kao što su kolači, keksi, peciva, pice, čips i slatka pića. Fizička neaktivnost takođe povećava rizik.
Ipak, kod nekih gojaznih ljudi ne javlja se insulinska rezistencija. To je zato što i geni imaju svoju ulogu. Rizikje veći ukoliko neko od članova porodice ima insulinsku rezistenciju ili dijabetes tipa 2, a problemu mogu doprineti i neka druga oboljenja. Žene koje su imale gestacijski dijabetes pod povećanim su rizikom, kao i one koje imaju policisticne jajnike čiji je riyik od isulinske reistencije za 50 do 80 odsto veći.
KAKO DA ZNAM DA IMAM INSULINSKU REZISTENCIJU?
Ne možete znati imate li insulinsku rezistenciju, sem ako se ne testirate. Doktori obično ne proveravaju nivo insulina tokom redovnog pregleda, samo specifičnim testovima krvi može se ustanoviti to stanje. Svi uobičajeni načini testiranja na dijabetes, uključujući test opterećenja glukozom, test glukoze nakon posta i HbA1 c test, detektuju nivo glukoze u krvi, ali ne i nivo insulina. Ipak, većina ljudi koji boluju od dijabetesa tipa 2 imaju i insulinsku rezistenciju. Ako se utvrdi da imate insulinsku rezistenciju, a još uvek niste dobili šećernu bolest, ne paničite. To ne znači obavezno da ćete oboleti od dijabetesa tipa 2. To je samo znak upozorenja da morate promeniti neke navike kako biste izbegli da obolite u budućnosti.
IMAM INSULINSKU REZISTENCIJU! ŠTA TREBA DA RADIM?
Protiv ovog stanja možete se boriti lakim izmenama u ishrani i načinu života. Promene nekih svakodnevnih navika pomoći će vam da smršate i zaštitite svoje zdravlje!
- Jedite što manje prerađene hrane siromašne nutirjentima. Naročito je važno smanjiti unos prerađenih ugljenih hidrata, te se potrudite da konzumirate što manje keksa, peciva, kolača, belog hleba i krekera, kao i prerađene žitne pahuljice pune šećera.
- Svakom obroku dodajte male količine ugljenih hidrata niskog glikemijskog indeksa. Za doručak, musliju dodajte ovas. Za ručak, pravite sendviče od hleba od više vrsta žitarica. Za večeru, jedite testeninu od celog zrna ječma, kinoe ili neke druge žitarice, ili integralni pirinač niskog glikemijskog indeksa. Male porcije ugljenih hidrata niskog glikemijskog indeksa za obrok reg.ulisaće oslobađanje insulina.
- Uživajte u hrani bogatoj proteinima. Dobar izvor proteina jesu jaja, riba, tofu, mahunarke (pasulj, leblebije), orašasti plodovi, piletina, bezmasno meso i mlečni proizvodi sa manje masnoće.
Izbegavajte veće količine crvenog mesa i mesnih prerađevina. Studije su pokazale da unos ovakvih namirnica nosi veći rizik od insulisnke rezistencije i dijabetesa tipa 2. - U obroke dodajte mahunarke bogate vlaknima. Za doručak, na integralni tost stavite pečeni pasulj. Ručak možete dopuniti humusom, ili u musaku dodajte pasulj, sočivo ili lablebije.
- Povećajte unos svežeg voća i povrća. Pola porcije za večeru neka čini šareno povrće. Potrudite se da unesete dnevnu dozu od pet porcija povrća, smislite kako da ih na što bolji način uklopite i u doručak i ručak.
- Ostavite cigarete! Pušači imaju 50 odsto više šansi da obole od dijabetesa tipa 2 od nepušača.
- Ograničite sedenje. Studije su pokazale da što više sedimo i ležimo, veće su šanse da ćemo oboleti od dijabetesa.
- Ako većinu vremena provodite za radnim stolom, redovno pravite pauze i prošetajte
- Ako se budete držali korekcije štetnih navika, ne samo što ćete se lakše resiti kilograma već ćete i povećati osetljivost na insulin, smanjiti ili čak preokrenuti insulinsku osetljivost.
POSLEDICE INSULINSKE REZISTENCIJE
Ovo stanje se javlja kad normalna reakcija tela na insulin počne da slabi. On pomaže telu da transportuje glukozu u ćelije, pa kad ovaj proces postane otežan, telo mora proizvoditi sve veću količinu insulina. U ovoj fazi, promena životnih navika može ublažiti ili obrnuti insulinsku rezistenciju.
Preddijabetes
Ovaj poremećaj se javlja kad telo počne da se muči da proizvodi dodatni insulin koji mu je potreban da prevaziđe inuslinsku rezistenciju i transportuje glukozu iz krvi u ćelije. Rezultat toga jeste da nivo glukoze u krvi raste iznad prošeka. Osobe koje imaju preddijabetes trebalo bi u velikoj meri da promene životne navike, u suprotnom će oboleti od dijabetesa tipa 2 u roku od 10 godina. Preddijabetes povećava šanse da se jave i neka srčana oboljenja.
Dijabetes tipa 2
S vremenom, insulinska rezistencija biva sve izraženija i proizvodnja insulina sve više opada. Nivo glukoze u krvi još više raste i razvija se dijabetes tipa 2. Ako se ne leci, visok nivo glukoze može oštetiti nerve i krvne ćelije, i na kraju dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani i moždani udar. Osobe s dijabetesom tipa 2 moraju da koriguju loše navike i uzimaju lekove kako bi snizili nivo glukoze u krvi te smanjili rizik od komplikacija
