[icegram campaigns=”19651″]
Od vajkada su ljubitelji “fine”, što će reći masne i slane hrane patili od gihta, kako glasi nemački, u stvari međunarodni izraz. Reč je o kostobolji u čijoj osnovi leži nagomilavanje soli mokraćne kiseline u organizmu, naročito u nekim zglobovima, i to zbog smanjene sposobnosti bubrega da tu kiselinu odstrane.
Giht ili kostobolja može da dobije akutni oblik, kao napad, obično posle obilnih obroka, posebno ako su bogati masnoćom i purinom. Zatim, zbog preteranog korišćenja alkohola. I trauma može da izazove akutni napad kostobolje.
Hronična kostobolja, ona koju generacijama poznaju mnogi sredovečni i stariji ljudi, stvara bolove u zglobovima koji ponekad mogu da budu čas slabiji, čas jači.
Nekada se giht lečio isključivo ishranom. Ni danas ovaj vid terapije nije zanemaren, mada ima i lekova (naravno, odrediće ih lekar) i ona mora, po kalorijama, da odgovara stvarnim potrebama organizma. Znači, dnevno treba unositi 2000 do 2500 kalorija hranom bogatom ugljenim hidratima (testo, griz, testenine, pirinač, povrće, voće, kompoti). Važno je da je hrana pripremljena jednostavno, kuvanjem (ne prženjem ili pohovanjem), ne bogato nalivena milerarnom i jajima i zapečena u remi, što je oblik svih musaka, čak i onih bezmesnih, znači, po (pred)ubeđenju “dijetalnih” i bez soli.
ISHRANA ZA REUMU I REUMATSKE BOLESTI
Pošto gotovo da nema porodice u kojoj neko, ne samo stariji član, ne boluje od bilo kojeg oblika hroničnih bolesti (a sve ovde opisane reumatske bolesti su hronične i stvaraju često i težak invaliditet), u tim porodicama iz osnova se menja način života. Uz to, reumatska oboljenja napadaju i unutrašnje organe, te dovode i do oštećenja srca, naročito, u dece i mladih osoba. Budući da ona slabe opštu otpornost organizma, pravilo broj jedan je zdrava ishrana, ponekad strogo dijetalna a ponekad sasvim obična, ali bez trunke gurmanluka i u umerenim količinama. Njome se umnogome može poboljšati opšte stanje.
Ukratko, i za reumatske bolesti preporučuje se uravnotežen način ishrane koji sadrži odgovarajuće količine belančevina u obliku mesa, kuvanog ili pečenog na žaru, nemasne ribe, nemasnih sireva (u odnosu 0,5 do 1 g po 1 kg telesne težine), zatim masti do, najviše, 0,5 g dnevno po 1 kg telesne težine, mnogo voća i povrća i malo kuhinjske soli, jer zadržavanje natrijuma smanjuje rastvorljivost mokraćne kiseline (što ne važi samo za giht, ni samo za reumatske bolesti).
Ne preporučuje se ni crno vino (iako se ono savetuje, u malim količinama, za “zaštitu” srca), pivo, šampanjac. Uopšte, što je već rečeno, alkohol se ne preporučuje. Masnoću treba isključiti i, eventualno, kod lakših reumatskih bolesti preliti jelo i salatu sa malo maslinovog ulja, i to najbolje nerafinisanog, hladno ceđenog.
Ni za jednu reumatsku bolest ne preporučuju se iznutrice u većim količinama (a kod gihta uopšte ne), a to su crna-i bela džigerica, bubrezi, mozak. Ni divljač nije baš suviše poželjna na trpezi. Kafa i čaj se mogu piti u umerenim količinama.
Dijeta ne sme da bude siromašna u kalorijama, što je takođe već napomenuto i što naglašavamo. Ukoliko one nedostaju, smanjiće se fiziološka težina tela, što nije dobro. Ali ukoliko je bolesnik gojazan, količine hrane moraju da budu manje a svi zdravi sastojci zastupljeni. Ukratko, ne treba se prejedati.
Voda je veoma važna, pa lekari specijalisti, bez obzira na bolest (sa malim izuzecima”) preporučuju ne samo bolesnima, nego i zdravima do dve litre vode dnevno. Nije pravilo, ali nije na odmet piti mineralnu vodu, ali nikako ne onu jako gaziranu. Danas ima na tržištu dosta blago mineralnih voda.
Na kraju treba reći i to da neka reumatska oboljenja, recimo spondiloza, ne zahtevaju neki poseban jelovnik, pod uslovom, naravno, da pogođeni nema i neko drugu organsku bolest. Ali umerenost u tečkoj hrani, pogotovu jako posoljenoj, začinjenoj i masnoj, ne preporučuje se ni pri okoštavanju kičme.
Izuzetak je kostobolja ili giht: ova reumatska bolest zahteva pažlivo odabranu zdravu hranu za koju ćemo vam dati nekoliko recepata, s napomenom da isti mogu (čak je i preporučljivo) da se primenjuju i kod svih drugih jače izraženih oblika reume.
RECEPTI
Belo meso s povrćem
Za dve osobe: 2 bela mesa od mladog pileta, 1 veći brokoli, 2 šargarepe, 8 do 10 prokelja, glavica crioog luka.
Meso skuvati napola, dodati mu povrće i kuvati dok piletina sasvim ne omekša.
Jesti uz salatu od svežeg kupusa koji ste vrlo malo posolili i zakiselili, a po ukusu možete ga i sasvim malo zašećeriti.
Jaja s patlidžanima
Za jednu osobu: 2 jajeta, 1 plavi patlidžan od oko 200 g, 1/2 čena beldg luka, sasvim malo soli, jedna kašičica ulja i 2 mala paradajza
Patlidžan operite i obrišite. Odsecite mu kapicu i peteljku, isecite na debele režnjeve, malo posolite, pa ostavite između dva nagnuta tanjira da se cede oko jedan
sat. Zatim ih operite, osušite i isecite na kockice. Dinstajte beli luk na vrlo malo ulja, a kad počne da žuti skinite s vatre i dodajte kockice patlidžana, posolite ih i ostavite da se nekoliko minuta dinstaju. Zatim dodajte oljušten i na parčad isečen paradajz. Sve to kuvajte oko 20 minuta. U međuvremenu pripremite jaja na sledeći način: stavite ih u manji sud s hladnom vodom, sud stavite na tihu vatru i kad voda počne da vri kuvajte jaja pet minuta. Zatim ih ocedite i odmah stavite pod mlaz hladne vode, pa ih oprezno oljuštite. Poslužite ih s patlidžanima kao prilogom.
Milanski rizoto
Za jednu osobu: 100 g pirinča, režanj crnog luka, 25 g maslaca, vrijuće supe prema potrebi, na vrh noža šafrana, 20 g struganog parmezana
Dinstajte luk na 20 g maslaca, a kad požuti, izvadite ga pa dodajte očišćeni pirinač. Mešajte dva minuta a zatim sipajte kutlaču supe. Mešajte dok pirinač ne upije supu, onda malo pomalo dodajte još supe, sve dok se ne skuva (ukupno oko 20 minuta). Kada pirinač bude napola skuvan, dodajte mu u malo supe razmućen šafran da postane žut. Pre nego što skinete pirinač s vatre, dodajte strugani sir, a izvan vatre sirovi maslac. Izmešajte ga i poslužite vreo. Supu možete skuvati i od kocke mesnog ekstrakta.
