Jagode i zdravlje
Ko ne voli jagode? Mnogima omiljeno voće, pre svega zbog slatkog ukusa, zapravo je prava riznica hranljivih materija koje poboljšavaju naše opšte zdravlje. U okviru ovog članka saznajte koliko su jagode zapravo zdrave.
Ukusne, bogato-crvene, slatke – jagode spadaju među najpopularnije bobice! Ovi plodovi su poreklom iz Evrope, međutim, danas se uzgajaju u mnogim umerenim regionima širom sveta kao važan komercijalni usev. Botanički, biljka jagoda je puzavica niskog rasta, pripada porodici Rosaceae (ruža), u rodu: Fragaria.
Jagode su prirodna poslastica koja čini zdrav dodatak svakoj ishrani. Pune vlakana, vitamina C i kalijuma, mnogo bolji su izbor od hrane koja sadrži više kalorija, a mogu vam pomoći da upravljate i svojom težinom. Potražite ih tokom sezone, koja traje od kraja maja do avgusta, da uživate u njihovim najboljim svojstvima!
Jagode imaju zajednički naučni naziv Fragaria, ali postoje različite sufiksi za različite sorte, kao što su Fragaria vesca za divlje jagode, ili Fragaria orientalis za istočne jagode, između ostalog. Jagode su jedno od najukusnijih sezonskih voća koje takođe podstiču vaše zdravlje.
Jagode se intenzivno koriste u hrani, uključujući i sladolede, džemove, žele, sokovi, sirupi, poslastice, peciva, čokolade i čak u lekovima zbog njihovog izuzetno bogatog ukusa i boje. One se takođe mogu konzumirati sveže.
Kako su jagode i zdravlje povezani?
Znamo da je svo voće, naročito bobice i voće sa egzotičnim bojama, bogato antioksidantima, što znači da je veoma važno za vaše zdravlje i zaštitu vaših organa od toksičnih materija – da jedete ovakvo voće. Jagode, dakle, nisu izuzetak od ovog pravila; pored antioksidanata, one imaju mnogo drugih hranljivih materija, vitamina i minerala koji doprinose opštem zdravlju.
Zdravstvene koristi od jagoda uključuju poboljšano zdravlje očiju, pravilne funkcije mozga, olakšanje od povišenog krvnog pritiska, artritisa, gihta i raznih kardiovaskularnih bolesti. Impresivn sadržaj polifenola i antioksidanata ih čini dobrim za poboljšanje imunog sistema, sprečavajući različite tipove kancera i za smanjenje znakova preranog starenja.
Antioksidansi u jagodama mogu da igraju ulogu u snižavanju holesterola, takođe.
Divlje jagode lekovitost
Tipične fitohemikalije koje se mogu naći u divljim jagodama su: lišće je bogato taninima i elagitaninima, kao što su agrimonin, pedunculagin, proantocijanini, flavonoidi, salicilna kiselina, kafeinska kiselina i hlorogena kiselina. Plod divlje jagode sadrži u izobilju elagitanine, pelargonidin, cianidin, elaginsku kiselinu.
U čemu se ogleda lekovitost divljih jagoda?
Divlje jagode deluju protiv dijareje, kao diuretik i adstringentno sredstvo.
Divlje jagode protiv dijareje
Lišće i koren divljih jagoda se tradicionalno koriste kao adstringentno sredstvo za lečenje dijareje. Adstrigentna aktivnost divljih jagoda se objašnjava njihovim visokim sadržajem tanina i proantocijanidina.
Čaj od listova divlje jagode se koristi za lečenje dizenterije i kao tečnost za ispiranje grla za lečenje oralnih infekcija.
Divlje jagode kao diuretik
Plod jagode ima rashlađujuća, smirujuća i diuretična svojstva. Plod i lišće se koriste za lečenje poremećaja urinarnog trakta.
Divlje jagode smanjuju rizik od raka
Mnoge studije su pokazale da gajene jagode i fitohemikalije iz jagoda smanjuju rizik od raka. Elagična kiselina i izotiocijanati su dve fitohemikalije koje imaju akciju u prevenciji raka. In vitro studije su pokazale da ekstrakt jagode može da smanji proliferaciju ćelija karcinoma dojke i ćelija raka debelog creva. Potrošnja jagoda sa obrokom bogatim nitratima i aminima može da smanji kancerogenu akciju nitrozamina.
Divlje jagode smanjuju rizik od bolesti srca
Studija je pokazala da ekstrakt jagoda inhibira formiranje trombocita (a time i mogućnost stvaranja krvnih ugrušaka), čime se smanjuje rizik od srčanih oboljenja. Druge studije su pokazale da fitohemikalije u jagodama, kao što su elaginska kiselina, antocijani, katehin, kvercetin i kempferol inhibiraju oksidaciju holesterola i smanjuju formiranje plaka.
Jagode kalorije
Tipična porcija jagoda je jedna šolja, ili približno osam velikih jagode. Jedna porcija jagoda sadrži 50 kalorija, 11 grama ugljenih hidrata i 1 gram proteina. Ne sadrže masti, holesterol ili natrijum.
Vitamini
Jedna porcija jagoda, što je jedna šolja ili 8 velikih jaagoda, sadrži 160% dnevno preporučenog dodatka vitamina C. Takođe imaju visok sadržaj folata, što je posebno važno za trudnice.
Dobar su izvor kalijuma, sa 127 mg u 1/2 šolje.
Jagode će takođe pomoći da ostvarite vaše dnevne potrebe za manganom, gvožđem, magnezijumom, bakrom i vitaminima K i B6.
Nutritivna vrednost
Nutritivna vrednost u 100 g jagoda:
- Energija 32 kalorije 1.5%
- Ugljeni hidrati 7,7 g 6%
- Proteini 0,67 g 0,1%
- Ukupno masti 0,30 g 1%
- Holesterol 0 mg 0%
- Vlakna 2,0 g 5%
Vitamini
- Folati 24 µg 6%
- Niacin 0,386 mg 2.5%
- Pantotenska kiselina 0.125 mg 2.5%
- Piridoksin 0.047 mg 3.5%
- Riboflavin 0.022 mg 2%
- Vitamin A 12 IU 0.5%
- Vitamin C 58.8 mg 98%
- Vitamin E 0,29 mg 2%
- Vitamin K 2.2 µg 2%
Elektroliti
- Natrijum 1 mg 0%
- Kalijum 153 mg 3%
Minerali
- Kalcijum 16 mg 1.6%
- Gvožđe 0.41 mg 5%
- Magnezijum 13 mg 3%
- Mangan 0.386 mg 17%
- Cink 0.14 mg 1%
Fito-nutrijenti
- Karoten-beta 7 µg
- Lutein-zeaksantin 26 µg
Jagode u trudnoći
Jagode pružaju kalcijum, magnezijum, vitamin C, folate i druge vitalne hranljive materije, koje su posebno važne za održavanje trudnoće. Nažalost, ako ne vodite računa o tome kako da pripremite i jedete jagode u trudnoći, vaš imuni sistem koji je inače oslabljen u trudnoći, može biti dodatno narušen bolestima koje dolaze iz hrane, kao što je infekcija E. coli.
Jagode u trudnoći – kako da ih jedete?
Operite ih temeljno pre nego što ih jedete. Pranje pomaže da se uklone pesticidi i ostaci đubriva. Pranje jagoda smanjuje i rizik od konzumiranja bakterija i parazita koji su nastanjeni u zemljištu, kao što je E. coli (ešerihija).
Nemojte se oslanjati samo na ovo voće da zadovoljite sve vaše dnevne zahteve za voćem i povrćem, odnosno za vitaminima i mineralima iz njih.
Izaberite cele, sveže jagode umesto obrađenih oblika, kao što su džem ili poslastice sa ukusom jagode. One zadržavaju više nutritivne vrednosti i vlakana i obično sadrže manje šećera i manje kalorija nego obrađene jagode. Odaberite zamrznute jagode, ako sveže nisu dostupne.
Proverite etiketu svežih sokova od jagode da se uverite da je sok pasterizovan. Nepasterizovani sokovi povećavaju rizik od E. coli i drugih bolesti dobijenih preko hrane.
Alergija na jagode
Ako ste alergični na jagode, vaš imuni sistem aktivira proizvodnju IgE (imunoglobulina E), antitela i histamina svaki put kada pojedete jagode. Proizvodnja antitela i histamina će izazvati specifične simptome unutar tela, a simptomi se obično javljaju u roku od 2 sata nakon uzimanja jagoda. Pored izbegavanja ovog voća, pazite na proizvode koji sadrže jagode – kao što su začini, sokovi, jogurt, sladoled i peciva – ili namirnice koje se pripremaju u blizini jagoda.
Alergija na jagode je genetski uslovljena.
Oralni simptomi alergije na jagode
Prvi simptomi koji se javljaju se obično dešavaju u području usta. Možete osetiti peckanje u ili oko usta. Peckanje može biti praćeno oticanjem, koje može uticati na usne, jezik i grlo. Otok grla je veoma ozbiljan simptom i treba odmah potražiti pomoć lekara, jer bi mogao prekinuti dotok vazduha u pluća.ž
Kožni simptomi alergije na jagode
Možete iznenada razviti crvene mrlje na koži, kao što je koprivljača, u pratnji svraba. Crvenilo koje se razvija na koži ne mora biti u vidu mrlja ili koprivljače, već se može pojaviti kao generalizovan osip ili ekcem. Možete primetiti oticanje u rukama, prstima ili oblasti lica. Zajedno sa otokom kože lica, možete imati suzenje i svrab očiju, kao i curenje ili zagušenje nosa.
Gastrointestinalni simptomi
Simptomi uključuju opštu želudačnu mučninu i povraćanje. Ovi simptomi mogu biti praćeni dijarejom, otokom abdomena, grčevima u stomaku i bolom u stomaku.
Respiratorni simptomi
Respiratorni simptomi su najozbiljniji simptomi alergije na jagode. Oni se mogu javiti nekoliko minuta ili nekoliko sati od trenutka kada ste pojeli jagode ili proizvod od njih, i uključuju probleme sa disanjem, moguće u pratnji zvuka šištanja i zatezanje grudi. Ovi simptomi mogu ili ne moraju biti praćeni bolovima u grudima, ali ako je alergijska reakcija teška, možete iskusiti ubrzan puls, nagli pad krvnog pritiska, vrtoglavicu, nesvesticu, šok i gubitak svesti. Ako osetite bilo koji od ovi simptoma kada jedete ovo voće ili hranu koja ga sadrži, potražite pomoć lekara!
