Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, sa veoma lekovitim svojstvima. Još su rimski gladijatori bili hranjeni ječmenicom da bi bili izdržljiviji i snažniji.
Mnoge istraživačke studije su utvrdile da ječam sadrži i do 40 % nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju nivo holesterola u krvi, što nije slučaj skoro ni sa jednom drugom žitaricom.
Ječam je veoma bogat mineralnim sastojcima kao što su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, sumpor, mangan, bakar, cink, fluor, jod, gvožđe, kobalt. Zahvaljujući velikom sadržaju hroma, ječam reguliše nivo šećera u krvi.
Oljuštena zrna ječma ili geršla, nalaze najveću primenu u ishrani. Geršla je u stvari oljušteni i polirani ječam, posle odstranjivana ljuske. Koristi se za pripremu jela umesto pirinča. Što su zrna krupnija, to su kvalitetnija.
Ječam ima izrazita lekovita svojstva, jer smanjuje holesterol u krvi, jača funkcije organa za varenje, sprečava i leči opstipaciju i prevenira tumor na debelom crevu. Prema dr Elsonu sa Univerziteta u Viskonsinu u ječmu ima još nedovoljno ispitanih antikancerogenih sastojaka, a dr Trol smatra da postoje sastojci u zrnastoj hrani i naročito u zrnu ječma, koji sprečavaju dejstvo izazivača raka u organima za varenje.
U ječmu ima šećera, žute smolaste materije i specifične materije – hordeina. U proklijalom ječmu ima još i azotne materije – enzima koji služe kao sredstvo koje pomaže varennje.
U prodavnicama zdrave hrane, ječam se može kupiti pod imenom ječmenik i “geršl”. Ječam se teže kuva u odnosu na druge vrste žitarica.
Hleb od čistog ječmenog brašna ima nepovoljnu strukturu, puca i brzo se stvrdnjava posle pečenja, tako da je uvek bolje ječmeno brašno mešati sa raženim i heljdinim.
Ječam je osnovna sirovina za proizvodnju piva i škotskog viskija. U proizvodnji namirnica služi uglavnom oljušteni ječam (geršla), za izradu surogata kafe, proizvoda na bazi slada (malt- proizvodi), špiritusa, kvasca…
Poznati nemački lekar iz 19.veka, Sebastijan Knajp, temeljno se bavio lekovitim svojstvima ječma, pa ga je, uz ostalo, preporučivao kao zamenu za kafu. Ječmena sluz koja se stvara kuvanjem oljuštenog zrna predstavlja idealnu hranu obolelih od upale grla i želuca, podmlađuje naš organizam i održava u odličnom stanju nervni sistem.
Kineski istraživači ukazali su da je ječam koristan u lečenju hepatitisa (zapaljenja jetre).
U Pakistanu, gde se ječam konzumira kao glavna hlebna žitarica, retka su oboljenja srca i krvnih sudova, a ječam popularno nazivaju “medicinom za srce”. Na Univerzitetu u Viskonnsinu istraživači su izolovali sastojke ječma, koji jetri onemogućavaju stvaranje “štetnog” tipa holesterola. Taj holesterol taloženjem na zidovima, znatno oštećuje krvne sudove, što dovodi do srčanih oboljenja.
Proizvodi od ječma su veoma korisni u ishrani čiraša. U Engleskoj se voda iz kuvanog ječma daje bolesnicima, kao izvanredno sredstvo za jačanje imuniteta i organizma. Čaj od ječma pomaže kod bolnog mokrenja, a i kod proliva.
ČAJ OD JEČMA
Čaj se priprema od njeljuštenog ječma. On se ispeče u rerni dok ne postane braon, pa se zatim u hladnu vodu stavi i kuva dok ne provri. Sačeka se 15-20 minuta i pije nezaslađen.
Važna napomena, ječam kao i druge žitarice (pšenica, zob, kukuruz…), zbog “viška” aminokiseline arginin i manjka aminokiseline lizin, podstiču razvoj herpesa (“groznice”). Dakle, ako ih konzumirate češće i mnogo, a skloni ste herpesu, smanjite količinu.
Mirjana Ljutić, nutricionista
