Pušenje i zdravlje
Pušenje je izuzetno štetno po zdravlje. Ne postoji siguran način da se puši. Zamena cigareta sa elektronskim cigarama, lulama za pušenje ili muštiklama neće pomoći da izbegnete zdravstvene rizike povezane sa duvanskim proizvodima.
Cigareta sadrži oko 600 sastojaka. Kada se zapali, ona generiše više od 7.000 hemikalija. Mnoge od tih hemikalija su otrovne i najmanje 69 od njih može da izazove rak.
Stopa smrtnosti kod pušača je tri puta veća od ljudi koji nikada nisu pušili!
Mnogi ljudi su svesni svih rizika ili već osećaju određene zdravstvene tegobe, žele da ostave cigarete ali bez uspeha.Kako ostaviti pušenje i preživeti nikotinsku krizu saznajte u nastavku članka
Kako ostaviti cigarete saveti
Pušenje je zavisnost i zato ga nije nimalo lako ostaviti! Međutim, ako znate koliko vam šteti, i to ne samo vama, nego i ljudima u vašoj okolini – motiv da ostavite pušenje je i više nego dovoljan.
Kako ostaviti pušenje? Saveti:
Najpre odredite datum kada ćete ostaviti pušenje. Recite to svima, porodici, prijateljima i kolegama. Morate i da napravite plan kako da se suočite sa predstojećim izazovima dok ostavljate pušenje. Uklonite cigarete i druge duvanske proizvode iz kuće, automobila i sa posla. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome. Vaš lekar može propisati lekove da pomognu kod povlačenja i predložiti druge alternative. Ako ne možete da posetite lekara, možete dobiti mnoge proizvode preko pulta u vašoj lokalnoj apoteci ili prodavnici, uključujući nikotinske flastere, pastile i žvakaće gume.
Saveti za izbegavanje okidača pušenja:
– Izbegavajte alkohol i druge pušače. Kod nekoga je kraj obroka stimulans da zapali cigaretu. Zamenite taj trenutak posle obroka sa nečim kao što je komad voća, zdrav dezert, kockica čokolade ili žvaka.
– Suočavanje sa žudnjom za cigaretama u procesu ostavljanja pušenja:
– Nađite zamenu: umesto stavljanja cigarete u usta, uzmite bombone, žvake, suncokret i dr.
– Neka vam misli budu zauzete: čitajte knjigu ili časopis, slušajte muziku, rešavajte ukrštene reči i dr.
– Držite ruke uposlenim
– Operite zube
– Pijte vodu
– Zapalite nešto drugo: umesto cigarete, zaaplite sveću ili tamjan.
– Budite aktivni
– Pokušajte da se opustite.
Lekovi i terapija koji će vam pomoći da ostavite pušenje
Postoji mnogo različitih metoda koje su uspešno pomogle ljudima da ostave pušenje, uključujući:
- Odvikavanje od pušenja na suvo.
- Sistematsko smanjenje broja cigareta koji pušite.
- Smanjenje unosa nikotina postepeno tokom vremena.
- Korišćenje terapija zamene nikotina ili ne-nikotinskih lekova za smanjenje simptoma odvikavanja.
- Učlanite se u neku grupu za podršku odvikavanju od pušenja.
- Hipnoza, akupunktura ili savetovanje korišćenja kognitivnih tehnika ponašanja.
Čaj od iđirota protiv pušenja
Postoje i neki prirodni lekovi koji pomažu odvikavanje od pušenja. Čaj od iđirota za odvikavanje od pušenja je jedan od njih! Dosta dugo je poznato da iđirot pomaže osobama koje žele ostaviti pušenje. Osim konzumiranja čaja od iđirota, preporučuje se i žvakanje osušenog korena iđirota, koji ‘’ubija’’ želju za konzumacijom nikotina. Čaj od iđirota protiv pušenja daje odlične rezultate, što potvrđuju iskustva korisnika, ali i istraživanja.
Kako da pripremite čaj od iđirota protiv pušenja?
Staviti kašičicu osušenog korena iđirota u šolju od 2.5 dl, te preliti sa hladnom vodom i ostaviti da odstoji 8-12 sati, idealno je preko noći. Ujutru procediti čaj, malo ga podgrejati i piti, poželjno neposredno pre i posle obroka.
Nikotinska kriza
Šta je nikotinska kriza? Povlačenje sa nikotina, suptance u duvanu koja izaziva zavisnost, karakteriše se simptomima koji uključuju glavobolju, nervozu, mučninu i želju za više duvana. Nikotin stvara hemijsku zavisnost, tako da telo razvija potrebu za određenim nivoom nikotina u svakom trenutku. Osim ako se nivo ne održava- od pušenja ili duvana za žvakanje – vaše telo će početi da prolazi kroz nikotinsku krizu.
Za duvanske korisnike koji pokušavaju da prestanu, simptomi odvikavanja od nikotina su neprijatni i stresni – ali oni su privremeni. Većina simptoma nikotinske krize dostiže svoj vrhunac 48 sati nakon što ste ostavili cigarete i nestaju u narednih 3 do 4 nedelje. Ali posle toga, možda ćete ipak morati da se nosite sa činjenicom da mnogi ljudi koji pokušavaju da ostave pušenje, počnu da jedu više i dobijaju na težini u ovom procesu.
Šta izaziva nikotinsku krizu?
Simptomi povlačenja sa nikotina su fiziološki odgovor na uklanjanje supstance na koju je telo postalo zavisno – nikotina.
Koji su simptomi nikotinske krize?
Kod aktivnih korisnika duvana, nedostatak nikotina proizvodi širok spektar simptoma nikotinske krize, uključujući i neke ili sve od sledećeg:
- glavobolja
- mučnina
- zatvor ili proliv
- umor , pospanost i nesanica
- razdražljivost
- teškoće koncentrisanja
- anksioznost
- depresivno raspoloženje
- povećana glad i unos kalorija
- povećana želja za slatkišima
- žudnja za duvanom.
Pušenje i zdravlje – o tome koliko pušenje utiče negativno na zdravlje, mogli bismo da pričamo nekoliko dana, ali vi sve to već znate, zar ne?
Centralni nervni sistem
Jedan od sastojaka duvana, nikotin, utiče na promene raspoloženja. Nikotin stigne do mozga za nekoliko sekundi. To je stimulans centralnog nervnog sistema, tako da čini da se osećate energično za neko vreme. Kako efekat jenjava, osećate se umorno i žudite više za cigaretama. Nikotin stvara naviku.
Pušenje povećava rizik od makularne degeneracije, katarakte i slabog vida. On takođe može oslabiti vaše čulo ukusa i mirisa, tako da hrana može postati manje prijatna.
Vaše telo ima hormon stresa koji se zove kortikosteron, koji smanjuje efekte nikotina. Ako ste pod stresom, moraćete da uzmete više nikotina da dobijete isti efekat.
Ako želite ostaviti pušenje znajte da prestanak uzimanja nikotina može ugroziti vaše kognitivno funkcionisanje i učiniti da se osećate uznemireno, iritirano i depresivno. Ostavljanje pušenja može uzrokovati glavobolje i probleme sa spavanjem.
Respiratorni sistem
Kada udišete dim, uzimate materije koje mogu oštetiti pluća. Tokom vremena, pluća gube sposobnost filtriranja štetnih hemikalija. Kašalj ne može da očisti toksine dovoljno, tako da su ovi toksini zarobljeni u plućima. Pušači imaju veći rizik od respiratornih infekcija, prehlada i gripa.
Kod stanja koje se naziva emfizem, vazdušne vrećice (alveole) u plućima su uništene. Kod hroničnog bronhitisa, sluznica bronhija postaje upaljena. Vremenom, pušači imaju povećan rizik od razvijanja ovih oblika hronične opstruktivne plućne bolesti. Dugoročni pušači su takođe pod rizikom od raka pluća.
Ako ostavite pušenje privremeno može doći do zagušenja i respiratornog bola, kako pluća počinju da se čiste.
Deca čiji roditelji puše su sklona kašlju, šištanju i napadima astme – mnogo više nego deca roditelja koji ne puše. Oni takođe imaju tendenciju da imaju više infekcija uha. Deca pušača imaju veće stope upale pluća i bronhitisa.
Kardiovaskularni sistem
Pušenje šteti celom kardiovaskularnom sistemu. Kada nikotin ”udari” u telo, nivo šećera u krvi se znatno povećava. Nakon kratkog vremena, prestajete da budete umorni i žudite više za cigaretama. Nikotin izaziva da se krvni sudovi zategnu, što ograničava protok krvi (bolest perifernih arterija). Pušenje smanjuje dobar nivo holesterola i podiže krvni pritisak, što može dovesti do istezanja arterija i nakupljanja lošeg holesterola (ateroskleroza). Pušenje povećava rizik od formiranja krvnih ugrušaka.
Ugrušci krvi i oslabljeni krvni sudovi u mozgu povećavaju rizik kod pušača od moždanog udara. Pušači koji imaju bajpas operaciju srca su pod povećanim rizikom od rekurentne koronarne bolesti srca. U dugom roku, pušači su pod većim rizikom od raka krvi (leukemija).
Postoji rizik i kod nepušača, takođe. Udisanje duvanskog dima ima neposredan uticaj na kardiovaskularni sistem. Izloženost duvanskom dimu povećava rizik od moždanog udara, infarkta i koronarne bolesti srca.
Koža, kosa i nokti
Neki od očiglednih znakova pušenja uključuju kožu. Supstance u duvanskom dimu zaista promene strukturu vaše kože. Pušenje izaziva promenu boje kože, bore i prerano starenje. Nokti i koža na prstima mogu imati žute mrlje od držanja cigareta. Pušači obično razvijaju žute ili braon fleke na zubima. Kosa zadrži miris duvana dugo nakon što ostavite cigarete.
Probavni sistem
Pušači su u velikom riziku od razvoja oralnih problema. Upotreba duvana može da izazove upalu desni (gingivitisa) ili infekcije (parodontopatija). Ovi problemi mogu da dovedu do propadanja zuba, gubitka zuba i lošeg zadaha.
Pušenje povećava rizik od raka usta, grla, grkljana i jednjaka. Pušači imaju veće stope raka bubrega i raka pankreasa.
Pušenje takođe ima uticaja na insulin, pa je verovatnije da ćete razviti otpornost na insulin. To vas stavlja na povećan rizik od dijabetesa tipa 2. Kada je u pitanju dijabetes, pušači imaju tendenciju da razviju komplikacije brže od nepušača.
Pušenje takođe snižava apetit, tako da se ne mogu dobiti sve hranljive materije potrebne vašem telu. Pokušaj ostavljanja cigareta može da izazove mučninu.
Seksualnost i reproduktivni sistem
Ograničen protok krvi može da utiče na sposobnost muškarca da doživi erekciju. I muškarci i žene koji puše mogu imati teškoću postizanja orgazma i pod većim su rizikom od neplodnosti. Žene koje puše mogu doživeti menopauzu u ranijem dobu nego žene koje ne puše. Pušenje povećava rizik kod žena od raka grlića materice.
Žene pušači doživljavaju više komplikacija u trudnoći, uključujući pobačaj, probleme sa placentom i prevremen porođaj.
Trudnice koje su izložene duvanskom dimu imaju veće šanse da dobiju dete sa niskom porođajnom težinom. Bebe rođene od majki koje puše tokom trudnoće imaju veći rizik od niske porođajne težine, urođenih mana i sindroma iznenadne smrti. Novorođenčad koja udišu duvanski dim trpe veće infekcije uha i napade astme.
Zašto ljudi puše
Većina ljudi počinje da puši kada su u svojim tinejdžerskim godinama i postaju zavisni do trenutka kada dostignu zrelost. Neki pokušavaju da ostave pušenje, ali se vraćaju na cigarete, jer je pušenje, kao što znamo, tako jaka zavisnost. To je navika koja se veoma teško ostavlja. Postoji mnogo različitih razloga zašto ljudi puše.
Zašto ljudi puše?
Tri od glavnih razloga da mladi ljudi puše jesu da žele da izgledaju zrelo, da budu kao i njihovi prijatelji i da eksperimentišu.
Pošto tinejdžeri vide da stariji ljudi oko njih puše, a posebno njihove roditelje i rođake, oni počinju da puše da deluju starije. Ako njihovi prijatelji ili vršnjaci puši, mogu se osetiti pod pritiskom i rade to isto da bi bili prihvaćeni. Poslednji razlog je uzbuđenje eksperimentisanja sa nečim što je zabranjeno. Obično roditelji ne dozvoljavaju mlađim tinejdžerima da puše. Zbog toga, pušenje postaje veoma atraktivno.
Odrasli puše iz drugih razloga. Oni mogu imati puno stresa i pritisaka zbog ekonomskih i ličnih problema. Oni mogu biti nezaposleni ili rade, ali ne zarade dovoljno novca da se brinu o sebi i svojim porodicama. Mogu biti bez krova nad glavom, ili mogu da konzumiraju alkohol ili kokain/heroin. Neki mogu biti u lošim brakovima ili vezama u kojima je fizičko i/ili verbalno zlostavljanje. Svi ovi ljudi mogu pušiti da se osećaju opušteno ili da dobiju energiju dok prolaze kroz težak period.
Bez obzira da li su mladi ili stari, neki ljudi puše da kontrolišu svoju težinu. Pušači, u proseku, teže da imaju 7 kg manje od nepušača. Pušenje smanjuje apetit i smanjuje čulo ukusa i mirisa osobe. To bi mogao biti razlog zašto bivši pušači dobijaju na težini posle ostavljanja cigareta.
Konačno, postoje ljudi koji kažu da jednostavno vole da puše. Pušenje im pruža zadovoljstvo. To samo čini da se osećaju dobro.
Kako ostaviti pušenje u trudnoći
Ostavljanje pušenja nije lako. Ali kada ste trudni, povlačenje sa duvana nikada nije bio važnije! Dobra vest je da ne morate to da uradite sami. Imamo dosta saveta, trikova i sugestija da bi vas motivisali i dali vam snagu da odustanete od cigareta, zbog dobrobiti sebe i svog deteta. Koliko duvan utiče loše, ne samo na vaše zdravlje, nego i na zdravlje vaše nerođene bebe – objasnili smo.
Kako ostaviti pušenje u trudnoći?
Donošenje odluke da treba da prestanete sa pušenjem je prvi veliki korak, pa čestitamo! Sledeće, treba da odredite datum kada ćete zvanično odustati od cigareta, i napravite plan kako ćete stići dotle. Možete pokušati ”na suvo” ili da na druge načine smanjujete cigarete postepeno. Ako ništa od ovoga ne radi za vas, takođe možete pokušati terapije zamene nikotina, kao što su flasteri, pastile ili žvake. Stručnjaci nisu sigurni da su potpuno bezbedni za vas i vašu bebu, ali oni su bezbedniji nego pušenje, svakako!
Ako vaš partner puši, podstičite ga da napusti pušenje, takođe. Vi ćete lakše da odustanete od pušenja ako vaš partner učini isto. Ako ne možete da ga ubedite da napusti, pokušajte da se bar ne puši u kući. Pasivno pušenje je takođe loše za vas i vašu bebu.
Razmislite o planu šta da radite kad osetite glad. Možete uzeti vodu za piće, žvakaće gume ili imati malu zdravu užinu, kao što su voće ili povrće. Ili možete da držite ruke uposlenim sa aktivnostima. Izbegavajte mesta i aktivnosti koje asociraju na pušenje. Ako obično pušite ujutru uz šolju kafe, izbegnite kafu i doručkujte umesto toga. Ako želite da se posegnete za cigaretom nakon obroka, probajte da idete u laganu šetnju, da prekinete ovu naviku. Ključ je da se nađe način da se skrene pažnja, dok žudnja za duvanom ne prođe.
