Kad ne znate šta se dešava sa vama možda je u pitanju prolećni umor.Simptomi koji ukazuju na prolećni umor su malaksalost, pospanost, gubitak koncentracije, razdražljivost, depresivno raspoloženje, glavobolja i brzo zamaranje…
S prvim prolećnim danima, kada najzad otopli, trebalo bi da imamo više energije i da se osećamo bolje i odmornije. Međutim, kod nekih ljudi baš tada počinju da se ispoljavaju tegobe u vidu umora i bezvoljnosti. O čemu je zapravo reč i zbog čega se to dešava? “Reč je o takozvanom prolećnom umoru”stanju kojim se organizam nakon zime prilagođava vremenskim promenama, višoj temperaturi vazduha i dužim danima. Najčešći simptomi prolećnog umora jesu malaksalost, pospanošt, slabija koncentracija, razdražljivost, depresivno raspoloženje, glavobolja i brzo zamaranje.
Manjak vitamina i minerala
Iako ne postoji opšteprihvaćeno objašnjenje za pojavu prolećnog umora, smatra se da je glavni krivac nedostatak vitamina (naročito C i vitamina B-grupe) i minerala, usled jednolične zimske ishrane, koja se uglavnom bazira na mesu i mesnim prerađevinama, a podrazumeva i unošenje nedovoljne količine voća i povrća u organizam. Takođe, tokom zime se konzumira manje tečnosti, pa se telo teže oslobađa štetnih materija, što doprinosi osećaju slabosti i malaksalosti. Fizička neaktivnost takođe je jedan od razloga za pojavu simptoma prolećnog umora, jer je najčešće povezana s povećanjem telesne težine tokom zimskih me-seci, što dodatno opterećuje već ionako oslabljeno telo.
Probleme u vidu prolećnog umora izaziva i čest boravak u zatvorenim prostorijama tokom zime, te slabije izlaganje suncu, pa shodno tome i manjak vitamina D. Tu je i privikavanje organizma na vremenske prilike koje se uveliko razlikuju od onih zimi. Naime, organizam se sporo adaptira na atmosferske promene karakteristične za proleće (duži dani, toplije, promenjivo vreme), a bitnu ulogu ima i niži vazdušni pritisak. Jvlajzad, stres, alkohol i pušenje povećavaju dejstvo slobodnih radikala, čestica koje oštećuju organizam na mikronivou i direktno se suprotstavljaju antioksidansi-ma, naročito najvažnijem od njih – vitaminu C.
Bolest ili nešto drugo?
“Bez obzira na to što skoro svaka druga osoba ima problema s prolećnim umorom, koji bez sumnje remeti svakodnevne aktivnosti, ovo stanje nije definisano kao bolest, pa samim tim ne postoje ni specifični dijagnostički testovi za njegovo otkrivanje”, ističe dr Radić, lako neke bolesti imaju slične simptome, najčešće nema potrebe za laboratorijskim analizama i dijagnostikom ukoliko tegobe ne traju duže od četiri nedelje. U suprotnom, trebalo bi se javiti lekaru kako bi se isključile bolesti koje takođe mogu dovesti do malaksalosti (anemija, hipotireoza, srčana insuficijencija, infekcije…).
Prolećni i hronični umor-dva različita stanja
Prolećni umor podjednako pogađa osobe oba pola i svih starosnih dobi, a tegobe mogu imati i sasvim zdravi ljudi i oni koji pate od nekih bolesti. Tegobe uzrokovane ovim stanjem često podsećaju na depresiju.Tokom zime se smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaduženog za dobro raspoloženje, pa je i to jedan od razloga što se ljudi u proleće osećaju bezvoljno i melanholično. Kod većine osoba s takvim simptomima nije reč o pravoj depresiji, mada neka povezanost na hemijskom nivou ipak postoji.
Mnogi mešaju prolećni i hronični umor, što nikako nije isto.Prolećni umor nastaje posle zime i obično traje nekoliko nedelja, maksimalno do mesec dana, za razliku od hroničnog, koji ne mora biti povezan s godišnjim dobima i traje znatno duže.
Kako ga pobediti?
Prolećni umor spontano nestaje posle nekoliko nedelja, ne zahteva lečenje, ali savetuju se zdrava ishrana, dovoljno tečnosti, fizička aktivnost, redovan san i boravak na svežem vazduhu. To će svakako ublažiti tegobe i skratiti njihovo trajanje.
Kako da pobedite prolećni umor
Teška ishrana tokom zime – Izbegavajte masnu, začinjenu i industrijski prerađenu hranu.
Duži boravak u zatvorenom prostoru i nedovoljna izloženost sunčevim zracima – Što više boravite na svežem vazduhu i dnevnoj svetlosti; redovno upražnjavajte neke telesne aktivnost.
Smanjen unos tečnosti – Pijte najmanje dva litra tečnosti dnevno. Povećanje telesne težine – Hranite se lagano i uravnoteženo, obiljem svežih namirnica (preporučuje se zeleno lisnato povrće, pre svega
spanać, šargarepa, zelena salata, kelj, brokoli…).
Oscilacije temperature i niži pritisak s pojavom toplijih dana – Najbolji način da prevaziđete nepovoljne meteorološke prilike jeste kvalitetan san, koji će vam obezbediti energiju za naredni dan (optimalno vreme za noćni odmor jeste između 22 sata uveče i sedam sati ujutro). Pogubni uticaj stresa na imunološki sistem – Povećajte količine vitamina C, vitamina B-grupe i vitamina D, kao i minerala poput gvožđa. Alkohol i cigarete – Eliminišite ih.
Detoksikacija protiv prolećnog umora
Stručnjaci ističu veliku važnost detoksikacije-čišćenja od štetnih materija koje svakodnevno unosimo u organizam nezdravom ishranom i namirnicama punim aditiva, pesticida, antibiotika, ili preko zagađenog vazduha i vode. U tom smislu, kako navodi dr Radić, ovaj postupak može nam pomoći i u borbi protiv prolećnog umora. Postoje razne metode detoksikacije: upotreba čajeva i zdravih napitaka te suplemenata koji su dostupni u apotekama i prodavnicama zdrave hrane, tretmani u velnes centrima… Prirodni detoks napici obično su najdostupniji i najjeftiniji. Evo nekoliko naših predloga:
NAPITAK OD SVEŽIH KRASTAVACA
– Krastavac je nepravedno zanema ren kao bogat izvor vitamina C vrlo koristan antioksidans. U blenderu izmiksujte svež krastavac, koji ste prethodno oljuštili i izvadili mu semenke, dodajt oljuštenu i očišćenu jabuku solju nemasnog jogurta i nekoliko listova sveže nane.
ZELENI ČAJ – Sadrži visoku koncentraciju flavonoida, moćnih antioksidansa koji zaustavljaju oštećenje ćelija. Dovoljno je popiti šoljicu-dve dnevno.
LIMUN I MED – Limun je prirodni retik, s dragocenim svojstvima. Čisti organizam, štiti ga £ od slobodnih radikala i jača imunološki sistem. S druge strane, med je poznat po hranljivim materijama. Napravite ujutru limunadu s medom i bićete celog dana puni energije.
