Pamćenje i koncentracija urođeni su mentalni procesi, pa kod većine ljudi fukcionišu normalno. Pod koncentracijom podrazumeva se sposobnost čoveka da se fokusira na određeni problem, zadatak, predmet ili pojavu. U zavisnosti od stepe-na posvećivanja ona može biti slaba ili izražena – kada se mentalno čovek potpuno “usmeri” na jedan cilj. Sa druge strane, pamćenje predstavlja sposobnost mozga da čuva i priziva određene podatke. Po trajanju, pamćenje može biti kratkoročno ili dugoročno. Neke stvari mozak “skladišti” kratak vremenski period, dok neki podaci u njemu ostaju veoma dugo, u nekim slučajevima čak i doživotno.
Povremeni problemi u funkcionisanju ova dva mentalna procesa česti su i gotovo da ne postoji čovek koji barem jednom nije imao problema sa koncentracijom, gubljenjem njenog intenziteta ili lošim pamćenjem i brzim zaboravljanjem. Uzročnici ovih problema mogu biti različiti, a u slučaju da potraju duži vremenski period situacija postaje veoma ozbiljna, pa osoba koja pati od njih sa teškoćom obavlja svakodnevne životne poslove. Navedeni problemi mogu da se zakomplikuju, a često i da postanu hronični. Važno je ta-kođe imati u vidu da oni mogu biti izazvani i drugim, teškim oboljenjima, kao stoje, recimo, Alchajmerova bolest. Upravo iz ovog razloga, ljudi koji pate od učestalih ili hroničnih problema sa koncentracijom i pamćenjem trebalo bi da konsultuju specijalistu, kako bi se utvrdili pravi, odnosno eliminisali potencijalno opasni uzroci ove pojave.
Međutim, osim poremećaja koji su izazvani određenim uzrokom, postoje i pojedinci koji su potpuno psihosomatski zdravi, ali čije moždane funkcije koncentracije i pamćenja lošije funkcionišu ili su slabije izražene. I njima, kao i ljudima kod kojih su se problemi javili vremenom, savetuje se da isprobaju određene preparate, kao i da promene životne navike i pređu na odgovarajući režim ishrane. Iako možda deluju kao “sitnice”, ove promene u mnogo navrata pokazale su se veoma uspešnim za jačanje koncentracije i pamćenja.
Kako poboljšati koncentraciju?
Prva na listi opštih saveta, koji se daju svima koji “muku muče” sa slabom koncentracijom i pamćenjem, jeste redovna relaksacija. Naime, relaksacija je važna pre
svega zato što prekomerno izlaganje mentalnom naprezanju, pre ili kasnije, dovodi do preforsiranosti i zamora. Kako bi se funkcije mozga održale na visokom nivou, potrebno je, dakle, biti odmoran. Odmor, međutim, ne podrazumeva samo spavanje, jer, već i kratki periodi opuštanja, slušanja muzike ili kupke sa eteričnim uljima, čine “čuda” u jačanju koncentracije i pamćenja.
Mentalna sloboda druga je na ovoj listi i podrazumeva oslobođenje mozga od nebitnih, “sitnih” briga i problema.
Negativno trojstvo
Za izraženu koncentraciju i dugoročno pamćenje, najvažnije je, međutim, izbegavati žurbu, strah i zabrinutost, koji “nagrizaju” sam osnov funkcije dobrog pamćenja. Takođe, veoma važno jeste boraviti u prijatnom okruženju. Iako je tačno da utreniran mozak može da se koncentriše u gotovo svakom okruženju, kod većine ljudi spoljašnje senzacije ipak negativno utiču na pamćenje ili koncentraciju. Naravno, svaki pojedinac najbolje zna u kakvom okruženju pruža najviše, ali opšta preporuka jeste da se za aktivnosti koje traže mentalni napor izabere mirno mesto, izolovano od telefona, televizora i sličnih naprava koje nesumnjivo odvlače pažnju. Pravljenje dnevnog rasporeda aktivnosti preporučuje se svima koji pate od problema sa koncentracijom i pamćenjem. Možda ovo na prvi pogled ne zvuči ubedljivo, ali istraživanja su pokazala da stvaranje jednog ovakvog rasporeda, osim što štedi vreme i energiju, direktno dovodi do smanjivanja zbunjenosti i konfuzije, a time i postizanje pune koncentracije postaje lakše izvodljivo.
Hrana za bolju koncentraciju
Nutricionisti naglašavaju važnost unosa vitamina iz grupe B, posebno vitamina B1 i B2, neophodnih za održavanje visokog nivoa mentalne spremnosti. Tiamin (vitamin B2) naziva se i “vitamin za nerve” pa, ukoliko ga u organizmu ima manje nego što bi trebalo, dolazi do popuštanja mentalnih sposobnosti. Inače, vitamini iz grupe B mogu da se pronađu u proizvodima od žitarica, posebno pšeničnim mekinjama i klicama, kao i u džigerici, bademima i lešnicima. Za ispravno funkcionisanje mozga, pored magnezijuma (kojeg takođe ima u bademina i kikirikiju), poželjni su i karoten i gvožđe koje sadrže lisnato povrće, šargarepa, soja i crveno meso. U poslednje vreme sve više se istražuje i uticaj koji ishrana bogata cinkom ima na jačanje mentalnih funkcija. Pokazalo se da posle unošenja dovoljne količine cinka rezultati mentalnih aktivnosti “skaču” za 10 ili čak 15 procenata. Ovog elementa posebno mnogo ima u morskim plodovima, kao što su ostrige, račići i riba.
Magnezijum za bolju koncentraciju
Od mnoštva preparata usmerenih na poboljšanje moći koncentracije i pamćenja, magnezijum pokazuje izuzetne rezultate. Ovaj element posebno je dobar za sprečavanje gubitka moći pamćenja kod ljudi u srednjem dobu, a pokazalo se da uspešno reguliše i ključne receptore u mozgu odgovorne za učenje. Sa druge strane, gubitak ili nedostatak magnezijuma direktno dovodi do umanjivanja sposobnosti koncentracije i pamćenja. Održavanje potrebne količine magnezijuma u organizmu doprinosi boljem radu moždanih sinapsi, odnosno veza između moždanih ćelija, lako magnezijum sadrže mnoge namirnice, ljudima koji pate od problema sa koncentracijom i pamćenjem savetuje se svakodnevno konzumiranje preparate sa magnezijumom, pogotovo zato što veliki broj ljudi preko hrane ne unosi dovoljnu količinu ovog oligoelementa. Potrebna dnevna količina magnezijuma iznosi oko 400 mg. Veću količinu ovog elementa najbolje je uneti u jutarnjim satima, kako bi mozak imao vremena da se spremi za dnevna iskušenja.
