Gubitak pamćenja se može sprečiti učenjem novih veđtina,stranih jezika,rešavanjem ukrštenica,pronalaženjem novih interesovanja i mnogim drugim tehnikama…
Za sprečavanje gubitka pamćenja pronađite novi hobi
Savladavanje novih veština, učenje i putovanja znatno štite degradaciju mentalnih sposobnosti. Posećujte nova mesta, makar i u sopstvenom gradu i promenite putanju kojom idete svakog dana na posao, koračajte
suprotnom stranom ulice od one na koju ste već navikli. Promenite stvari koje činite kada ste na odmoru: ukoliko ste do sada obilazi znamenitosti samostalno i na svoju ruku, priključite s grupi sa turističkim vodičem i obrnuto. U restoranima naručujte jela koja nikada niste probali i obavezne lokalne specijalitete. S vremena na vreme promenite raspored nameštaja u stan stvari na radnom stolu i slike na zidu. Kad god imat slobodnog vremena čitajte knjige i časopise koji vas inače ne zanimaju. Upišite se na kurs stranog ili učenja
znakovnog jezika, računara, kuvanja… Svaka nova informacija ili sposobnost povoljno se odražavaju na funkciju mozga.
Vežbajte
Stručnjaci tvrde da samo desetak minuta vežbanja dnevno može poboljšati koncentraciju i budnost, povećati osećaj blagostanja i pomoći da se bolje usredsredimo na ono što radimo. Vežbanje podstiče proizvodnju dopamina i serotonina, hormona koji poboljšavaju raspoloženje, sprečavaju depresiju i stimulišu rad nervnog sistema. Inače, ruski naučnici dokazali su da jednostavne aerobne vežbe pozitivno deluju na funkcije mozga starijih osoba i sprečavaju gubitak pamćenja. Redovno vežbanje dovodi do povećanja jednog od ključnih delova mozga – hipokampusa koji je odgovoran za formiranje dugoročnog pamćenja, a tokom starenja se smanjuje za oko dva odsto godišnje. To dovodi do smanjenja broja veza među nervnim ćelijama u tom delu mozga, slabljenja intenziteta njihovog uzajamnog delovanja i pogoršanja memorije. Da bi se postigli najbolji rezultati, treba vežbati u prošeku 45 minuta, pet dana u nedelji, a to mogu biti aerobik, plivanje, trčanje, brzo hodanje, vožnja bicikla, ukratko, sve one aktivnosti koje ubrzavaju puls i disanje. Veoma su korisne i vežbe disanja koje smiruju napetost i anksioznost, naročito ako se kombinuju sa jogom. Time se povećava sposobnost pamćenja, snižava krvni pritisak, poboljšava cirkulacija i ublažavaju štetne posledice stresa.
Preterano konzumiranje alkohola i nikotina, kao i uzimanje narkotika, uzrokuje promene u nekoliko oblasti mozga koje upravljaju pamćenjem, rasuđivanjem, koordinacijom i čulima. To dugoročno može izazvati odumiranje moždanih ćelija, a samim tim i slabljenje memorije, nesanicu i psihičke tegobe.
Pravilna ishrana ima veliki uticaj na zdravlje nervnog sistema, a nutricionisti pre svega savetuju konzumiranje borovnica i ribizli jer sadrže veoma važne fitonutrijente koji poboljšavaju pamćenje i smanjuju efekte hroničnih degenerativnih procesa poput Alchajmerove bolesti ili demencije. Sledeće na listi idealnih namirnica za mozak jesu integralne žitarice, bogate vitaminima B grupe koji su veoma važni za funkcionisanje
nervnog sistema. Nikako ne treba zaboraviti ni ribu, naročito sardinu, haringu i losos koje obiluju omega-3 masnim kiselinama neophodnim za odvijanje svih moždanih aktivnosti. Jezgrasti plodovi i semenke kao što su badem, orah, lešnik, brazilski orah, kikiriki, suncokret, susam i lan bogati su vitaminom E koji takođe pozitivno utiče na intelektualne sposobnosti i čuva mentalno zdravlje. Pored toga, na jelovniku što češće treba da se nađu kelj, spanać, peršun i brokoli koji obiluju vitaminom K čije delovanje pojačava moždane funkcije i popravlja pamćenje jer čuva ćelije od oksidacije. Nar, limun, grejpfrut i pomorandža sadrže veoma važne antioksidanse koji štite nervne ćelije od štetnog dejstva slobodnih radikala.
PIJTE GINKO
Brojna istraživanja pokazala su da ginko biloba poboljšava memoriju i rešava problem slabe cirkulacije tako što povećava protok krvi kroz mozak, proširuje krvne sudove i razređuje krv. Pored toga, ova biljka sadrži moćne antioksidanse flavonoide i terpenoide koji sprečavaju oštećenja krvnih sudova usled dejstva slobodnih radikala, čiji broj povećavaju stres, pušenje, zagađenje vazduha, radijacija i ultravioletno zračenje. Preparati na bazi ginka naročito se preporučuju u slučaju demencije i Alchajmerove bolesti jer poboljšavaju sposobnost pamćenja i učenja. Takođe, sprečavaju i koagulaciju krvi i stvaranje ugrušaka koji mogu dovesti do infarkta i sloga. Da bi se ispoljilo njegovo dejstvo, ekstrakt ginka treba uzimati u periodu od dve do tri nedelje.
KAKAO ZA VITALNOST MOZGA
Najnovije istraživanje Harvardske medicinske škole pokazalo je da svakodnevno ispijanje kakaoa može sprečiti gubitak pamćenja i održati vitalnost mozga. Studija u kojoj je učestvovalo 60 osoba starosti do 73 godina potvrdila je da redovno ispijanje dve šoljice ovog napitka poboljšava protok krvi kroz mozak kod ljudi koji imaju blaže simptome demencije. Ultrazvuk je pokazao da se kod 88% ispitanika poboljšao dotok krvi u mozak, te su, shodno tome, imali bolje rezultate na kognitivnim i memorijskim testovima sprovedenim na kraju istraživanja.
