Pupoljci cveta kapra koriste se od antičkih vremena kao začin, lek i afrodizijak, a novija istraživanja su pokazala da sadrže supstance koje sprečajavu stvaranje i razvoj j kancerogenih ćelija i štite DNK od oštećenja.
Kapar (Capparis spinosa) je samonikla biljka ali se uspešno gaji u Francuskoj, Španiji, Italiji, Alžiru, Iranu, Grčkoj i na Kipru. Pretpostavlja se da potiče iz južne Evrope i zapadne i centralne Azije. Kapar (odnosno pupoljci cveta ove biljke) koristi se od antičkih vremena kao začin, lek i afrodizijak. Kada se uberu, pupoljci se ne suše, već se stavljaju u ulje, sirće ili presolac, a ređe se čuvaju pomešani sa morskom solju (tada moraju da se operu pre upotrebe). Smatra se da manji pupoljci (oko 1 cm u prečniku) imaju više hranljivih sastojaka.
Upotrebljavaju se i kiselkastoslani listovi kapara, kao i plodovi.
Kapar je bogat izvor antioksida-nata. Kako istraživanja pokazuju, čak i u malim količinama (kao začin) blagotvorno deluje na zdravlje.
Sveži pupoljci imaju 115-170 mg vitamina C,a plodovima, sadrže oko 130 mg ovog vitamina.
Istraživanje italijanskih stručnjaka je pokazalo da kapar sprečava oksidaciju masti iz mesa tokom kuvanja i varenja. Osim toga sastojci kapra pomažu da se u organizmu obnovi moćan antioksidans, vitamin E. Oba ova otkrića ukazuju da kapar smanjuje rizik od srčanih bolesti.
Kapar sadrži izotiocijanate (iste antikancerogene sastojke koje > sadrže krstašice medu kojima je i brokoli). A, ove supstance sprečajavu stvaranje i razvoj kancerogenih ćelija i štite DNK od oštećenja.
SAVETI PLUS
– Kapar ima opor, pikantan, aromatičan, kiselkast ukus.
– Stavlja u sosove od paradajza i vina, a dobro se slaže sa živinskim mesom i ribom, limunom, paradajzom, belim vinom i crnim maslinama.
– Slaže se i sa drugim mediteranskim začinima – bosiljkom, origanom, belim lukom, estragonom.
– Koristi se i u kuhinjama ccntralnoevropskih i severnoevropskih naroda uglavnom u ribljim salatama, mlevenom mesu i pikantnim salatama od povrća.
– Kapar brzo gubi aromu na visokim temperaturama tako da bi trebalo da se doda na kraju kuvanja.
Kaponata
– 1 kg patlidžana
– 2 glavice crnog luka
– 5,00 g pelat paradajza
– 500 g stabljika celera
– 200 g crnih maslina
– 3 kašičice kapara
– 50 g smeđeg šećera
– 3 kašike sirćeta
– sveži ili sušeni bosiljak
– suva ljuta papričica
– maslinovo ulje, so
Patlidžane isecite na kockice,posolite i ostavite da odstoje pola sata. Na malo ulja i vode propržite seckan crni luk da omekša, dodajte pelat paradajza i dinstajte dok se ne zgusne. Patlidžane isperite toplom vodom, osušite, sa nasec-kanim stabljikama celera propržite u posebnoj posudi i umešajte u paradajz sos. Dodajte naseckane masline, oprane i ocedene kapre, sirće i seckanu ljutu papričicu, pospite šećerom, posolite, promešajte i dinstajte desetak minuta na laganoj vatri. Na kraju umešajte bosiljak.
