Da li znate da postoji namirnica koja za 25 pocenata ima više kalorija od mesa, nema masti, a to znači ni holesterol, “rudnik” je kalcijuma, magnezijuma, fosfora, hlora, kalijuma, natrijuma.., kao i enzima koji blagotvorno deluju na zdravlje. Reč je o klicama koje, u odnosu na hranljive vrednosti semena, sadrže za 27 procenata više vitamina C, za 50 odsto više vitamina B kompleksa i dvostruko više vitamina E! Osim toga u procesu klijanja škrob se pretvara u jednostvne šećere tako da se klice lako vare, neke sintetišu aminokiselinu kanavanin koja je antikancerogena, sadrže saponine, koji obaraju povišene vrednosti holesterola i jačaju imunitet, obiluju i fitoestrogenom koji ublažava tegobe u menopauzi…
Kako uzgajati klice
Bez mnogo muke ovu izuzetnu namirnicu možete da “proizvedete” u kućnoj radinosti. Potrebni su vam, osim strpljenja, seme biljke, staklena tegla sa širim otvorom, veća gaza i gumica za teglu!
Sipajte mlaku vodu u teglu, dodajte prethodno probrane semenke (odbacite oštećene, one koje su napale gljivice…), a količinu vidite u tabeli. Otvor prekrijte gazom, pričvrstite gumicom i stavite na mračno mesto. Obratite pažnju na vreme potapanja (vidi tabelu). Posle toga procedite, ali vodu ne bacajte jer možete da je koristite za piće ili pripremanje drugih jela s obzirom na to da je bogata minerima i vitaminima.
Semenke istresite na plitak tanjir, ravnomerno ih rasporedite, dva do tri puta dnevno poprskajte vodom i pokrijte vlažnom krpom i stavite na mesto sa dovoljno svedosti i toplote (ali ne na sunce!). Važno je da seme bude stalno vlažno, ali ne mokro, da ne istruli. Pogledajte u tabeli koliko traje klijanje, pa poslednjeg dana iznesite na sunce da pozeleni i obogati se hlorofilom. Pre nego klice koristite za jelo neophodno je da ih dobro isperete pod vodom da se ispere sluz. Najbolje je da ih odmah upotrebite, ali ako niste u prilici, možete dva do tri dara da ih čuvate u frižideru.
Klice možete da koristite kao dodatke salatama, da ih pomešate sa jogurtom ili muslijem za doručak, dodate šupama, čorbama, sosovima.
Morske alge
Kao i klice i morske alge se retko nalaze na našim trpezama. Bez ikakvog razloga! U prilog tome mogu da posluže i podaci da alge sadrže 77 minerala, dok je organizmu da uspešno funkcioniše neophodno 56, da pospešuju razmenu i iskorišćavanje hranljivih materija iz drugih namirnica, da vežu otrove i teške metale i izbacuju ih, ali i da su hranljive materije u algama u želatinastoj masi i zbog toga se lako iskorišćavaju. A, kao evidentni primeri za to da morske alge delotvorne za zdravlje i vitalnost često se navode žitelji Japana koji se svrstavaju u najdugovečnije na planeti. Na to, istraživanja su potvrdila, utiče činjenica da su stanovnicima “zemlje
izlazećeg sunca” alge gotovo svakodnevno na tanjim.
Ove biljke obiluju ugljenim hidratima, belančevinama i mineralima. Osim vitaminima B, C, E, sadrže i betakarotin i riboflavin. Al-gininska kiselina pospešuje razmenu materija, pantotenska i fluor jačaju vezivno tkivo, metionin i histidin sprečavaju upale, glutaminska kiselina poboljšava mentalne i sposobno-sti nervnog sistema, obezbeduje energiju…
Jela od algi obiluju jodom, neophodnim za rad štitaste žlezde koja reguliše metabolizam, ubrzava ćelijske reakcije, pospešuje iskorišćavanje kiseonika, utiče na sintezu belančevina… Kalcijum iz algi pospešuje izgradnju kostiju i zuba, obezbeđuje pravilan rad srca i funkcionisanje nervnog sistema, dok gvožde u obliku hemoglobina prenosi kiseonik do svih ćelija. Magnezijum, kojim alge takode obiliju, podstiče aktivnost enzima neophodnih za rad srca, kalijum prirodno reguliše krvni pritisak, natrijum (u optimalnom odnosu sa kalijumom) obezbeduje ravnotežu telesnih tečnosti. Hrom, “uz pomoć insulina, reguliše nivo šećera u krvi, bakar štiti nervne ćelije, obezbeduje arterijama elastičnost, a cink i selen, kao provereni antioksidansi, uništavaju slobodne radikale.Osim toga alge sadrže belančevine u kojima su aminokiseline dobro izbalansirane, masnoća ima “u tragovima”, preporučuju se onima koji imaju probleme sa težinom a u isto vreme pospešuju sagorevanje kalorija iz drugih namirnica. Mali je sadržaj i omega-3 i omega-6 polinezasićenih masnih kiselina, ali s obzirom na to da obiluju mineralima, vitaminima i elemenata u tragovima, alge pomažu da se one iz drugih namirnica iskoriste na najbolji način.
VRSTE ALGI VRSTE ALGI \
Najpoznatije vrste algi su:
Arame, smeđe boje i slatkastog ukusa, prodaje se osušena, pa bi pre nego se upotrebi trebalo da se ispere i potopi, a termički se obraduje 30-40 minuta. Uglavnom se dinsta sa korenastim povrćem. Kombu, tamnozelene je boje širokih listova. Pre upotrebe trebalo bi da se ispere u 2-3 vode iH potopi 3-5 minuta, a kuva se oko 40 minuta. Koristi se u čorbama, kao posebno jelo i sprema sa drugim povrćem.
Nori, sitna crvena alga koja se suši i prave se tanki listovi tam-noljubičaste ili crne boje. Koristi se za lena. Pre upotrebe bi trebalo da se ispere u 2-3 vode ili potopi 3-5 minuta, a kuva se 5-10 minuta.
Hidžiki, tamnobraon je boje i izgleda kao mali rezanci. Pre korišćenja trebalo bi da se ispere 2-3 puta ili potopi 15 minuta u vodi, a kuva se 30-45 minuta. Sprema se kao samostalnno jelo ili sa drugim povrćem u šupama i salatama.
garniranje, spravljanje tradicionalnog jela suši, testa, pirinčanih kuglica, a izmrvljena se dodaje u supe i salate.
Vakame, u svežem stanju sivosmeda, a kuvanjem postaje ze-
