So je svakako najvažniji i najzastupljeniji začin u svakoj kuhinji. Bez nje bi većina jela bila potpuno bezukusna. Postoji više vrsta soli, a kod nas se najčešće koristi obična kuhinjska (ujedno i najnezdravija). Ovaj začin od vitalnog značaja: učestvuje u regulaciji vode u telu, balansira pH vrednost organizma, reguliše metaboličke procese i nivo šećera u krvi, usporava starenje organizma, podstiče apsorpciju hranljivih materija, sprečava grčenje mišića, jača kosti…
Kuvari so prvenstveno biraju na osnovu ukusa, teksture i boje. Veličina zrna takode utiče na to kako će jezik doživeti ono što jedemo. Krupnija so ima jači ukus i duže ostaje na jeziku.
Šta je zapravo so
So je kristalni mineral koji čine dva elementa natrijum (Na) i hlor (Cl), a oba su esencijalna za život svih živih bića, pa time i ljudi. Ovi elementi imaju veoma važne funkcije u organizmu – između ostalog, pomažu mozgu i nervima da šalju električne impulse. Veći deo soli dobija se iz rudnika soli ili isparavanjem morske ili druge vode bogate mineralima. Osim što poboljšava ukus hrane, ovaj začin koristi se i kao konzervans, jer bakterije teško opstaju u slanoj sredini. U principu, so se doživljava kao nezdrava (u većim količinama) jer vezuje vodu u krvotoku i podiže krvni pritisak. Najveći problem predstavljaju industrijski prerađene namirnice, koje sadrže previše ovog začina. Osobe koje konzumiraju pretežno svežu hranu, ili same pripremaju sve namirnice, ne moraju brinuti kad je o ovom začinu reč.
U čemu je problem s kuhinjskom solju
Većina ljudi koristi običnu, tj. kuhinjsku so, koja je prošla kroz složen proces industrijske prerade. Mlevena je veoma sitno, a pored nečistoća, uklonjeni su joj i minerali koje sadrži u tragovima. Inače, reč je o morskoj soli, koja je nastala pre nekoliko miliona godina usled sušenja velikih okeana.Najčešće prolazi nekoliko faza industrijske prerade, te sadrži brojne aditive, koji uglavnom sprečavaju da se so zgrudva, tj. okameni.Često sadrži aluminijum, koji je povezan s raznim zdravstvenim poremećajima. Kuhinjska so pretežno se sastoji od čistog natrijum-hlorida (97 odsto i više). Veoma često joj se dodaje jod kako bi se nadoknadio manjak ovog važnog minerala, koji je bio, a i dalje je jedan od vodećih uzroka hipotireoze, mentalnih poremećaja i brojnih drugih zdravstvenih problema. Zbog toga, ako odlučite da iz ishrane izbacite jodiranu so, obavezno povećajte unos namirnica koje sadrže veće količine ovog minerala, poput ribe, morskih plodova, mlečnih proizvoda, jaja i algi. Nedostatak joda može se nadoknaditi i pomoću suplemenata, ali njih ne treba uzimati na svoju ruku, tj. bez prethodne konsultacije s lekarom.
VRSTE SOLI
Morska
Morska so nastaje isparavanjem morske vode. Kao i stonu so, uglavnom je čini natrijum-hlorid. Ipak, u zavisnosti od toga gde se sakuplja i kako se prerađuje, obično sadrži malo minerala poput kalijuma, gvožđa i cinka.Što je morska so tamnija, sadrži više “nečistoća” i nutrijenata. Ipak, zapamtite – zbog zagađenosti okeana, morska so može sadržati i tragove teških metala, recimo, olova. Obično je krupnija od stone soli, zbog čega hrana može imati drugačiji, intenzivniji ukus ako je njome posolite nakon kuvanja. Tragovi minerala i nečistoća u morskoj soli takođe mogu uticati na ukus, ali to zavisi od proizvođača.
Himalajska so
Reč je o verovatno najpopularnijoj vrsti soli, a mnogi stručnjaci tvrde i da je najčistija. Himalajska so
skuplja se u Pakistanu, a vadi se iz rudnika soli Kevra, drugog po veličini u svetu. Poreklom je iz pramora, nezagađenog ekosistema starog više od 250 miliona godina.Sadrži 84 minerala i elementa u jednakoj razmeri u kojoj ih ima i u našem organizmu. Najbolji komadi melju se ručno kako bi se sačuvale sve njihove nutritivne vrednosti. U suštini, himalajska so najsličnija je morskoj, ali je, za razliku od nje, potpuno nezagađena, budući da se vadi iz planine u kojoj je nastala davno pre civilizacije. Prilikom tektonskog formiranja Himalajskog lanca, so je dospela ispod površine zemlje i taložila se na dubini od 400 do 600 metara. Često sadrži tragove oksida gvožđa, koji joj daje ružičastu boju, kao i malu količinu kalcijuma, kalijuma i magnezijuma. Takode, sadrži manje natrijuma od obične soli.
Košer so
Ova vrsta soli prvobitno je korišćena u religijske svrhe. Jevrejski zakoni propisivali su da se pre jela iz mesa mora iscediti sva krv, a za to je korišćena upravo košer so. Ono što je razlikuje od obične soli jeste struktura zrna. Košer so mnogo je krupnija, pa ako se njome pospe jelo, daće mu drugačiji, intenzivniji ukus, ali ako se otopi u hrani, nema nikakve razlike u poređenju s kuhinjskom. Obično sadrži manje aditiva i joda.
Keltska so
Ima sivkastu boju i takođe sadrži malo vode, zbog čega je dosta vlažna, a skuplja se u Francuskoj. Ime je dobila po starom keltskom načinu sakupljanja i skladištenja soli. Keltska so sadrži tragove minerala i manje natrijuma od kuhinjske. Smatra se da uspostavlja pH balans u organizmu, jača imunitet i moždane funkcije, reguliše krvni pritisak i srčani ritam, ublažava nesanicu i nadoknađuje izgubljene elektrolite.
Crna so
Crna so potiče iz vulkanskih područja Pakistana i Indije. Ona, u stvari, nije crna, nego ima ljubičastu boju i karakterističan miris sumpora, sličan mirisu kuvanih jaja, a naročito je popularna u ajurvedi (tradicionalnoj indijskoj medicini). Posebno je zanimljiva među veganima i vegetarijancima (često se koristi kao dodatak jelima od tofua). Smatra se da crna so poboljšava varenje, otklanja nadutost, sprečava zatvor, ublažava gastritis i podmladuje organizam.
KOLIKO NAM JE SOLI POTREBNO ?
Korišćenjem industrijski prerađenih namirnica, koje se danas konzumiraju u preteranim količinama, većina ljudi unosi mnogo više soli nego što im je zaista potrebno. Posledica je pogoršavanje zdravstvenog stanja, a najviše “trpe” bubrezi i kardiovaskularni sistem. U skladu s uzrastom, stručnjaci preporučuju sledeće količine soli:
0 do 12 meseci – manje od 1 g dnevno
- 1 do 3 godine – 2 g dnevno
- 4 do 6 godina – 3 g dnevno
- 7 do 10 godina – 5 g dnevno
- 11 i više – 6 g dnevno (oko jedne kašičice dnevno)
