Krastavac (Cucumis sativus) potiče iz Azije i spada u familiju Cucurbitaceae, u koju pripadaju još i dinja, lubenica, tikva i bundeva. Niskokaloričan, lako svarljiv, bogat vodom vitaminima B i C i kalijumom, krastavac je idealna letnja namirnica i neizostavni sastojak dijeta.
KRASTAVAC SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO
– Od svih povrtarskih kultura, krastavac ima najmanju energetsku vrednost (100 g krastavca sadrži samo 58 kj ili 14 kcal), uslovljenu malim sadržajem belančevina (0,6 odsto), ugljenih hidrata (3,2), masti (0,1) i velikim procentom vode (95,7).
– Sto se minerala tiče, krastavac je naročito bogat kalijumom (160 mg na 100 g). Sadrži i fosfor (21 mg), kalcijum (14 mg) a u majoj meri i gvožde (0,22 mg), cink (0,17 mg), mangan, bakar i selen.
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C (11 mg na 100 g),a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto beta-karotina.
– Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daju krastavcu izuzetno diuretično svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, ne srne da se soli. Krastavac, podstiče rad bubrega, žuči i debelog creva, stimuliše izbacivanje toksina i na taj način štiti organizam od kancerogenih oboljenja. Preporučje se pri otežanom mokrenju, bolestima srca i protiv reume.
– Koristi se i za ublažavanje oticanja ruku i nogu.
– Ima PH vrednost prilagođenu koži, pa se često koristi za ulepšavanje i osveženje lica, a veliku primenu ima i u kozmetičkoj industriji.
– Posebno se preporučuje u dijetalnoj ishrani i anticelulit dijetama.
– Pošto snižava šećer u krvi, preporučuje se i dijabetičarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju.
– Ima blagotvorno dejstvo u slučaju upala kože, svraba, ujeda insekata, kožnog osipa, čireva i spoljnih hemoroida. Ekstrakti krastavca koriste se u preparatima za podmladivanje kože. Umirujuće dejstvo krastavca pripisuje se kafeinskoj kiselini i vitaminu Č koji sprečavaju zadržavanje vode i stvaraju specifičan osećaj hladnoće.
– Sok od krastavca blagotvorno deluje na zube i desni, sprečava upale i krvarenje.
– Kora krastavca smiruje iritiranu kožu nakon pranja sudova i upotrebe jakih deterženata.
Mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, ali nije tako. Nedozreli krastavci se teže vare, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima. Otuda i mišljenje daje krastavac u principu škodljiv. Međutim, on je najbolji za jelo u stadijumu kad zelena boja kore počne da prelazi u bledožutu.
Salata od krastavca
– veći krastavac,
– 80 g sira,
– 5 dl jogurta,
– 2 čena belog luka,
– limun,
– celer, peršun
Krastavac iseći na tanke kolutove, posoliti i ostaviti da stoji. Ispasirati sir (homoljski ili fetuj i izmešati sa belim lukom, celerom i peršunom. U masu dodati jogurt, sok od limuna i malo vode. Posoliti, pobiberiti i staviti u frižider.
Pred služenje dodati kolutove krastavaca.
Čaj za bubrege i mokraćne organe
Iz zrelih krastavaca izvaditi semenke, oprati ih i dobro osušiti. Čaj se priprema tako što se u 2 dl vode kuva kafena kašika semenki,oko 10 minuta. Čaj se pije na prazan stomak.
Protiv zapaljenja kože
Sokom svežeg krastavca natapati zapaljeno mesto nekoliko puta dnevno, bar deset dana.
Losion za suvu kožu
Oljuštite i izrendajte svezi krastavac, a zatim ga pritisnite kroz cediljku i procedite kroz gazu. Dobijeni sok pomešajte sa 60 ml soka šargarepe i 30 ml ulja badema. Pre svake primene dobro promešajte, pa nanesite vatom na očišćenu kožu.
Maska za osveženje lica
Krastavac se oljušti u duguljaste kaiševe, sa korom, i stavlja na prethodno očišćeno lice. Najbolje je da se kaiševi rukom dobro pritisnu uz lice, ili da se lice prekrije peškirom. Ostaviti da deluje najmanje 20 do 30 minuta. Ne ispirati.
