Krompir se sastoji od belančevina, masti i ugljenih hidrata, pre svega skroba. Od mineralnih materija najviše ima kalcijuma, mangana, fosfora, gvožđa, bakra, cinka i molibdena. Od vitamina, najbogatiji je vitaminom C, a zatim vitaminima B1 i B2.
Najveći deo dragocenih sastojaka nalazi se odmah ispod ljuske, pa krompir treba tanko ljuštiti, da ne bi izgubio previše vitamina, i rezati neposredno pre termičke obrade.
Fenolski sastojak u sir-vom krompiru – hlorogen, predstavlja podlogu enzimima koji dovode do oksidacije. Upravo 
zbog njega tamni oljušteni sirovi krompir. Osim toga, hlorogen predstavlja i važan zaštitni sastojak, neophodan u stvaranju otpornosti krompira na gljivične infekcije. Krompir ima izrazito alkalnu reakciju, zbog čega je veoma pogodna namirnica u dijetoterapiji stanja koja su praćena smanjenjem alkalne rezerve, kao i kada je potrebno povećati izlučivanje mokraće.
Krompir je najvažnije povrće koje se koristi tokom cele godine, i na mnogo načina: može se kuvati, peći, pržiti… Smatra se zdravom hranom ako se kuva ili peče, dok prženi krompir sadrži puno masti, pa se zato ne preporučuje česta upotreba prženog krompira i čipsa. Pečeni i kuvani krompir su manje kalorični i ne goje.
U zavisnosti od sorte krtole mogu biti različite i po veličini i po obliku Boja pokožice može biti ljubičasta, ružičasta ili žućkasta, a meso je belo, ružičasto ili žućkasto. Krompir s većim sadržajem belančevina ima
Kuvani ili pečeni krompir sa ljuskom ima i neka zaštitna i lekovita svojstva, a to su laka svarljivost, jačanje organizma vitaminima, bolje varenje, protiv čira na želucu, protiv opstipacije (zatvora), reume, artritisa, snižava visok krvni pritisak… Krompir pripremljen sa ljuskom, sadrži mnogo polifenola, koji štite od mutacija ćelija, koje vode ka pojavi kancera. Ljuska krompira sadrži i neke specifične sastojke koji neutrališu slobodne radikale koji oštećuju ćelije i izazivaju brojne zdravstvene poremećaje.
Krompir je dobra hrana i za decu. Zdrav, dobro opran krompir ispeče se u rerni zajedno sa ljuskom. Zatim se oljušti, izgnječi i posoli količina od 30 do 50 g. Doda se i na vrh noža maslaca. Davati detetu u drugoj polovini prve godine života. Detetu od 2. do 4. godine može se pripremiti dnevno 70 do 80 g, a od 4-10. godina može se dati od 100 do 150g.
Osim toga sadrži fosfor, element koji sprečava karijes. Zato treba što je moguće češće jesti krompir sa ljuskom.
Krompir veoma brzo pove-ava nivo šećera u krvi, što može štetiti dijabetičarima. Pržen krompir je teže svarljiv, pa je zabranjen osobama sa problematičnim stomakom i lošim varenjem, kod oboljenja žuči i jetre i kod dijete za mršavljenje.
Pečeni krompir kada se jede sa ljuskom obezbeđuje ne samo dosta skroba, vitamina i minerala, već i biljnih vlakana. Dok se u drugim vrstama povrća vitamin C kuvanjem dobrim delom uništava, u krompiru se potpuno gubi tek ako se kuva oljušten i usitnjen. Kuvan sa ljuskom, krompir će sačuvati trećinu količine vitamina C, a pečen sa korom u celosti.
Energetska i hranljiva vrednost krompira (u 100 g jestivog dela)
voda 77,2 g
energet. vred. 85,3 kalorije
belanč. 1,9 g
masti 0,1g
uglj. hidrati 19,2
natrijum 4,5 mg
kalijum 534,3 mg
kalcijum 8,5 mg
magnezijum 23,7 mg
fosfor 50,6 mg
gvožđe 0,6 mg
cink 0,4 mg
bakar 0,2 mg
provitamin A 1,3 mg
B1 0,1 mg
B2 0,035 mg
B6 0,255 mg
C 9,8 mg
E 0,1 mg
U krompiru se nalazi i alkaloid solanin(nervni otrov), pretežno u perifernim slojevima. Ljušćenjem se uklanja 1/3 ukupne količine solanina. Više solanina ima u zelenom i nezrelom krompiru. Količina solanina posebno se povećava za vreme klijanja krompira.Zato proklijali krompir nije preporučljiv za ishranu.Trebalo bi naglasiti, da i proklijali krompir, sa koga su skinute klice, takođe sadržiotrovni solanin. Ovaj otrov ostaje u jelu i posle kuvanja i može da izazovetrovanje.
Pri kupovini treba izbegavati krompir sa brazgotinama, flekama i nagnječenjima, što može da bude znak da je unutra kvaran. Smežurane krtole imaju manju hranljivu vrednost. Kvalitet krompira možete utvrditi na jednostavan način: pri pritisku, iz krompira dobrog kvaliteta ne sme da izlazi tečnost. Zatim, krtolu krompira prepolovite i trljajte jednu polovinu o drugu. Ako je krom-pir dobrog kvaliteta, polutke će se lepiti, a na ivicama će se stvarati pena.
