Zaboravite na prženi i pečeni krompir ili pire od njega, najbolji je kad se samo skuva. Za krompir kažu da je sirotinjska hrana. Naime, uzgaja se lako i jeftino, pa mu je i cena prihvatljiva, a uspeva čak i u lošim klimatskim uslovima. Bio je veoma zastupljen u jelovnicima naših baka i deka na selu, za vreme rata, u periodu posta. I oni su bili prilično zdravi. Međutim, danas se ovom povrću pripisuju neka negativna svojstva, poput onog da goji, na primer, ili da je previše tretiran otrovima. Da li je krompir dobar za zdravlje ili nije?
Dobre strane
Krompir obiluje fitonutrijentima, organskim komponentama biljaka za koje se smatra da doprinose boljem zdravlju. Dobar je izvor vitamina C i B6, mangana, fosfora, kalijuma, niacina i pantotenske kiseline. Vitamin C se u ovom povrću ponaša kao antioksidans i pomaže u sprečavanju različitih oboljenja od skorbuta do obične prehlade. Iz nekoliko razloga krompir može uticati na snižavanje krvnog pritiska. Kalijum, recimo, snižava pritisak delujući kao vazodilatator (širi krvne sudove), a naučnici su otkrili da ovo povrće sadrži i kukoamine, koji takođe utiču na smanjenje pritiska.
Vlakna iz krompira pružaju nam osećaj sitosti, regulišu probavu i snižavaju nivo holesterola tako što se vezuju za njega, pa ga mi onda izbacujemo zajedno s ostalim otpadnim materijama. Takođe, hladan kuvani krompir pun je otpornog skroba, koji pomaže u gubljenju kilograma. Vitamin B6 učestvuje u stvaranju serotonina (hormon sreće i zadovoljstva), kao i neurotransmitera dopamina i norepinefrina, što znači da konzumiranje krompira pomaže u slučaju depresije, stresa, pa čak i poremećaja pažnje s hiperaktivnošću.
Istraživači su u krompiru otkrili 60 različitih vitamina i fitohemikalija, među njima flavonoide (kojima se pripisuje da doprinose zdravlju srca i štite od raka pluća i prostate), uključujući i kvercetin, koji poboljšava imunitet. Dalje, vitamin B6, vitamin C, kalijum, magnezijum, cink i fosfor čine da koža ostane glatka kao pire od krompira.
Krompir doprinosi i ravnoteži elektrolita. Naime, natrijum i kahijum, kojih ima u njegovoj ljusci, dva su elektrolita koje sportisti gube znojenjem, a elektroliti su važni za optimalno funkcionisanje, budući da njihovo pomanjkanje može uzrokovati grčeve.
A koje su mane
Istraživanja pokazuju da visok glikemijski indeks u krompiru vodi ka gojaznosti, dijabetesu i srčanim oboljenjima. Međutim, njegovim kombinovanjem s proteinima iz nemasnog mesa (riba) i zdravim mastima (maslinovo ulje) možemo smanjiti taj rizik.
Da li krompir goji ?
I dok je bareni krompir zdrav, pomfrit i čips nisu. Imaju mnogo kalorija i dovode se u vezu s porastom težine. U jednoj studiji čak je otkriveno da čips doprinosi gojenju više nego bilo koja druga hrana. A pečeni ili prženi krompir mogu sadržati i akrilamide, supstance koje uzrokuju rak. Ugljene hidrate iz krompira organizam vari brzo, a oni imaju visok glikemijski indeks. Zbog toga najpre uzrokuju nagli rast šećera u krvi i insulina a onda i njihov pad. Posledica toga je da ljudi osećaju glad ubrzo nakon jela, što se može završiti prejedanjem i na kraju porastom težine pa se može reći da krompir goji ako je pripremljen na ovaj način.
Da li ste znali?
– Krompir se tradicionalno koristio za pravljenje votke, iako se ona danas uglavnom proizvodi fermentacijom žitarica kao što su kukuruz, pšenica ili raž.
– Budući da se ne pominje u Bibliji, mnogi ljudi su na krompir gledali sa sumnjom. Godinama su smatrali da konzumiranje ovog povrća izaziva gubu.
– Marija Antoaneta uvela je krompir u modu paradirajući francuskim selima s cvetom ove biljke u kosi.
– Krompir je prvo povrće koje se uzgajalo u svemiru. Oktobra 1995. godine NASA i Univerzitet u Viskonsinu smislili su tehnologiju za to s ciljem da on bude hrana za astronaute na dugim svemirskim putovanjima.
