Od deset osoba koje pate od anoreksije ili bulimije, skoro devet osoba su žene. To je pretežno ženski problem koji usmerava problematiku ka ulozi žene u društvu. Problemi anoreksije, i u manjoj meri bulimije, počinju početkom adolescencije. Do pre nekoliko godina javljale su se devojke od petnaeste godine, a odnedavno se broj godina smanjio i primećen je čak od jedanaeste godine (mada je obično između 13 i 19 godina). Kao što se može videti, reč je o činjenici koja nema striktno veze samo sa adolescencijom, nego i sa dobom kada osoba počinje sebe da smatra odraslom.
Zanimljivo je da su devojke sa ovim problemima obično veoma dobri studenti i često imaju odlične ocene. Međutim, paradoksalno je da, uprkos tome što su toliko inteligentne, većina njih dozvoli tu nesmotrenost da se apsurdno ugoji u slučaju bulimije, dajući smešne izgovore; ili u drugom slučaju ekstremno smrša da im čak preti smrtna opasnost pod izgovorom da žele da postignu lep telesni izgled. Zbog posebne inteligencije, iako emocionalno nezrele, one se potpuno sigurno upuštaju u dijete za skidanje kilograma. Reč je o autodidaktičnim osobama koje, počev od pogrešne poruke koju su dobile iz reklama i slogana o hrani, koje su neproverene ili pogrešno shvaćene, počinju da mešaju ili izbacuju namirnice različitog tipa pod izgovorom da goje ili da ih jednostavno ne mogu podneti. Na taj način, sjedinjujući pogrešne dijetetske pojmove sa brojnim manijama u pogledu namirnica (poput onih da ne podnose voće, povrće ili da piju samo slaba osvežavajuća pića), nastoje da postignu nemoguću vitkost. Zbog toga je prva pomoć koju treba da prime osobe koje pate od anoreksije ili bulimije, bez sumnje, neka ispravna nutricionistička informacija koja će postići da one u to poveruju, mada bi to značilo rušenje nekih pravila ponašanja koja u osnovi imaju psihološku odbranu od straha od neprijateljskog okruženja.
DIJETETSKO LEČENJE ANOREKSIJE I BULIMIJE
Važno je da iz uma bulimične osobe eliminišemo pojam dijete, koji u dubini zvuči kao politička diktatura od koje se ne može pobeći. Bulimična osoba treba da preduzme slobodnu dijetu, ali treba da poseduje dovoljno znanja kako bi vršila određenu autokontrolu. Ne treba terapeut da je primorava na dijetu, nego ona sama treba da shvati koliko je zdrava pravilna ishrana.Kako kod bulimije, tako je i kod anoreksije važno znati šta je to što se nikako ne sme činiti. Ne smeju se izostaviti doručak i večera, jer to kasnije vodi ka rastu apetita u slučaju bulimije i pogoršanju obima anoreksije. Isto tako ne treba uzimati laksative ili diuretike za veštačko gubljenje kilograma (gubi se mokraća ili taloži) jer može izazvati ozbiljan poremećaj hidroelektrolitske ravnoteže u organizmu.
Anoreksija
Nije moguće preduzeti ispravno lečenje nervne anoreksije ukoliko se prethodno nije izvršio psihoterapijski tretman pomoću kojeg će pacijent shvatiti besmislenost svog problema.
Prava i ozbiljna anoreksija, zahteva veoma iscrpan lekarski pregled, jer se sve može fatalno iskomplikovati. U nešto manje ozbiljnim fazama, izvan bolnice, može biti veoma korisno odvajanje od porodice na neko vreme, kako bi pacijent pronašao samog sebe, bez zaštitničkog plašta majke ili oca, što može da oteža da se dođe do ispravne predstave o problemu.
Iako je odlazak u bolnicu neophodan u nekim slučajevima sa ciljem da se povrati nutricionistička ravnoteža, to je samo hitna mera koja ne može da reši problem u korenu, nego predstavlja neznatnu popravku oštećenog zdravstvenog stanja vraćanjem ravnoteže elektrolita i primenom infuzije koja će osobu dovesti do minimalne stabilnosti.
S obzirom na to da je osnovni problem anoreksije poremećaj elektrolita u organizmu, treba unositi namirnice bogate ovim materijama (vitamini, minerali i oligoelementi), naročito voće i povrće, kako u vidu soka tako i u prirodnom obliku.
Ukoliko se postigla eliminacija elemenata iskrivljene realnosti, a osoba počne da dobija u težini, treba početi sa namirnicama visoke energetske vrednosti kao što su voće i koštunjavo voće, mahunarke (ukoliko se dobro podnose), soja, integralni hleb, avokado, itd. Ukoliko postoji izvesna odbojnost prema hrani, treba j esti male količine, ali veoma hranljivih namirnica. Međutim, treba da imamo na umu da dijeta, mada može biti nedovoljna u nekim slučajevima, treba da bude raznovrsna i bez manjkavosti.
Nije preporučljivo gojiti se po svaku cenu ili kljukati osobu, kao što to čine mnogi roditelji. To je štetno i može da doprinese vraćanju unazad. Cilj je postići idealni minimum, i ništa više.
Praktični saveti za početno savladavanje anoreksije
Slušajte svoju omiljenu muziku; Gledajte zalazak sunca;
Svirajte na omiljenom instrumentu ili naučite da svirate;
Objasnite nekom kako se osećate, družite se s prijateljima;
Pokažite nekom detetu kako se igra neka igra; pomaganje drugima je pomoć sebi samima;
Nacrtajte neku sliku; kreativnost je bitna;
Primenite toplu kupku i ostanite dugo u njoj; kada je takođe izvrsno mesto za razmišljanje, a toplota služi našim mišićima i našem umu;
Zagrlite nekog, izađite iz svog oklopa;
Uključite se u dobrotvorno društvo kako biste shvatili da ima ljudi sa mnogo većim problemima nego što su vaši;
Krenite na koncert ili u pozorište; društvene aktivnosti će vam pomoći da zaboravite na svoju autodestruktivnu filozofiju
Priuštite sebi mirnu šetnju svakoga dana;
Idite u bioskop sami (da biste podstakli sopstvenu nezavisnost)
Pozovite starog prijatelja, jednog od onih koje ste prestali da viđate kada ste se zatvorili u sebe;
Slikajte prstima, šarajte; to nije glupost, boja i umetnost se i na ovaj način izražavaju;
Prošetajte psa, razgovarajte s mačkom, promenite kućicu za psa: ljubimci u kući pomažu nam da pobegnemo od samoće; osim toga, i njima je potrebna ljubav;
Berite cveće; lepota prirode može da podstakne vašu unutrašnju lepotu;
Obojte neku prostoriju u svojoj kući; rad je bitan;
Pročitajte knjigu; svet čitanja je uzbudljiv, i u trenucima samoće pomaže vam da shvatite kako razmišljaju drugi; Idite na odmor.
