Cveklu su u prošlim milenijumima i vekovima složno preporučivali Hipokrat, Avicena, Paracelzus i drugi lekari, i to kao hranu i lek istovremeno. Oni su, čini se, mnogo jasnije uviđali načela prirodne ekonomije i znali da ono što hrani – ujedno i leči.
Kod slovenskih naroda cvekla se odomaćila posle primanja hrišćanagva, odnosno kad su ojačale vezesa Vizantijom. Naša reč cvekla, ruska svjokla i druga srodna slovenska imena potiču od grčkog naziva sfekeli. Istini za volju, mora se priznati da su Rusi i Ukrajinci stvar sa cveklom mnogo ozbillšje shvatili – ovo zdravo i lekovito povrće nalazi se gotovo svakodnevno na trpezi svih društvenih slojeva u ovim zemljama, naročito u boršču, dok se mi skromno zadovoljavamo salatom od cvekle, i to kad sve druge solucije otpadnu. Šteta, zaista, jer se u cvekli nalazi trezor korisnih materija: vitamina S, R, vitamina iz grupe B, karotena, fitoncida (magerije koje ubijaju štetne mikroorganizme), šećera, soli, gvožđa, joda, hroma (koji je značajan u zaštiti od ateroskleroze, a može se naći samo u cvekli, dok ga u ostalim vrstama povrća nema), kao i dragocenih antocijana, materija kojima cvekla duguje svoju boju.
Antocijanima se u nauci pripisuje moć da deluju protiv nekih opakih oboljenja: oni ispoljavaju negativno dejstvo na ćelije kancera, pa se sveži sok cvekle preporučuje kao dodatno sredstvo u terapiji ove bolesti.
Kod malokrvnosti, koja je česta kod dece, trudnica i starijih osoba, odlične rezultate daje lečenje sokom od cvekle, šargarepe i rotkve. Ova smesa se uzima prejela – doza je jedna supena kašika – a kura traje nekoliko meseci.
Za obolele od jetre kuvana cvekla uzeta našte srca biće od velike pomoći. Isto tako, za osobe za gasgrointestinalnim tegobama 100 – 150 g barene cvekle dobar je početak jutarnjeg obroka.
Cvekla čisti jetru, bubrege, žučni mehur i stimuliše delovanje limfe. Poznato je njeno dejstvo kod tireotoksikoze i već pomenute ateroskleroze. Njen sveži sok krepi i jača čitav organizam i deluje povoljno na razmenu materija u njemu.
Ako sirovom soku dodamo meda, dobijamo eliksir za smirenje nerava, koji utiče i na blago snižavanje krvnog pritiska. Sok od cvekle i med koriste se u razmeri 1:1, a pije se po pola čaše tri puta na dan. Ruska tradicionalna medicina od davnina koristi cveklu za lečenje nazeba, kijavice, zapaljenja pluća i angine. Kod ovog oboljenja grlo se ispira svežim sokom od cvekle.
Zeleno lišće cvekle takođe se može koristiti u ishrani – kao salata, ako je mlado – jer, kao i podzemni deo, sadrži obilje dragocenih vitamina i mikroelemenata. Od njega se može pripremati i jelo, koje je isto tako zdravo. Iiak, preporučujemo da u letnjim danima pripremite i pravi boršč, u kojem cvekla ima najvažniju ulogu, naravno uz dodatak drugog povrća, krompira, kupusa, šargarepe, luka, paradajza, koji ćete začiniti peršunom i svežom pavlakom. To je jelo sa bezbroj varijanti, a zajedno sa kašom od zrnevlja predstavlja osnovu ishrane dugovečnog ruskog naroda.
