Lekoviti kukuruz nutritivna vrednost

U Americi je izraz “hranjen kukuruzom” sinonim za “zdrav”. A za to ima razloga. Prosečan klip kukuruza ima 200-400 zrna, od kojih je svako pravo malo skladište ugljenih hidrata, belančevina, vitamina, minerala i vlakana. Skrob je sastojak koji je najviše zastupljen u zrnu kukuruza (73%) i glukoza, saharoza i fruktoza u količini predstavlja važan izvor energije.

A svi koji misle da kukuruz opterećuje organizam suvišnim kalorijama, grdno se varaju: u svežem klipu kukuruza prosečne veličine ima samo 80 do 100 kalorija. Kukuruz je odličan izvor vitamina (vitamin B1) koji imavažnu ulogu u radu mozga. Naime, vitamin B1 učestvuje u sintezi acetilholina, prenosnika nervnih impulsa, koji je zadužen za dobro pamćenje. Nedostatak tog neuroprenosnika primećen je kod starijih osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti ili kod kojih mozak slabije funkcioniše. Kukuruz takođe ima mnogo nijacina (vitamin B3) koji reguliše holesterol u krvi, kao i folata, fosfora i vlakana.Kukuruz sadrži više belančevina nego mnoge vrste povrća.Zato se ne treba čuditi što ova žuta zrna hrane celokupno stanovništvo Srednje i Južne Amerike.

Žuti pigmenti koji kukuruzu daju boju zlata zovu se lutein i zeaksantin. Oba pripadaju porodici karotenoida i – kao i ostali karotenoidi – pomažu u borbi protiv srčanih bolesti i raka. Medjutim, imaju jednu ulogu koja ih kukuruzrazlikuje od svih ostalih.Svojim antioksidantnim delovanjem štite vrlo osetljivo područje u oku – žutu mrlju. Bez žute mrlje ne bismo imali oštar centralni vid koji nam omogućava čitanje sitnih štampanih slova, vožnju automobila ili raspoznavanje osobe koja stoji vrlo blizu nas. Tačnije, to je presudan deo vida koji se gubi zbog bolesti oka kod starijih osoba, a zove se makularna degeneracija. Takvo stanje je glavni uzrok slepila kod starijih ljudi.

Lekovita kukuruzna svila

Lekovitost kukuruza sadržana je u ženskim cvetovima (kukuruznoj svili) i plodu (zrnu i klicama). Da bi kukuruzna svila (u narodu poznata i kao brkovi kukuruza) bila lekovita, pre oprašivanja treba je odseći i osušiti naglo, u senci, ili vrlo oprezno na veštačkoj toploti. Takodje je dobra kukuruzna svila u vreme dok su kukuruzi mlečni. Zrela, suva i tamna kukuruzna svila potpuno je bezvredna i nema lekovita svojstva. Najbolja je svila od kukuruza koji se uzgaja organski, daleko od saobraćajnica i industrijskih pogona. Sušena kukuruzna svila upotrebljava kao diuretik i efikasno i neškodljivo sredstvo za mršavljenje. Dobro je znati da dužim čuvanjem kukuruzna svila gubi dejstvo na izlučivanje mokraće i postaje vrlo dobro sredstvo za čišćenje creva.Čaj od kukuruzne svile pomaže kod vodene bolesti, upale mokraćne bešike, srčanih bolesti, gihta i reume. Izbacuje pesak iz bubrega i mokraćne bešike i ublažava kašalj. Preporučuje se i dijabetičarima jer snižava povišen šećer u krvi. Kretanjem, izbacivanjem iz ishrane skroba, šećera i životinjskih masti, kao i pijenjem čaja od kukuruzne svile, oboleli od lakšeg oblika šećerne bolesti mogu da dovedu nivo šećera pod kontrolu. Kukuruzna svila takode pomaže kod grčeva bubrega i kod noćnog mokrenja u krevet (dece i starijih osoba). Dužim uzimanjem smanjuje i visok krvni pritisak.

Priprema čaja od kukuruzne svile

U šolju ključale vode (2,5 dl) staviti kašičicu dobro osušene kukuruzne svile i ostaviti da odstoji nekoliko minuta. Zatim procediti i uzimati svaka 2 do 3 sata po 1 kašiku nezaslađenog toplog čaja. Ako je kukuruzna svila sveža, uzme se 1 kašika i kuva 2 minuta u 3 dl vode. Procedi se i pije nezaslađeno (3 puta dnevno, izmedu glavnih obroka).

KUVANI KUKURUZ JE ZDRAVIJI!
Uvreženo mišljenje da je sirovo povrće zdravije od kuvanog ne važi za kukuruz. Američki istraživači su otkrili da prilikom termičke obrade kukuruza, kuvanja ili pečenja, dolazi do ostobađanja molekula s antioksidativnom aktivnošću, što povećava njegovu zaštitničku moć. Antioksidansi su molekuli koji pomažu organizmu u odbrani od štetnih slobodnih radikala i tako nas štite od niza degenerativnih bolesti, kao što su katarakta, rak, bolesti srca i Alchajmerova bolest.

Iako u kukuruzu možemo da uživamo tokom cele godine, onaj koji je tek ubran i koji jedemo u kasno leto najbolje prija našim nepcima, a i sadrži najviše hranljivih materija. Najbolje je skuvati ga odmah u slanoj vodi jer se stajanjem u njemu smanjuje količna šećera. Možete i da ga ispečete u rerni, tako da klipovima odstranite ljuske, zrna premažete maslacem i ponovo ih obložite ljuskama. Prekrijte ih aluminfjumskom folijom i pecite u rerni desetak minuta na 220 C.

Kukuruz u trudnoći

Poznato je da povišen nivo aminokiseline homocisteina može da izazove bolesti srca. Do njenog porasta dolazi, smatra se, zbog manjka folne kiseline, vitamina B12 i B6 u organizmu. Pošto kukuruz obiluje folnom kiselinom, pomaže prirodnoj regulacji nivoa homocisteina u organizmu i tako štiti kardiovaskularni sistem. Jedno od najvažnijih medicinskih otkrića 20. veka govori da pravilan unos folne kiseline za vreme trudnoće smanjuje oštećenja nervnog sistema novorodenčeta za 48 do 80 posto. To je razlog što se kukuruz preporučuje ženama koje nameravaju da zatrudne i trudnicama tokom prva tri meseca trudnoće.