Vlašac spada u porodicu lukova, gde spadaju i beli, crni i crveni luk i praziluk. Ove biljke se vekovima uzgajaju zbog svog karakterističnog, ukusa, ali i u medicinske svrhe.
Nutritivne vrednosti vlašca
Vlašac je vrlo hranljiva namirnica. Sadrži vrlo malo kalorija, a mnogo nutrijenata kao što su vitamini, minerali i antioksidansi. Jedna kašika iseckanog vlašca sadrži samo jednu kaloriju i manje od grama masnoća, proteina i ugljenih hidrata. Međutim, ova količina ispunjava 3% dnevnih potreba za vitaminima A i C. Jedna kašika sadrži 131 internacionalnu jedinicu vitamina A i 1.7 mg vitamina C. Pored toga, tu je i 6.4 mcg vitamina K, 3 mcg folne kiseline, 3 mg kalcijuma, jedan mg magzezijuma, 2 mg fosfora i 9 mg kalijuma. Vlašac sadrži i holin.
Zašto je vlašac dobar za zdravlje ?
Hranljive materije u vlašcu su dobre za zdravlje na mnogo načina, a posebno se ističu prevencija raka i poboljšavanje raspoloženja.
Rak: sprovedeno je dosta istraživanja koja su ispitivala vezu između biljaka iz porodice lukova i karcinoma, posebno raka želuca i debelog creva. Smatra se da su ove biljke odlične kao prevencija za ove karcinome jer su bogate organskim sumpornim jedinjenjima. Preporučljivo je jesti što više povrća iz porodice lukova , a posebno divlji luk valašac.
Rak prostate: u jednom istraživanju ispitivan je uticaj divljeg luka na rak prostrate. Muškarci koji su jeli više ovog povrća su imali znatno manji rizik od nastanka raka prostate.
Saznajte više>>> Vlašac kao začin – uzgoj
Rak jednjaka i želuca: česta konzumacija lukova, uključujući i vlašac, povezuje se sa smanjenim rizikom od raka jednjaka i želuca. Ispitivanja na ljudima su pokazala da lukovi mogu uspešno da nas zaštite od ovakvih vrsta raka. Kod ispitivanja sprovedenih na životinjama, divlji luk vlašac je pozitivno uticao na zaustavljanje rasta tumora.
Spavanje i raspoloženje: luk vlašac sadrži holin. Holin je važan nutrijent koji nam pomaže u zdravom snu, kod pokreta mišića, kod učenja i pamćenja. Holin pomaže u održavanju ćelijskih membrana, podstiče prenos nervnih impulsa, pomaže u apsorpciji masnoća i smanjuje hronične upale. U jednom istraživanju, pacovima je davano 50 mg crnog luka u prahu po kilogramu telesne težine. Ovo je podstaklo lučenje dopamina, koji je poznat po tome da ublažava depresiju.
Zdravlje kostiju: vitamin K je važan za zdravlje kostiju i pomaže u očuvanju gustine kostiju. Pošto luk vlašac sadrži vitamin K, veoma je zdrav za kosti.
U vlašcu ima i folne kiseline. Folna kiselina je odlična protiv depresije jer sprečava nastanak previše homocisteina u organizmu. Previše homocisteina može sprečiti da krv i neki drugi nutrijenti dospeju u mozak. Homocistein loše utiče i na hormone dobrog raspoloženja – serotonin, dopamin i norepinefrin. Ovi hormoni regulišu raspoloženje, san i apetit.
Folna kiselina je najbolja zaštita od urođenih defekata.
Vlašac sadrži karotene lutein i zeaksantin. Smatra se da oni smanjuju oksidativni stres u očima i usporavaju nastanak katarakte. Na ovaj način je vlašac dobar i za vid i oči.
Pošto sadrži vitamin C, luk vlašac je odličan za imunitet.
Vlašac je dobar i za srce, jer sadrži kalijum i organsku komponentu alicin. Druga organska komponenta u vlašcu, kvercitin, pomaže u smanjivanju nivoa holesterola i arterijskog plaka, što dovodi do boljeg zdravlja srca i manjeg rizika o ateroskleroze, srčanih bolesti i infakrta i šloga.
Alicin u luku ima jaka antibakterijska, antigljivična, antivirusna i antiparazitna svojstva.
Druge stvari za koje je luk vlašac dobar su lakše varenje i ojačavanje imunog sistema. Međutim, nisu još uvek svi ovi navodi i naučno dokazani.
Kako ubaciti začin vlašac u ishranu ?
Vlašac je odličan kao začin u mnogim jelima, posebno onim sa jajima i sirom kao što su kajgana, omleti, kišei i fritate. Vlašac će jelu dati izvrstan ukus, a ne dodaje kalorije, masnoće ili soli.
Poput korijandera, bosiljka i nane, vlašac je nežna biljka sa mekim stabljikama, tako da je najbolje dodavati ga kao začin na kraju kuvanja ili kao garnirung kako bi se zadržao njegov delikatni ukus i tekstura.
Upotreba i priprema vlašca u jelima
Kada pripremate vlašac, secite ga nežno i što oštrijim nožem. Ako koristite tup nož ili ga oštro i puno seckate, oštetićete biljku i izgubiće dosta ukusa.
Osim za jela sa jajima i sirom, vlašac je odličan i za kremaste sosove od povrća i kao ukras za supe i salate.Upotreba cveta vlašca je takođe moguće jer je jestiv i možete ga jesti u salatama.
Recepti sa vlašcem
Ćureći hamburger
Sastojci:
- Jedan sitno naseckan crni luk
- Jedna sitno naseckana crvena paprika
- Kašika naseckanog celera
- Dva vlašca
- Četiri stabljike peršuna ili korijandera (naseckane)
- 125 grama samlevenog ćurećeg mesa
- Maslinovo ulje
Od povrća napravite pire u procesoru za hranu ili blenderu. Stavite ćuretinu u posudu i dobro je izmešajte sa pireom od povrća. Oblikujte smesu u dve manje pljeskavide i stavite ih u frižider oko 20 minuta.
Zagrejte rernu na 180°C, a ulje zagrejte u tiganju i stavite hamburgere da se peku sa svake strane po par minuta. Zatim ih ubacite u rernu i pecite još 8 minuta. Zatim ih izvadite i služite sa salatom po želji.
Pire-krompir sa vlašcem recept
Sastojci:
- 8 većih krompira
- Pola šolje toplog mleka
- Četiri kašike putera
- Četiri kašike seckanog vlašca
- So i biber po ukusu
Priprema:
Recept je jednostavan.Oljuštite krompir i isecite ga na četvrtine. Skuvajte ga u slanoj vodi tako da postane mek. Zatim ga ocedite u vodi, dodajte sve ostale sastojke i dobro izgnječite.
Kineski vlašac je takođe vrsta vlašca sa ravnim listovima i ukusom sličnim belom luku. Može se koristiti svež i sušen u istim jelima kao i vlašac.
Uzgoj vlašca
Vlašac je lako gajiti i možete ga gajiti u saksijama, važno je samo da ima dovoljno sunca. Vlašac najbolje uspeva u dobro dreniranom zemljištu koje ima pH vrednost izmešu 6 i 7. Najbolje je da tokom dana ima najmanje 6-8 sati sunca.Uzgoj vlašca u saksiji je takođe dobra ideja jer ćete imati uvek prir ruci svež začin.
Vlašac je višegodišnja biljka i spada u porodicu lukova. Ima divne, purpurne cvetove. Vlašac dobro trpi hladno vreme i sadi se u rano proleće.
Kada sadite ovu biljku budite oprezni, jer ona „baca“ svoje semenje okolo. Međutim, lako ju je iskoreniti ako se proširi po celoj bašti.
Ako ste zainteresovani za uzgoj vlašca kao začinske biljka poželjno je da uklonite cvetove čim počnu da se pojavljuju, jer oni slabe miris i aromu listova vlašca. Učestalo rezanje listova podstiče ponovni rast.
Vlašac u saksiji
Sve češće se u kuhinjama mogu videti saksije u kojima se gaji vlašac.Mnogi zaljubljenici u kulinarstvo se opredeljuju za uzgoj vlašaca u saksiji jer se tako obezbeđuje upotreba potpuno svežeg začina, i u potpunosti čuva ukus.Kako često ne postoje velike potrebe za ovim začinom i zbog prostora divlji luk vlašac se gaji u saksijama.
Sadnja vlašca u saksije i njegova nega se ne razlikuje od one u bašti…
Sadnja vlašca
- Vlašcu je potrebno mnogo sunca.
- Potrebno je da zemljište bude vlažno, plodno, bogato nutrijentima i dobro drenirano. Pre nego što zasadite vlašac, obogatite zemljšte kompostom. Koristite 20-30 kašika univerzalnog đubriva na jedan kvadratni metar zemljišta. Nađubrite zemljište tako da kompost bude na dubini od 15-20 centimetara.
- Ako želite da vlašac brzo nikne, posadite ga u saksiji koju ćete držati u kući 8-10 nedelje pre poslednjeg prolećnog mraza. Potrebno je da biljke izrastu pre presađivanja u baštu.
- Ako uzgajate vlašac iz semena, posadite ga čim zemljište u proleće bude pogodno za sadnju. Idealna temperatura je 16-20°C.
- Posadite biljku oko pola centimetra u zemlju i neka ima prostora 10-15 cm u svim pravcima.
Nega vlašca
- Vrlo je važno da vlašac redovno zalivate tokom cele sezone rasta. Obilno zalijte i okolnu zemlju.
- Zagrćite zemlju kako bi se vlaga zadržala i sprečio rast korova.
- Za što bolji prinos, nađubrite zemlju u maju i julu. Koristite otprilike 10 kašičica đubriva za jedan kvadratni metar zemlje.
- Kada biljka izraste, potrebna joj je minimalna nega.
- Kada cveće procveta odmah ga odsecite kako se ne bi širile semenke po celog bašti.
- Biljke obično rastu 30-60 cm i mogu se raširiti čak i do 30 cm u prečniku.
- Na svake 3-4 godine u proleće podelite biljku. Vlašac ima mnogo bolje listove ako ga redovno podrezujete i delite mladice od „roditeljske“ biljke. Sačekajte da ove biljke rastu još nekoliko nedelja pre nego što ih uberete.
Bolesti biljke
- Truljenje korena izazvano gljivicama
- Bela trulež
- Pepelnica
- Gljivična oboljenja lista
- Plamenjača
Branje i čuvanje vlašca
- Berite vlašac 30 dana nakon presađivanja ili 60 dana nakon sadnje
- Secite listove do zemlje (3-5 cm iznad zemlje) kada ih berete
- Tokom prve godine secite listove 3-4 puta. Nakon toga ih secite svakog meseca.
- Vlašac cveta u maju i junu. I cvetovi su jestivi.
- Koristite vlašac svež ili smrznut (stavite ga u kese ili plastične činije). Sušeni vlašac gubi ukus.
- Čuvajte vlašac na hladnom mestu u zatvorenoj kutiji.
- Probajte i kineski vlašac, daje blag ukus belog luka kada se koristi kao začin.
Još neke stvari…
- U bašti posadite vlašac pored šargarepe.
- Buketi vlašca su se kačili u kuću kako bi oterali bolesti i zlo.
- Smatralo se da vlašac simboliše korist.
Ko ne bi trebalo da jede luk vlašac ?
Vlašac u najvećem broju slučajeva nije alergen, ali ljudi kojima je iz nekog razloga preporučeno da izbegavaju crni luk i srodne biljke bi trebalo da izbegavaju i vlašac.
Ako jedete previše vlašca, unosite u sebe previše određenih organskih komponenti, što može dovesti do neprijatnog osećaja u stomaku.
