Mozak je možda najvažniji organ u telu, odgovoran za nesvesne autonomne aktivnosti, kao što su disanje, krvni pritisak i kontrola temperature, senzacija, pokret i misaoni procesi.
Neuroni i glijalne ćelije su dve vrste ćelija koje čine mozak.
Svaka oblast mozga ima odgovornost za moždane funkcije.
Lezije na mozgu opisuju površinu oštećenja mozga. Lezija na mozgu može biti izolovana ili mogu postojati brojne pogođene oblasti.
Simptomi lezija na mozgu zavise od toga koji deo mozga je pogođen i mogu biti minimalni ili opasni po život.
Dijagnoza oštećenja mozga počinje sa pažljivim uvidom u istoriju bolesti i fizičkim pregledom pacijenta. Mozak može da se snima na različite načine, uključujući CT skener, magnetnu rezonancu i angiografiju.
Lečenje i prognoza lezija na mozgu zavise od osnovne bolesti ili povrede, kao i količine same štete koju je pretrpeo mozak.
Šta su lezije na mozgu ?
Lezije na mozgu opisuju oštećenje ili uništenje bilo kog dela mozga. To može biti posledica traume ili bilo koje druge bolesti koja može izazvati upalu, oštećenje ili uništenje moždanih ćelija i tkiva mozga. Lezija može biti lokalizovana na jednom delu mozga ili mogu biti rasprostranjene. Inicijalna šteta može biti toliko mala da ne daje nikakve početne simptome, ali napreduje tokom vremena i tada može da izazove očigledne fizičke i mentalne promene.
Lezije na mozgu mogu uticati na neuron direktno ili na jednu od glijalnih ćelija i na taj način indirektno utiču na funkcije neurona.
Šta uzrokuje lezije na mozgu?
Trauma je najšire priznat uzrok akutne povrede mozga. Krvarenje ili otok unutar lobanje mogu direktno oštetiti moždane ćelije ili pritisak koji se može graditi unutar lobanje može sabiti mozak i ugroziti njegovu sposobnost da funkcioniše. Trauma takođe može oštetiti mozak na mikroskopskom nivou. Nedavni izveštaji su povezali potres mozga sa postepenim uništavanjem moždanih ćelija koje mogu da utiču na ličnost i razmišljanje.
Upala u okviru moždanog tkiva može uticati na njegovu funkciju. Ovo zapaljenje može da bude posledica infekcije koju uzrokuju meningitis i encefalitis. Druge infekcije mogu izazvati diskretne promene u moždanom tkivu. Neurocisticerkoza, na primer, je najčešći uzrok epilepsije u zemljama u razvoju; parazit izaziva male kalcifikacije koje su razbacane u mozgu. Infekcije mogu takođe formirati apscese u mozgu koji mogu dovesti do simptoma.
Zapaljenska i autoimuna oboljenja koja mogu uticati na funkciju mozga uključuju sarkoidozu, amiloidozu, inflamatornu bolest creva i reumatoidni artritis. Neke od lezija na mozgu mogu biti uzrokovane upalom krvnih sudova u mozgu, što uzrokuje moždane udare.
Neke bolesti pogađaju samo određene ćelije u mozgu. Na primer, simptomi multiple skleroze su uzrokovani oštećenjem glijalnih ćelija koje proizvode i održavaju mijelinski omotač koji je izolator aksona. Bez normalnog nervnog ”pokrivača”, električni prenos je ugrožen i može doći do pojave simptoma. Alchajmerova bolest i drugi oblici demencije se javljaju kada su ugrožene neuronske ćelije i umiru prerano.
Moždani udar ili moždani infarkt opisuje stanje u kome se gubi dotok krvi u delu mozga i mozak prestane da funkcioniše. Postoje brojni razlozi za opadanje snabdevanjem krvlju. Može biti postepeno sužavanje arterije u delu mozga, može se napraviti blokada usled ostataka iz obolele arterije koji se razlažu, ili ugrušak može putovati iz srca.
Krvarenje može da se javi u slučaju cerebralne aneurizme ili arterio-venozne malformacije ili zbog nekontrolisane hipertenzije (visokog krvnog pritiska).
Tumori koji potiču iz moždanih ćelija ili oni koji metastaziraju od drugih organa mogu da utiču na moždanu funkciju na dva načina. Tumor može da uništi ćelije mozga tako da se njihova funkcija izgubi, ili tumor može da zauzima prostor i izaziva pritisak i otok koji utiče na funkciju moždanih ćelija. Ovo se može dogoditi sa benignim ili kancerogenim tumorima. Uobičajeni tumori koji nastaju iz mozga uključuju meningeome, adenome i gliome.
Adenomi hipofize su uobičajeni benigni tumori koji rastu u delu mozga koji se zove sella tursica, gde je hipofiza i blizu mesta gde optički nervi putuju od očiju do potiljka u zadnjem delu mozga. Kako tumor raste, može pritiskati optički nerv i izazvati vizuelne promene i slepilo.
Glioblastoma multiforme, maligni tumor je najčešći tip astrocitoma koja proizilazi iz astrocita i predstavlja gliom.
Cerebralna paraliza opisuje stanje u kojoj je mozak novorođenčeta u razvoju lišen kiseonika i ne uspeva da se normalno razvija. Ovo se može desiti u materici pre rođenja ili može biti zbog povrede ili bolesti, što se dešava u prvih nekoliko godina života. Često je infekcija ili krvarenje uzrok ove bolesti, iako se mnogo puta razlog za cerebralnu paralizu nikada ne pronađe.
Lezije na mozgu simptomi
Simptomi lezije na mozgu zavise od toga koji deo mozga je pod njenim uticajem. U nekim bolestima mogu biti uključeni veliki delovi mozga, a može biti relativno mali broj simptoma. Alternativno, vrlo male promene mogu biti katastrofalne ukoliko do njih dođe u kritičnom delu mozga. Na primer, retikularni aktivirajući sistem (RAN) je mali prostor koji se nalazi u moždanom stablu i koji je praktično glavni prekidač on/off mozga. Ako moždani udar srednjeg mozga utiče na ovu oblast, rezultat je trajna koma. Pacijentu je potreban RAS i jedna funkcionalna hemisfera korteksa da bude budan. Ako je pacijent bez svesti, onda RAS ne radi ili postoje značajna oštećenja na obe strane mozga.
Početni znaci i simptomi lezije na mozgu su često nespecifični i mogu uključiti:
– glavobolju
– mučninu
– temperaturu (ako je infekcija prisutna)
– bol u vratu i ukočenost (ako su meninge upaljene)
– oštećen vid (ako postoji šteta duž puta od optičkog nerva do potiljka)
– oštećen govor i razumevanje reči (ako postoji oštećenje Brokove oblasti)
– teškoću izgovaranja reči (zbog slabosti mišića koji kontrolišu usta)
– slabost ili paralizu jedne strane tela
– napade
– gubitak pamćenja i konfuzije
– promene ličnosti, gubitak koncentracije, agresiju i gubitak lične kontrole
– najgore glavobolje vašeg života.
Ako se bilo koji od ovih simptoma pojavljuje iznenada, neophodna je hitna medicinska pomoć!
Lečenje
Tretman za lezije na mozgu zavisi od specifične dijagnoze moždane lezije. Odnosno, lečenje zavisi od vrste lezije na mozgu. Cilj lečenja u ovom slučaju može da bude – obezbediti lek, ublažiti simptome ili poboljšati kvalitet ili dužinu života.
Uobičajeni pristupi za lečenje lezija na mozgu uključuje sledeće:
Praćenje stanja – ako lezija na mozgu ne izaziva probleme i ne raste, verovatno će biti potrebni samo periodični pregledi.
Operativno uklanjanje lezije, ako je moguće – nove tehnike u hirurgiji mogu da uklone čak i teško dostupne lezije.
Hemoterapija i radioterapija za lezije na mozgu koje su kancerozne.
Lekovi za borbu protiv infekcija, kao što su antibiotici ili drugi antimikrobni lekovi.
Lekovi da se suprimira imuni sistem ili da se na drugi način menja odgovor imunog sistema.
Lekovi ili druge terapije za ublažavanje simptoma povezanih sa lezijama na mozgu.
Posledice
Prognoza za preživljavanje i oporavak od lezije na mozgu zavisi od uzroka. U principu, mnoge lezije mozga mogu ostaviti trajne i ozbiljne posledice, jer je oštećenje i uništenje moždanog tkiva često trajno. Međutim, neki ljudi mogu da smanje svoje simptome sa odgovarajućom rehabilitacijom i lekovima.
Nekoliko lezija mozga mogu imati dobru prognozu, ako je samo mala količina manje vitalnog moždanog tkiva uključena i/ili ako su rane intervencije bile uspešne (na primer: hirurško uklanjanje malog benignog tumora, efikasan antimikrobni tretman meningitisa ili prolaznog ishemijskog napad).
Nažalost, neke lezije mozga su nemilosrdne, progresivne i konačno imaju lošu prognozu (npr. u slučaju Alchajmerove bolesti).
