Hipom agnezijemija(nedostatak magnezijuma )u svetu poprima epidemijske razmere iako je magnezijum vitalni element neophodan za više od 350 reakcija u svakoj ćeliji. Bez njega nastaje poremećaj rada ćelija, a potom mnogobrojnih tkiva i organa.
Magnezijum je prvenstveno međućelijski elektrolit važan za prenos signala između nerava i mišića, kao i za pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova.
Polovina zaliha ovog mi nerala nalazi se u kostima, a i neohodan je da bi telo bilo sposobno da veže kalcijum za kosti. Zato je, ako ga nema dovoljno, osteoporoza neizbežna. Kada je reč o srcu, magnezijum reguliše srčani ritam, smanjuje rizik od razvoja aritmije, snižava krvni pritisak i rizik od srčanih oboljenja.
Istraživanja pokazuju da magnezijum ima sposobnost da snižava nivo holesterola u krvi. U metabolizmu ugljenih hidrata, takođe, ima važnu ulogu i veruje se da je uključen u proces stvaranja i lučenja insulina.
Ipak, uloga magnezijuma u dijabetesu još se proučava ali je u više istraživanja uočena veza između dijabetesa i nedostatka magnezijuma. Osim toga, ovaj element omogućava da se pH vrednost održi na odgovarajućem nivou, jer kontroliše količinu kiselina u krvi. Pomaže i da se mišići opuste, a um reklaksira. Napetost mišića, razdražljivost, čak i glavobolje i migrena mogu da se kontrolišu kad u organizmu ima dovoljno magnezijuma. Bez njega, telo ne može ni da proizvede serotonin (hormon sreće). Ovaj oligoelement reguliše i rad creva, naročito onima koje muči zatvor (opstipacija), a trudnicama umanjuje opasnost! spontanog pobačaja prevremenog porođaja.
Tamno zeleno povrće ko što su spanać, kelj, brokoli i avokado, veoma su bogati magnezijumom. Žitarice celog zrna, mahunarke, crni pasulj, smeđi pirinač, sočivo, badem, kikiriki buter, banane, pšenične mekinje i pahuljuce, suve smokve i kajsije, rakovi i sardine su, takođe, dobri izvori magnezijuma.
Da bi ste zadovoljili dnevne potrebe magnezijuma nutricionisti preporučuju da u ishranu uvrstite i morsku so umesto rafinisane i da ne zaboravite bademe, orahe, lešnike, suve smokve i kajsije kao i luk. Nezaobilazna je i „crna poslastica” obzirom da 100 grama crne čokolade sa 70 odsto kakaoa obezbeđuje 11 miligrama magnezijuma. Preporučljivo je i da pijete mineralnu vodu koja sadrži više od 70 miligrama magnezijuma po litru.
Preporučena dnevna doza magnezijuma je šest miligrama po kilogramu telesne težine, ali bi trebalo da se povećava u periodu rasta, trudnoće i dojenja ili za vreme intenzivnog bavljenja nekom fizičkom aktivnošću. Za sportiste on je stimulativno sredstvo koje se izlučuje znojem dok ga organizam starijih teže apsorbuje.
Nedostatk magnezijuma
Prvi signali nedostatka magnezijuma su:
– mučnina
– povraćanje
– gubitak apetita
– umor
– osećaj slabosti
– nesanica
– glavobolja
– vrtoglavice
– nervoza
– uznemirenost
Ukoliko je, pak, nedostatak ovog elementa izražen, može da se pojavi:
– aritmija srca
– srčani spazmi
– promene ličnosti
– ukočenost
– grčevi mišića
– nedostatak kalcijuma i fosfora u krvi
VODA
Srbija ima vode koje su veoma bogate magnezijumom, možda čak i najbogatije u svetu. Neke od njih ga sadrže toliko da litar popijene vode zadovolji dnevne potrebe magnezijuma. Kada je reč o vodama važan je, međutim, i oblik u kome se magnezijum nalazi u njima, to jest da li se razlaže ili ne kada dospe u organizam. Ako je nerastvorljiv, kada dođe u creva ne razlaže se i ima samo laksativan efekat. Ali, ako se magnezijum razlaže, dospeva u krv i u sve ćelije organizma.
ODNOS
– dva parčeta integralnog hleba (40 g) = 30 mg magnezijuma
– 125 g integralnog pirinča = 55 mg
– 200 g spanaća = 92 mg
– jedna banana = 45 mg
– šaka badema (30-40 g) = 90 mg
– 2-3 kockice crne čokolade = 35 mg
