Uobičajeno je da nealkohol-nu, masnu bolest jetre imaju gojazni odrasli sa metaboličkim sindromom, izraženom stomačnom gojaznoću, povišenim trigliceridima, preddijabetesom i dijabetesom tipa 2 kao i izraženom insulinskom rezistencijom (nemogućnost insulina da ostvari funkciju u organizmu). Nažalost, najnoviji rezultati istraživanja ukazuju da masnu, nealkoholnu bolest jetre sve češće imaju deca i mladi.
Najveći rizik da obole imaju mališani sa izraženom stomačnom gojaznošću “udruženom” sa drugim faktorima za metabolički sindrom bilo da se radi o povišenim trigliceridima, krvnom pritisku ili početnom, skrivenom dijabetesu.Da bi se dijagnostikovalo oboljenje “potrebno” je prisustvo najmanje 3 od 5 faktora rizika: stomačma gojaznost (povećan obim struka), povišeni trigliceridi, nizak HDL holesterol,šećer u krvi i povišen krvni pritisak. Prisustvo samo stomačne gojaznosti ili stomačne gojaznosti uz još jedan faktor rizika je stanje koje prethodi metaboličkom sindromu.
Uzroci
Mnogobrojni su uzroci sve češće gojaznosti, kao i pojave metaboličkog sindroma i masne jetre dece i mladih.Najčešće su posledica nepravilne ishrane i smanjene fizičke aktivnosti. Primera radi, u restoranima brze hrane oni jedu obroke koji obiluju zasićenim masnoćama životinjskog porekla i pržena i(li) pohovana jela. Osim toga, uzimaju mnogo slatkiša i zaslađenih napitaka, bogatih prostim ugljenim hidratima (šećerima). Nažalost, nedovoljno jedu voće, povrće i žitarice koji su izvor neophodnih dijetnih vlakana kao i maslinovo ulje bogato dobrim, mononezasićenim masnim kiselinama.
MASNA JETRA KOD DECE SIMPTOMI
Masna jetra je preterano nakupljanje neutralnih masti (triglicerida) u ćelijama jetre zbog čega je ona obično povećana, a nealkoholna masna jetra je nakupljanje masti koje nije uzrokovano alkoholom i najčešća je kod gojaznih žena ili dijabetičarki. Masna jetra obično nije bolno stanje i-može dugo da bude neprimećena. Ukoliko postoje simptomi, to su bolovi i ose-tljivost ispod desnog rebra, oticanje trbuha, žutica i povišena telesna temperatura.
Prevencija i lečenje
Na osnovu dugogodišnjeg praktičnog iskustva,individualno prilagođeni jelovnici takozvane “mediteranske ishrane” najbolji su u prevenciji i lečenju ne samo dijabetesa već i masne, nealkoholne bolesti jetre.
Dokazali smo da mediteranska ishrana koriguje gojaznost, sprečava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, sprečavajući aterosklerozu i kardivaskularne bolesti. Mogu da je primenjuju zdravi, ali i svi koji već imaju neku hroničnu bolest. Ovakav način ishrane preporučuje se i pacijenatima sa nealkoholnom, masnom bolešću jetre, jer je mediteranska hrana ujedno i lek.
MASNA JETRA KOD DECE ISHRANA
ŠTA JESTI
Za prevenciju i lečenje nealkoholisane masne bolesti jetre preporučuju se:
crni, ražani i integralni hleb ili zamene za hleb (kačamak, špagete, integralni pirinač, pasulj, sočivo, kuvana pšenica, kuvani kukuruz, ovsene i ječmene pahuljice) nemasni sirevi, kiselo i slatko mleko kao i jogurt sa manje od 1,6 odsto mlečne masti piletina, ćuretina, teletina, junetina, govedina, rečna i morska riba (haringa, skuša, tunjevina, losos), konjsko meso i divljač. Od suvomesnatih proizvoda pileća i ćureća prsa, goveđi proizvodi koji nisu slani, tunjevina i sardine oceđene od ulja 2-3 kuvana jaja nedeljno pola kilograma voća i pola kilograma povrća dnevno nerafinisano, hladno ceđeno maslinovo ulje maslinke, orašasti plodavi (6-8 jezgri oraha) ih šaka badema i lešnika dnevno.
ŠTA IZBEGAVATI
Pacijenti koji imaju masnu jetru trebalo bi da izbegavaju: – beli hleb, proizvode od belog brašna i lisnata testa punomasne sireve i kačkavalj, puter, kajmak, margarin i krem sireve,svinjsko meso i svinjske prerađevine, paštete, džigericu i čvarke tovljene rečne ribe (som, šaran) pržena jaja,a ako boluju od šećerne bolesti ne bi smeli da jedu grožđe, smokve, šljive i banane.
Blagotvorna fizička aktivnost
Fizička aktivnost je važna i za prevenciju i za lečenje kako goja-znosti i metaboličkog sindroma tako i masne jetre.Najbolji rezultati lečenja postižu se “kombinacijom” fizičke aktivnosti i pravilne ishrane. Svakodnevna šetnja ili brzi hod, jedan sat dnevno, povoljno utiču na regulisanje metabolizma i smanjenje gojaznosti. Roditeljima preporučujem da deci ograniče dugotrajno gledanje televizije i igranje video igrica, a da ih angažuju u različitim sportskim aktivnostima (igre sa loptom, plivanje, tenis, gimnastika).
