Od 2010. godine, mediteranska ishrana se nalazi na listi svetske baštine UNESCO-a, kao nematerijalno kulturno nasleđe.
Ova vrsta ishrane karatkeristična u mediteranskim zemljama kao što su Španija, Italija, Grčka a koju karakteriše visoka potrošnja maslinovog ulja, žitarica, voća, povrća i ribe smatra se najzdravijim načinom ishrane na svetu a nije kreacija lekara ili nutricionista, niti je povremeno u modi kao što je to slučaj sa nekim vrstama ishrane već je način ishrane kojima se vekovima hrane ljudi mediteranskih zemalja.
Istraživanja su pokazala da tradicionalna mediteranska ishrana smanjuje rizik od srčanih bolesti, bolesti karcinoma, dijabetesa, gojaznosti, kao i Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Samim tim što smanjuje rizik od bolesti koje beleže visoku stopu smrtnosti, meditaranska ishrana obezbeđuje duži život a nedavne studije su pokazale da ovakav način ishrane aktivira enzim koji sve ćelije u organizmu održava mnogo duže mladim, prostije rečeno, mediteranski način ishrane usporava starenje organizma, ili ako više volite, produžava mladost.
Mediteranski način ishrane probudio je pažnju lekara i nutricionista još polovinom prošlog veka kada je jedan američki naučnik koji se bavio istraživanjem navika u ishrani ljudi iz različitih krajeva sveta uočio da stanovnici mediteranskih zemalja imaju mnogo nižu stopu oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti od ljudi iz ostalog dela sveta iako unose relativno visok nivo masti. Vest je u medicinskim krugovima izazvala senzaciju i od tada ovaj način ishrane ne prestaje da budi pažnju i tema je brojnih istraživanja.
Početkom devedesetih godina prošlog veka, dva grčka lekara su, u saradnji sa Univerzitetom Harvard, napravili “piramidu mediteranske ishrane” koja se celom svetu nudi kao obrazac najzdravije ishrane na svetu.
Mediteranska ishrana se uglavnom fokusira na pravilan izbor hrane dok je unos kalorija sekundaran, a najveći deo dnevnog unosa treba da čine ugljeni hidrati dok manji otpada na masti i protenine.
Osnovne karakteristike ove ishrane su velika potrošnja svežeg povrća, žitarica, voća, maslinovo ulje, bogato monozasićenim mastima, koje se koristi i za kuvanje i kao začin, umereno konzumiranje ribe i vrlo malo mesa, umereno konzumiranje sira, umereno konzumiranje vina, uvek uz obrok. Veoma važno za ovakav način ishrane je da većinu voća i povrća stanovnici mediteranskog basena konzumiraju u sezoni i, na kraju, ono što je važnos skoro jednako kao i ono što se jede je – fizička aktivnost.
Povezano>>> Mediteranska dijeta
Nedavno, na III. međunarodnoj konferenciji Centra za istraživanje mediteranske ishrane u Parmi osmišljena je nova piramida moderne mediteranske ishrane. Preporučuje se svima koji žive u toj srećnoj geografskoj širini, a imaju između 18 i 65 godina.
Nova piramida mediteranske dijete prilagođena je današnjem načinu života i sadrži preporuke za dan i nedelju te uzima u obzir i ‘društvene kalorije’ kako bi se na kraju postigla zdrava i uravnotežena ishrana.
Tri glavna obroka treba da sadrže tri temeljne grupe prehrambenih sastojaka koje se raspodeljuju po danu.
Povezano>>> Mediteranska ishrana za zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema
Žitarice treba konzumira u 1-2 obroka i to u obliku hleba, pirinča, kus-kusa ili testenine. Bilo bi poželjno birati integralne varijante tih namirnica.
Voće treba jesti uz obrok i to je jedan do dva komada. To je najbolji izbor za desert.
Povrće se jede uz ručak i večeru i to više od dve vrste. Jedna vrsta treba biti sirova.
Kada je reč o mlečnim proizvodima, prednost imaju nemasne varijante jogurta, sira i ostalih fermentisanih mlečnih proizvoda. Takvi proizvodi su važan izvor zasićenih masnoća.
Maslinovo ulje u središtu je piramide pa bi trebalo da bude najvažniji izvor masnoća. Dnevna doza je jedna supena kašika po osobi.
Sazanjate više>>> Mediteranska ishrana iskustva, mitovi i činjenice
